Budio sam se svakog jutra kad i najuspešniji ljudi i ovo vreme spavanja mi je promenilo život

: Otkako znam za sebe znam da ne spavam. Tačnije, više ne mogu da se setim kad sam uspeo da "ubodem" čuvenih sedam sati sna i neretko sam bio žrtva insomnije. U detinjstvu, u tinejdžerskom dobu, studentskim danima, kasnim dvadesetim, pa sad i u kasnim tridesetim uredan i dobar san uvek mi je bio nedosanjani san. Krivila se genetika, napadi migrena, karakter, tip ličnosti i izgovori da sam produktivniji noću nego danju. Kada se na sve to doda ozbiljan poremećaj