Хафингтон Пост: Путин још није зауставио упад Украјине у Русију, Запад збуњен

Мала, иако запањујуц́а, украјинска окупација дела руске територије се и два месеца касније успешно држи, а чак ни званичници Запада не разумеју зашто, пише "Хафингтон Пост".Пре два месеца украјинске трупе су шокирале и своје савезнике и своје непријатеље инвазијом на Русију, што је први пут од Другог светског рата да је страна сила окупирала њено тло.

Био је то запањујуц́и начин да се окрену против снага које су у последње две и по године заузеле 18 одсто украјинске територије – нешто више од 100.000 квадратних километара.

То је био и прави подвиг, доспео је на насловне стране широм света, али, како "ХуффПост УК" сазнаје, западни званичници нису очекивали да ц́е потрајати.

Док је украјинско заузимање 1.000 квадратних километара руске територије у пограничној области Курска виђено као огромно подизање морала за украјинске трупе опкољене код куће, очекивало се да ц́е их Кремљ "здробити гвозденом песницом".

Иако су снаге Кијева оствариле неке значајне победе на украјинској линији фронта, сматрало се да ц́е руска војска – за коју "Статиста" извештава да има бар 400.000 активних војника више него њен противник, надјачати Украјинце, посебно на руској територији.

У ствари, западни званичници су сматрали да је "неизбежно" да ц́е украјинске трупе прилично брзо бити истеране из Курска.

Али током прве недеље чак 180.000 руских цивила је евакуисано из тог подручја и није било значајних знакова да ц́е украјинске трупе бити из њега уклоњене.

Сам Путин је ту офанзиву у западној Русији једва признао и то као "догађај", и изгледало је да му је на видео-састанцима с војним званичницима било прилично нелагодно.

Тек 11. септембра Путин је обец́ао да ц́е руске трупе до 1. октобра у потпуности уклонити украјинске снаге.

Али, упућен западни извор је за "ХуффПост УК" ове недеље рекао: "До сада то нису успели, што је супротно нашим почетним очекивањима", те да није био "баш ефикасан" Путинов план да се реши "понижења због губитка дела руске суверене територије" .

Да би се додатно учврстила неактивност Кремља, у извештајима које су Украјинци запленили и које је прошлог месеца објавио лондонски "Гардијан", тврди се да је Русија много раније знала за план Кијева за упад у Курск – вероватно још крајем 2023. Али Москва ипак није предузела ништа.

Амерички званичници су у августу рекли "Њујорк Тајмсу" да је Русији вероватно потребно најмање 50.000 војника да протера Украјинце.

Уместо тога, Русија се ослања на 38.000 неискусних, лоше обучених регрута који се боре у Курску, док се њени искуснији војници боре у украјинском региону Донбаса.

Путин изгледа задовољан да тако и остане – на крају крајева, то значи држати се обец́ања Кремља да нец́е слати регруте на линију фронта у Украјини, а да регрути ипак помажу у ратним напорима.

Међутим, ти батаљони регрута нису ефикасни и наводно нападају и насеља у Курску где нема украјинских трупа, наводи војска Кијева.

Украјински портпарол Вадим Мисник рекао је: "Локално становништво не разуме зашто их (руске снаге) гађају јер (украјинска) војска није ни близу".

Западни званичници су за "ХуффПост УК" рекли да се Путиново оклевање, да користи друге трупе осим регрута, своди на неспремност за мобилизацију због страха од реакције руске јавности.

Путинов највећи покушај да позове резервисте спектакуларно се окренуо против њега у септембру 2022.

Пошто је претрпео тешке губитке на бојном пољу, позвао је 300.000 људи у војску што је изазвало талас протеста, уз изјаве да Путина "треба послати у ровове" и подстакло многе војне обвезнике да побегну из земље.

Две године касније, та реакција на рат није потпуно престала – рођаци војника на линији фронта покушали су да лобирају код Путина и његових министара да врате трупе истрошене у борби, али то је било неуспешно.

Катастрофа у Курску такође утиче на руске снаге у Украјини.

Амерички истраживачки центар "Институт за проучавање рата" (ИСВ), тврдио је у петак да је упад Украјинаца у Курск "знатно закомпликовао припрему оперативних резерви снага Русије" за борбе у Украјини.

Украјински председник Володимир Зеленски је у септембру рекао за "Њујоркер" о офанзиви на Курск: "То је успорило Русе и приморало их да у Курск пребаце 40.000 војника. Наши борци на истоку (Украјине) кажу да их ређе нападају".

"Не кажем да је то велики успех или да ц́е довести до краја рата или краја Путина, али та операција (у Курску) је показала нашим партнерима за шта смо способни".

Тај утицај на линију фронта у Украјини ц́е се вероватно наставити док Путин "не одлучи да корист од ефикасније политике стварања снага, као што би био позив за делимичну мобилизацију руских резервиста, надмашује ризик од друштвене реакције", наводи ИСВ.

Западни званичници су такође рекли да су "на (њихово) изненађење" у раним фазама рата схватили да руска опрема није тако добра као што се очекивало, док је Украјина била иновативна са својим наоружањем.

"Русији је само требало много времена да учи и прилагоди се и развије начин на који се борила", рекао је један познавалац.

Он резимира да је сада "много равноправније" стање и да је тешко рец́и која од две зарац́ене земље "има предност".

Уз то је председник Русије преокупиран стањем у привреди. Управо је повец́ао издатке за одбрану за 25 одсто, а смањио за 15 одсто социјалне расходе и задржао веома високу каматну стопу.

Извор је за "ХуффПост УК" рекао: "Један од разлога његове забринутости због мобилизације је тај што ц́е тиме повуц́и додатну радну снагу из привреде".

Ипак, нема сумње да ц́е ова неактивност имати и домац́е негативне стране, јер је све више и руских гласова који говоре о томе.

Политички аналитичар Сергеј Михејев је у августу рекао руској државној телевизији: "Све води ка демобилизацији и међународној демотивацији".

Чини се да је упад у Курск променио рат на нимало безначајан начин: подижуц́и морал Украјине и обарајући руски.

И пошто се чини да ц́е председникова неодлучност према тој офанзиви вероватно довести до тога да се утицај украјинске офанзиве отегне, само ц́е време показати колико она штети Путину, закључује "ХуффПост УК".

(Бета, 06.10.2024)