Србија и Турска: Ердоган и Вучић најавили јачање војне сарадње

Председници Србије и Турске, Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган, најавили су у Београду јачање сарадње у разним областима, а посебно у војној.

„Важно је да успоставимо много ближе односе за сарадњу у војној области, да направимо тим који би радио на томе.

„Турска војна индустрија је значајно снажнија него наша, али без лажне скромности, ни Србија није за занемаривање&qуот;, рекао је Вучић у петак, 11. октобра после разговора са Ердоганом.

Додао је да је Србија недавно обновила дозволе за Турску и извезла „огроман број граната&qуот;.

„Имамо поверење у Ердогана и његов однос ка миру и стабилности&qуот;, рекао је Вучић.

Турски председник, којем је ово била трећа посета Србији у последњих пет година, односе две земље окарактерисао је као „златно доба&qуот;.

• Реџеп Тајип Ердоган: Продавац ђеврека који је променио Турску
• Неколико векова касније: Шта је Србима све остало од Турака
• Ко су бекташи муслимани и да ли ће добити микродржаву у Албанији

Ердоган је у Београд дошао дан после посете Албанији, где је у главном граду Тирани отворио Велику џамију, чију је изградњу помогла Турска.

Последње састанке са балканским званичницима Ердоган је одржао пре само две недеље у Њујорку.

На маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, засебно је разговарао и са српским председником Александром Вучићем и са албанским премијером Едијем Рамом, оба пута иза затворених врата.

Ово је била четврта званична посета турског председника Београду, после 2022, 2019. и 2017. године.

Крајем овог месеца, Ердоган ће у руском Казању учествовати на Самиту БРИКС-а, организацији коју предводе Русија, Кина и Индија, а за чије је чланство заинтересована и Турска.

Непосредно пред почетак разговора у Београду, Вучић је рекао да је Турска један од најважнијих инвеститора у Србији, а Ердогана је назвао „једним од најутицајнијих државника савременог света&qуот;.

Економска сарадња Србије и Турске била је једна од главних тема разговора Вучића и Ердогана.

У последње две године трговинска размена достигла је две милијарде долара, рекао је Ердоган.

„Инвестиције које имамо у Србији премашују 400 милиона долара, а запошљавамо око 96.000 људи&qуот;, додао је турски председник.

Током посете, Србија и Турска потписале су 11 различитих споразума и меморандума о међусобној сарадњи.

Шта је био циљ Ердоганове посете?

„Турска овом посетом жели да подсети да је један од главних геополитичких играча на Балкану, као и да разговара о могућностима за проширење економске сарадње&qуот;, каже доктор Димитар Бечев, виши истраживач фондације Карнеги Европа, за ББЦ на српском.

Турска има вековне историјске везе са Балканом, а ову НАТО чланицу са Србијом данас спајају привредне и културне везе.

То се нарочито добро види у региону Санџака, где је турски председник толико популаран да је његова прошлогодишња изборна победа прослављена у Новом Пазару, чији је Ердоган почасни грађанин од 2018. године.

Какви су односи Турске са Београдом и Тираном?

Од Тиране, преко Сарајева и Приштине до Београда, Турска на Балкану инвестира у инфраструктуру, туризам, банкарство, медије, здравство и образовање.

„За Турску је Србија најважнија земља на Западном Балкану, због величине, индустрије и трговинских веза са ЕУ&qуот;, каже Бечев.

Међутим, како додаје, још важнији турски партнери у суседству су НАТО чланице Румунија и Бугарска, где „живи значајан број турских држављана који имају утицај на националне политике&qуот;.

Вучић је недавно је описао Турску као „највећу силу у региону&qуот; и најавио преговоре о проширењу инвестиција, као и потенцијалним заједничким инвестицијама у треће земље.

Како је тада рекао, Турска је заинтересована за инфраструктурне пројекте у оквиру међународне изложбе ЕКСПО 2027 у Београду.

У Србији има 895 фирми, чији су оснивачи правна и физичка лица из Турске, као и 529 самосталних предузетника, а у обе категорије, највећи број њих бави се изградњом стамбених и нестамбених зграда, показују подаци које је Агенција за привредне регистре доставила на упит ББЦ новинара.

Турски држављани су четврта највећа група страних радника у Србији, а између 1. јануара и 10. октобра 2024, издато им је 1.166 радних дозвола, кажу из Националне службе за запошљавање у писаном одговору за ББЦ на српском.

Турска је значајан трговински партнер Србије, уз ЕУ, Кину и Русију, а само у први шест месеци ове године српски извоз у Турску порастао је за 68 одсто у односу на исти период прошле године.

Осим кроз инфраструктурне пројекте, то би могло да буде остварено и кроз војну сарадњу, о којој су Турска и Србија потписале споразум још 2009. године, сматра доктор Вук Вуксановић, виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

„Ниједна земља у региону нема тако развијену наменску индустрију као Србија, док би званична Анкара могла да донесе технологије у областима као што је производња дронова&qуот;, каже Вуксановић за ББЦ на српском.

Војно-технички институт у Београду је још 2011. године представио беспилотну извиђачку летелицу домаће производње, под називом „Пегаз&qуот;, а модернизовао га је у сарадњи са Кином.

Како питање Косова утиче на односе Турске са Београдом и Тираном?

Београд и Тирана различито гледају на питање Косова - док Србија не признаје, Албанија подржава и промовише косовску независност, коју је Турска признала одмах по једностраном проглашењу 2008. године.

Српски и турски председници дотакли су се и теме Косова.

„Много је важно имати здрав разум у приступу решавања проблема у вези са тензијама на Косову&qуот;, рекао је Ердоган после састанка са српским председником.

Доктор Бечев сматра да питање Косова „нема велики значај&qуот; за развој односа Србије и Турске, и да су се „две земље сложиле да се не слажу&qуот;.

Ипак, међу стручњацима има и другачијих мишљења.

„Питање Косова је толико значајно да обликује односе Турске са Србијом и Албанијом&qуот;, каже докторка Оја Дорсун-Озканца, професорка међународних студија на Елизабетаун колеџу у Сједињеним Америчким Државама, за ББЦ на српском.

Док војна сарадња са Србијом тренутно није развијена, Турска већ годинама пружа војну подршку Косову, подсећа она.

Турска шаље војну опрему и помаже у обучавању косовских снага, што „ствара одређену тензију у односима са званичним Београдом&qуот;, оцењује докторка Дорсун-Озканца.

Истовремено, како подсећа, јака турска подршка Косову је у складу са политичком позицијом Албаније, која подржава косовску независност.

„Албанија види улогу Турске на Косову као позитивну, а турско-косовска сарадња је с годинама само јача&qуот;, истиче професорка.

Дорсун-Озканца сматра да Београд и Анакара вешто балансирају по питању Косова, успевајући да кључне разлике оставе по страни, како би могле да развијају билатералне односе, а пре свега економске.

Погледајте видео: Како се Турска променила за две деценије Ердоганове владавине

БРИКС, рат на Блиском истоку - куда иде политика Турске и какве то везе има са Балканом

Иако је Турска земља чланица НАТО и најстарији кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ), са западним партнерима се не слаже се око појединих важних питања.

Од почетка рата на Блиском истоку пре годину дана, званична Анкара оштро критикује потезе Израела, а од недавно разматра и чланство у БРИКС-у, економском савезу који предводе Русија и Кина, а многи га виде као алтернативу ЕУ.

• Шта је БРИКС и који су му циљеви
• Зашто Турска жели да се придружи БРИКС-у
• Зашто је Блиски исток толико важан за САД

Ердоган је у више наврата до сада оштро критиковао Израел и поздрављао акције палестинског Хамаса и либанског Хезболаха.

И током посете Београду говорио је о дешавањима на Блиском истоку.

„Време је да се зауставе напади Израела којима се уништава достојанство људског рода.

„Позивам државе да признају интегритет и суверенитет Палестине из 1967. године, којим се источни Јерусалим успоставља као главни град&qуот;, рекао је Ердоган.

Ердоган је и у ранијем разговору са Вучићем у Њујорку такође осудио „израелску агресију у Гази&qуот; и позвао међународну заједницу да се уједини како би зауставила масакр.

Међутим, Србија је само у 2024. продала Израелу оружје и муницију вредну 23,.1 милион долара, показало је недавно истраживање БИРН-а и изралеског листа Харец (Хааретз).

Док западне силе, попут Велике Британије и Сједињених Америчких Држава подржавају Израел, Турска и Русија гаје блиске односе са Ираном, који већ годинама финансира, наоружава и обучава палестински Хамас и либански Хезболах.

Велика Британија и Америка су прогласиле Хамас и Хезболах терористичким организацијама, Турска и Русија то нису учиниле.

У недавном телефонском разговору, Ердоган и руски председник Путин су већ најавили билатералне састанке током самита БРИКС-а, како би разговарали о рату на Блиском истоку.

Позив за учешће на самиту добила је и Србија, али је Вучић наговестио да неће учествовати, рекавши да у то време има „важне госте из иностранства&qуот;.

„С обзиром на то да је на путу за самит БРИКС-а, Ердоган би могао да учествује у преношењу порука прикупљених током посете Балкану.

„Мислим да је Турска у овом региону много више заинтересована да оствари економске интересе&qуот;, оцењује Вуксановић.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.11.2024)