Аналитичари: Тешко до власти у Подгорици

Листа председника Црне Горе Јакова Милатовића и Грађанског покрета УРА бившег премијера Дритана Абазовића на локалним изборима у Подгорици може бити тас на ваги за формирање будуће локалне власти, оцењују данас аналитичари у Подгорици.

Директор БИРН-а у Црној Гори Вук Мараш казао је да је колација окупљена око председника државе, иако је очекивала више добила реалан број гласова.

"То је један резултат који њима поприличан маневарски простор отвара у овом тренутку, да од њих зависи како ће се формирати и да ли ће се формирати будућа власт, с обзиром на то да мандате Преокрета не можемо рачунати у било којој комбинаторици, јер су људи отворено рекли да не желе са политичким корпорацијама и онда је тешко очекивати да сад они дају некоме већину, поготово у оваквом систему где је то у суштини једна политичка трговина”, казао је Мараш за Радио телевизију Црне Горе.

Најбољи резулат на локалним изборима у Подгорици остварила је Демократска партија социјалиста (ДПС), али ни једна странка или коалиција не може сама да формира власт. На изборима је изашло око 56 одсто грађана, значајано мање него две године раније када је гласало око 69 одсто грађана.

Локални избори су показали и пад подршке партијама које чине власт на националном нивоу, посебно коалицији Покрета Европа сад (ПЕС) премијера Милојка Спајића и Демократске Црне Горе (Демократе) потпредседника владе Алексе Бечића.

ДПС је освојила је 19 мандата док је ПЕС премијера Милојка Спајића и Демократска Црна Гора (Демократе) потпредседника владе Алексе Бечића освојила 14 мандата, показују прелиминарни резултати Центра за демократску транзицију.

Покрет за Подгорицу (ПзПГ), који неформално предводи председник Јаков Милатовић, Грађански покрет (ГП) УРА бившег премијера Дритана Абазовића и Покрет за промене (ПзП) Небојше Медојевића освојио је шест мандата.

Просрпска коалиција окупљена око Нове српске демократије (НОВА) председника парламента Андрије Мандића, освојила је 13 мандата.

У парламент ће ући и коалиција Социјалдемократа и Социјалдемократске партије (СДП) који су освојили три мандата.

Странка европског процеса коју преводи бивши премијер и потпредседник ДПС-а Душко Марковић прешао је цензус и имаће два мандата као и Преокрет Срђана Перића који ће такође имати два мандата. Бошњачка странка, није ушла у локалним парламент.

Ово су други избори у Подгорици у последње две године.

Одржавању ванредних избора допринела је пре свега подела у највећој партији, ПЕС-у премијера Милојка Спајића и председника Јакова Милатовића.

Политички сукоб је резултирао одласком Милатовића и дела функционера из странке у првој половини ове године. Уз помоћ опозиције, Милатовићева струја је скратила мандат подгоричком парламенту.

Професор Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Милош Бешић рекао је синоћ да би се "у демократском духу" прво ДПС-у требало дати шанса да формира власт у главном граду.

"На то имају легитимно право као партија која је освојила највише гласова. Како ствари стоје, тешко да то и могу”, казао је он.

Формирање власти ће бити тешко због оштрог сукоба Спајића на једној страни и Милатовића и Абазовића на другој. У Подгорици се спекулише о могућој сарадњи ДПС-а и Милатовићеве коалиције. На директна новинарска питања међутим током кампање нису дали конкретан одговор.

Уколико не дође до договора, Подгорицу чека будвански сценарио. У Будви, након летошњих избора, партије нису успеле да се договоре око формирања власти па ће поново на изборе 17. новембра.

У општини Котор, у којој су такође одржани јуче локални избори, према прелиминарним подацима, нико нема већину за формирање власти.

Иако је носилац листе Демократе - Покрет Европа сад у Котору, Владимир Јокић, казао да ће без проблема формирати власт у том граду, ипак ће досадашњим коалиционим партнерима за то бити потребно још мандата.

Демократе и ПЕС су, према прелиминарним резултатима те коалиције, освојили десет мандата, а њихов коалициони партнер у актуелној власти коалиција За будућност Котора свега три.

Скупштина Општине Котор има 33 одборничка места, што значи да ПЕС-у и Демократама треба најмање 17 мандата да формирају власт, а сада их имају 13, са листом За будућност Котора.

С друге стране Демократска партија социјалиста (ДПС) је такође освојила десет мандата и са традиционалним партнерима има 13 мандата (Европски савез који чине Социјалдемократе, Социјалдемократска партија, Либерална партија и грађани освојили су два мандата, а Хрватска грађанска иницијатива један).

(Бета, 30.09.2024)