Блиски исток: Шта је амерички ПВО систем Тад и зашто га Вашингтон сада даје Израелу

Пентагон је потврдио да шаље систем противракетне одбране којим ће управљати америчке трупе у Израелу.

Званичници кажу да ће Терминал Хигх-Алтитуде Ареа Дефенсе (Тхаад) ојачати израелску ваздушну одбрану после иранског ракетног напада почетком октобра 2024. као одговор на убиства вође Хезболаха, Хасана Насралаха и политичког вође палестинског Хамаса, Исмаила Ханијеа.

Амерички председник Џозеф Бајден каже да је ово оружје „треба да да брани Израел&qуот;.

Очекује се да ће Израел узвратити на ирански напад са више од 180 балистичких ракета, после којег је израелски премијер Бењамин Нетањаху поручио да ће Техеран „платити високу цену&qуот;, а министар одбране Јоав Галант да ће бити „смртоносан, прецизан и, изнад свега, изненађујући&qуот;.

Потез Вашингтона сада је у центру пажње, јер укључује слање америчких трупа на терен у Израел.

Већ постоји мали број америчких снага у земљи, али ова нова расподела од око 100 трупа је значајна, јер сигнализира даљу умешаност Америке у већ постојећи сукоб.

• Шта је Гвоздена купола и које све противаздушне системе има Израел
• Иран ракетама на Израел: Колики је напад био и шта би даље могло да се дешава
• Одакле Израел добија оружје

Још није јасно да ли је распоређивање система противракетне одбране део америчког плана да се премосте празнине у израелској противваздушној одбрани или су доказ растуће бриге у Вашингтону о могућем јачем израелском одговору на Иран.

Бајден се противи било каквом нападу на иранске нуклеарне објекте, као и на нафтну или енергетску инфраструктуру, јер страхује да би то могло да изазове низ сукоба и утиче на светску економију.

Без обзира на позадину одлуке, она сигнализира даљу потребу Израела за америчком војној помоћи у рату који тренутно води на Блиском истоку и који ће се можда раширити.

Балистичке ракете попут Фатех-1, које је Иран користио у нападу на Израел у октобру, испаљују се у атмосферу Земље, где мењају путању и спуштају се према циљу.

Једна од њихових предности је огромна брзина у поређењу са крстарећим ракетама или дроновима.

Према Локид Мартину (Лоцкхеед Мартин), највећем америчком произвођачу оружја, систем Тад је веома ефикасан против балистичких ракета, а друга америчка фирма Рајтион (Раитхеон), производи унапређен радарски систем.

Систем се састоји од шест лансирних рампи монтираних на камионима, са осам пресретача.

Цена једне батерије износи око милијарду долара и потребно је око 100 људи за њено управљање.

Тад је веома тражен и у Украјини, у борби против руских ракетних напада.

Саудијска Арабија је такође наручила овај систем и наводно је желела још као део америчког војног пакета у замену за званично признање Израела и споразум о „нормализацији односа&qуот; који је осујећен после напада Хамаса 7. октобра 2023.

Израел има веома добар систем ваздушне одбране, развијен у сарадњи са САД-ом, попут ракета Стрела 2 (Арров 2) и Стрела 3 (Арров 3) које лете хиперсоничном брзином и могу да оборе балистичке пројектиле.

Израелски дизајнери система су рекли да је Стрела „функционисала како се очекивало&qуот; током иранског напада.

Америка је помогла одбрани Израела, испаливши пресретаче са два морнаричка разарача у источном Средоземљу, а Вашингтон је ирански напад представио као „неефикасан&qуот;.

Међутим, снимци са терена показују другачије.

На сателитским снимцима види се штета у бази израелских ваздухопловних снага Неватим, где су били и борбени авиони Ф-35.

Декер Евелет из Центра за поморску анализу из Вашингтона рекао је да се на сликама виде 32 поготка, међу којима и више њих на хангар са авионима Ф-35.

„Неки Ф-35 су имали стварно среће,&qуот; објавио је он на друштвеној мрежи Икс.

Израелски лист Харец навео је да још није познато да ли је штета изазвана директно ракетама или пресретачима.

Било је и других директних удара, међу којима и они у Тел Авиву.

Једна ракета наводно је направила кратер дубок девет метара у густо насељеном подручју близу главне зграде Мосада, израелске обавештајне агенције.

Политички гледано, распоређивање Тада се тумачи као показатељ Бајденове „чврсте&qуот; подршке Израелу.

Америка је претходне године послала више од 50.000 тона оружја Израелу, према израелским подацима.

Међутим, овај поступак истиче и неке од политичких преокрета које је Вашингтон извео.

Прво је дипломатским потезима покушао да притисне Израел да не дође до ескалације рата.

Када то није успело, Бела кућа је чврсто подржала одлуке израелског савезника, како дипломатски, тако и војно.

Израел је недељама напада Либан из ваздуха, гађајући и насељене делове главног града Бејрута, а 30. септембра је покренуо и копнену инвазију на Либан.

Израелске власти кажу да је циљ да сломе Хезболах и униште његове велике залихе ракета после 11 месеци прекограничне ракетне ватре.

Хезболах је почео да испаљује ракете ка Израелу у знак подршке Хамасу у Појасу Газе када је Израел покренуо ударе на ту палестинску екстремистичку групу - а обе годинама снажно подржава Иран.

Израел каже да ће само војни притисак и смањивање борбених способности Хезболаха омогућити да се 60.000 расељених Израелаца врате домовима на северу Израела.

Пентагон описује распоређивање система Тад као део „прилагођавања које је америчка војска направила у последњим месецима&qуот; како би подржала Израел и заштитила америчко особље од напада Ирана и ирански подржаних група.

Наводе да је Тад био распоређен у јужном Израелу у склопу вежбе 2019. године.

То је једина и последња позната ситуација да је тај систем био распоређен у Израелу.

Распоређивање америчких војних снага у Израелу, а да није војна вежба, изузетно је ретко.

Ирански министар спољних послова Абас Арачи упозорио је у недељу да Америка ставља животе њених војника у опасност „распоређујући их да управљају америчким ракетним системима у Израелу&qуот;.

Ова ситуација наглашава комплексност тренутних геополитичких напетости и изазова на Блиском истоку, а одлуке великих сила, попут Сједињених Америчких Држава, имају далекосежне последице.

Док се сукоби настављају, пажња међународне заједнице остаје усмерена на то како ће се ситуација развијати и какве ће последице имати на регионалну стабилност и светску политику.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.15.2024)