Фон дер Лајен: Исплата новца из Плана раста за Западни Балкан почеће пре краја године
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је данас да би државе Западног Балкана први новац из Плана раста требало да добију до краја године.
"Пет од шест реформских агенди биће усвојено ове недеље и то значи да исплата шест милијарди евра Плана раста може да почне пре краја године", рекла је она новинарима у Берлину.
ЕУ одобрава реформске агенде како би државе у региону добиле право за пријем финансијских средстава из Плана раста.
Босна и Херцеговина (БиХ) није добила зелено светло јер није Бриселу поднела потпуну реформску агенду.
Фон дер Лајен је истакла да је План раста мост између Заједничког регионалног тржишта и Јединственог тржишта ЕУ.
"План раста је најважнији и поручујемо њиме да не можете блокирати друге. Можете само да блокирате сами себе. Ако желите напредак, сарађујте са другима. То је процес заснован на заслугама. Што се више земље кандидати приближавају циљу, то је боље по њих, а то ће урадити искључиво у складу са сопственим заслугама", нагласила је она.
У Берлину је данас одржан самит Берлинског процеса и усвојен нови Акциони план за заједничко регионално тржиште.
"Ово је била прилика да погледамо десет година уназад о томе шта је урађено. Берлински процес је увек био заговарач, архитекта и сидро чврсте везе између нас. Много тога се променило за десет година, конфликти су донели нову свест унутар ЕУ, да је већа Унија - снажнија Унија", рекла је она на конференцији са немачким канцеларом Олафом Шолцом.
Ствари су се, навела је, промениле и проширење је поново на врху агенде, па када се погледа у будућност, гледа се у будућност са свих шест партнера са Западног Балкана у ЕУ.
"Сматрам да све земље Западног Балкана морају бити део ЕУ. Ту је важна владавина права и економска интеграција. Зато је Берлински процес промотер заједничког тржишта за Западни Балкан и веома је важно да он глатко функционише. То зближава регион и све њих са ЕУ. Зато подржавам споразум о Цефти и посебно поздрављам укидање забране увоза за српску робу на Косову и честитам Немачкој на посредовању. То је веома важан корак ка нормализацији односа", рекла је она.
Канцелар Шолц је рекао да се не сме чекати још 10 година да државе из региона постану део ЕУ.
"Берлински процес, ми, земље Западног Балкана и њихови европски партнери, заједно смо дали нови замах у региону. Руководимо се принципима солидарности, једнакости и сарадње. Ови принципи су карактерисали и наш данашњи јубиларни састанак, састанак на коме смо успели да направимо значајан напредак", рекао је.
У оквиру Акционог плана, навео је, договорена је и ближа сарадња у борби против ирегуларних миграција.
Потписан је и Споразум о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану.
То је нови споразум о мобилности чији је циљ да се повећа мобилност студената и обезбеди им се право студирања на акредитованим високошколским установама у региону. Заједно са споразумима о мобилности, потписаним на самитима Берлинског процеса 2022. и 2023. године, овим Споразумом ће се додатно повећати могућности слободног кретања на Западном Балкану.
"Споразумом је предвиђено да студенти могу да студирају на универзитетима и високошколским установама било где у региону. Тако се генерација зближава, живе заједно, заједно уче", рекао је Шолц.
(Бета, 14.10.2024)
