Животна средина: Акумулатори, али и пушке у кеси - шта све нађе плогер

На леђима акумулатор, око струка канапом завезане аутомобилске гуме, у рукама део осовине од камиона.

Носећи отпад тежак осамдесетак килограма, Милош Станојевић из Београда освојио је прво место на Светском такмичењу у плогингу одржаном крајем септембра у Италији.

Плогинг, дисциплина у којој такмичари скупљају смеће док трче, за Милоша је начин да покаже да скоро да нема дела планете до кога отпад није стигао.

„Не зна се шта је тужније - да ли кад затекнете ђубре дубоко у шуми, где мислите да људска нога никад није ни крочила, или када скупљате гомилу микропластике на плажи&qуот;, каже српски плогер за ББЦ на српском.

• Како је српски олимпијац чистио Дивчибаре од смећа
• „Смећологија“: Шта ваша канта за ђубре говори о вама
• Депоније у Србији: Еколошке темпиране бомбе
• „Смеће у Винчи гори свако лето&qуот;: Она је 35 година живела на депонији

Разна осећања су му се мешала док је прелазио последње метре шесточасовне трке дуге 33 километара у Италији.

Сваки пут када стигнете до циља, схватите да сте само загребали површину јер отпада толико има да је то борба са ветрењачама, прича.

„Иако може да делује као Сизифов посао, важно је да не одустајете&qуот;, додаје.

Поред Милоша на Светском првенству у Италији, признања су освојили Слободан Смиљанић, као вицешампион, Катарина Кузман је била друга у женској категорији, а Наталија Чакаревић је награђена за највећу количину сакупљеног електронског отпада.

Како је почело?

Бициклизам, веслање, планинарење, трчање - неисцрпан је списак спортова којима се Милош Станојевић бавио током година.

Временом, отпад на који је наилазио где год би се запутио, почео је „озбиљно да му боде очи&qуот;.

„Једноставно донесте одлуку да кад већ проводите време у природи, понесете рукавице и кесе и покупите то ђубре&qуот;, каже.

Пре три године, Станојевић, који себе описује и као „човека који је 20 година провео на извршним позицијама у корпоративном свету&qуот;, постао је „чистач стаза&qуот; (траил цлеанер).

Направио је истоимени Инстаграм профил на коме је објављивао шта је све проналазио.

„На појединим локацијама успео сам да саставим скоро целог југа (аутомобил).

„Моја крилатица је да уклањам трагове људске глупости из природе&qуот;, каже.

Међу стварима које је пронашао, дуго ће се сећати конзерве коле на Вршачком брегу, произведене пре скоро пола века, али и пушака у црној кеси, коју је покупио на такмичењу у Ђенови прошле године.

„Идете на таква места да се увек плашите да ћете наћи нешто што не желите&qуот;, говори.

Нема разлике између Србије и других земаља јер, каже, смећа просто има свуда.

У Србији све је више људи који се чишћењу природе посвећују на исти начин као Милош због чега је основао плогинг удружење.

„Плогинг можете да радите увек - кад изведете дете на игралиште, пса у шетњу, враћате се кући после посла.

„Понесете рукавице и кесу, и покупите отпад. То уопште не мора да буде нека екстремна физичка активност, и сви могу да се баве плогингом, од седам до 77 година&qуот;, каже.

Како се наставило?

Чишћење у природи навело је Милоша да се озбиљније посвети плогингу учествујући на међународним такмичењима.

Светско првенство ове године одржано је четврти пут, окупивши око 80 такмичара из различитих земаља.

Ово надметање комбинација је различитих вредности „одрживости, еколошког активизма, велнеса и одређене дозе пријатељског такмичења&qуот;, наводе организатори.

Међу учесницима су изузетно физички спремни такмичари јер је веома захтевно, објашњава Милош.

За шест сати такмичари су прешли 33 километара, уз успон од 1.300 метара, што је као да се „попнете на Авалу, па на Каблар&qуот;, планину код Чачка у централној Србији.

За све то време скупљају смеће, а победник се бира на основу сложеног система бодовања, који узима у обзир пређену километражу, успоне, количину и рециклажну вредност скупљеног отпада.

Вредност отпада се мери тако што се рачуна колико ће се његовом рециклажом смањити емисија угљен-диоксида у ваздуху, објашњава Милош.

Зато је много вредније ако такмичари прођу кроз циљ са акумулатором него пластичним флашама, додаје.

Он верује да најбољи плогери имају „ђубретарску перцепцију, тако да знају где могу наћи отпад&qуот;, а важна је и стратегија да се што више смећа прикупи што је могуће ближе циљу.

„Победио сам захваљујући изузетној рециклажној вредности отпада који сам скупио&qуот;, каже.

Плогинг у 100 речи

Реч плогинг настала је комбинацијом шведских речи плоцка упп (покупити) и јогга (џогирати).

Ерик Алстром сматра се зачетником овог тренда 2016. године, мада Милош Станојевић каже да су и раније постојали појединци који су скупљали отпад џогирајући, попут Британца Пола Веја.

Пошто се преселио из малог места у Стокхолм, Алстром је био запрепашћен количином смећа поред пута којим је ишао бициклом на посао, а које нико није односио.

Почео је сам да скупља отпад, и то као део трчања, а убрзо су му се придружили суграђани.

Тако је покрет почео да се шири Шведском, а потом и другим државама.

Процењује се да данас окупља два милиона људи широм света.

Шта је циљ?

У сарадњи са Савезом за рекреацију и фитнес Србије, плогери су претходних година организовали трке на којима су поједини такмичари скупљали смеће.

Организовани су и потпуно плогерска надметања, попут Тоур де Фрушка, квалификационе трке за Светско првенство у Италији.

„Наша идеја је да се плогинг буде део што више такмичења у природи.

„Радимо и на едукацији деце јер ће бити далеко делотворније када они почну да опомињу родитеље да не бацају смеће&qуот;, каже Милош.

Намера је да Србија буде организатор Светског првенства у плогингу 2027, тако да се овај догађај веже уз Експо, додаје.

„Крајњи циљ је да ширимо свест колико је важно да не користимо једнократну амбалажу, као и да отпад који већ постоји сакупимо, сортирамо и рециклирамо.&qуот;

Погледајте видео о плогингу:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

(ББЦ Невс, 10.15.2024)