На трансплатацију органа у Србији чека око 2.000 људи

На листи чекања за трансплатацију органа у Србији је око 2.000 људи којима су потребни бубрег, срце, јетра или рожњача, док је 40 деце на хроничном програму дијализе, саопштили су данас из Удружења пацијената "Донорство је херојство".

На конференцији у Београду представница Удружења пацијената "Донорство је херојство" Ивана Јовић рекла је да су ове године на истраживању први пут забележени ставови грађана Србије о донирању органа.

"У истраживању је учествовало 1.009 испитаника без Косова, која су показала да 82 одсто грађана подржава донирање органа, а да би се половина грађана уписала у регистре", казала је Јовић.

Она је рекла да је ове године број поражавајућ јер је било мање донирања органа него 2023. године.

"Урађено је свега 16 трансплатација, док је прошле године тај број износио 32", казала је Јовић.

Истраживање агенције Ипосос показало је да су најмање сигурни у своје мишљење о подршци давања органа особе од 18 до 34 године, а да је један од разлога несигурности то да "њихове органе неће добити права особа, већ они са више новца".

"Блиској особи би бубрег донирало 87 одсто грађана", казала је Јовић.

Казала је да је важно да подаци о трансплатацији треба да буду доступни на сајту, јер ће се на тај начин улити више поверења.

Она је агенцији Бета рекла да група правних експерата удружења већ пет месеци чека на позив Министарства здравља за формирање Радне групе за измене и допуне Закона о пресадјивању људских органа и да су од представника министарства добили информацију да ће то бити ускоро.

"Планирамо да подсетимо председника Србије Александра Вучића и председника Владе Милоша Вучевића на хроничан проблем, а у другој половини октобра ћемо ићи у Берлин на велики Самит пацијената на европском нивоу па ћемо и њима изложити проблеме и евентуално добити проблеме за даље кораке", рекла је Јовић.

Она је казала да је њихово удружење ангажовало групу правних експерата и да су имали неколико предлога које су изнели министру Златибору Лончару.

"Један предлог је био регистар потенцијалних давалаца који желе да буду донори, а други се односио на регистар људи који не желе да буду донори. Људи у сваком тренутку треба да буду обавештени, да уколико не жели да буде донор мора да иде да се региструје", рекла је Јовић.

Објаснила је да уколико дође до ситуације да неко премине и да ако особа није у регистру недавалаца, тада не треба да се тражи додатна сагласност од породице, јер је то "непоштовање воље преминуле особе".

Удружење пацијената "Донорство је херојство" саопштило је и да ће у петак, 4. октобра, у парку Ушће организовати симболичну садњу дрвета.

(Бета, 01.10.2024)