Колико још треба Србија да се „скупи” да би ЕУ одлучила да се прошири?

Почевши да трошим педесето лето изгубио сам ону, неодољиву привилегију младости да верујем у случајности. Отуда, свакако, не сматрам случајним мој кратки сусрет са једним Сарајлијом летос на Тјентишту, где сам редовно као дете с мојим родитељима пристајао да се одморим на путу за море. Видевши београдске таблице, срдачно је пружио руку да се поздрави, рекавши мојој Смиљи и мени: „Београђани, увек вас је лепо видети. Како је било добро у бившој Југи, али ви млађи