Bliski istok: Prvi konvoj pomoći na severu Gaze, SAD motre na izraelske poteze
Izrael tvrdi da kamioni pomoći prolaze, ali da je nestašica posledica Hamasovog otimanja zaliha. Izraelska vojska poziva na evakuaciju stanovnika istočnog regiona u Libanu.
Prvi konvoj humanitarne pomoći ušao je u severni deo Pojasa Gaze posle oštrog upozorenja Amerike izraelskim vlastima.
Vašington je poručio Izraelu da bi mogao da ostane bez neke vojne podrške ako ne preduzme korake da poboljša humanitarnu situaciju u najteže pogođenim delovima Pojasa Gaze i obezbede da u roku od 30 dana pomoć stigne.
Posle ulaska konvoja sa hranom u severni deo palestinske enklave, Amerika je rekla da će nadgledati dalje izraelske poteze kako bi se uverile da Izrael ne sprovodi „politiku gladovanja".
„Vlada Izraela tvrdi da to nije njena politika. Pratićemo, da bismo se uverili da se akcije Izraela na terenu poklapaju sa ovom izjavom", rekla je američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama (UN).
Izrael tvrdi da kamioni pomoći prolaze, ali da je nestašica posledica Hamasovog otimanja zaliha.
Negira i da je postojao plan da se blokira ulazak hrane u severnu Gazu, gde je pre dve nedelje započeo novu kopnenu ofanzivu protiv, kako kaže, pregrupisavanja boraca Hamasa.
UN je i ranije upozoravao da su zalihe hrane gotovo istrošene.
Izbeglički kamp Džabalija na severu Gaze i dalje je okružen izraelskim trupama, a stanovnici kažu da su ostali bez namirnica.
- „Gaza su samo groblja raspršena svuda“
- Šta najnoviji izraelski napadi govore o Netanjahuovom sledećem potezu
- BBC urednik: Amerika je besna na Izrael zbog prekršenih obećanja za Gazu
- BBC urednik: Godina ubijanja i pogrešnih pretpostavki dovela je Bliski istok na ivicu dubljeg, šireg rata
Izrael više od godinu dana sprovodi snažne vojne akcije u Gazi kao odgovor na napad palestinskog Hamasa na izraelsku teritoriju 7. oktobra.
Više od 42.000 ljudi je do sada poginulo u napadima na Pojas Gaze, a blizu 100.000 ranjeno, prema palestinskim izvorima.
U međuvremenu, izraelska vojska izdala je upozorenje o evakuaciji stanovnika dva sela u istočnom libanskom regionu Beka, jer su, kako je rečeno, u blizini Hezbolahovih jedinica, protiv kojih će se „boriti".
Izrael je u sredu, 16. oktobra, ponovo gađao Bejrut, glavni grad Libana, prvi put posle pet dana.
Izraelska vojska kaže da je gađala podzemno skladište oružja Hezbolaha u južnoj oblasti grada, Dahijeu.
Taj deo grada je poslednjih nedelja bio pod žestokom vatrom Izraela, a u jednom od takvih napada ubijen je i vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah.
Međutim, prethodnih dana je došlo do višednevne pauze u udarima na Bejrut, navodno na zahtev administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Poslednji udar na Bejrut bio je 10. oktobra, kada je u dva napada u gusto naseljenoj oblasti u blizini centra grada poginulo 22 ljudi.
Napad je usledio bez upozorenja, a izraelska vojska nije komentarisala.
Šta je Amerika poručila Izraelu?
U pismu koje je 13. oktobra poslato izraelskom ministru odbrane Joavu Galantu, američki državni sekretar Entoni Blinken i šef Pentagona Lojd Ostin pozvali su na konkretne korake kako bi se osiguralo da se pomoć Gazi poveća na prethodni nivo, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
„Pomoć koja je stigla u Gazu u septembru bila je najmanja u čitavoj protekloj godini. Da bi preokrenuo humanitarnu situaciju, Izrael mora da preduzme konkretne korake i za to ima rok rok od 30 dana", navodi se u pismu.
U suprotnom, to bi moglo da „ima posledice na američku politiku", dodaje se.
Smatra se da je ovo pisano upozorenje Amerike njenom najvećem bliskoistočnom savezniku do sada najstrože, a usledilo je usred nove izraelske ofanzive u severnoj Gazi koja je izazvala veliki broj civilnih žrtava.
„Izražavamo duboku zabrinutost američke vlade zbog pogoršanja humanitarne situacije u Gazi i tražimo hitne akcije vaše vlade da preokrene stvari", navodi se u pismu upućenom izraelskim vlastima.
Dodaje se da je zbog izraelskih naredbi o evakuacijama, 1,7 miliona ljudi primoralo da se smeste u usko, priobalno područje al-Mavasi, gde su u „visokom riziku od smrtonosne zaraze" zbog ekstremne prenaseljenosti.
Navode se izveštaji humanitarnih organizacija da potrebe tih ljudi ne mogu da budu zadovoljene trenutnim zalihama hrane.
U pismu se citiraju i američki zakoni prema kojima se može obustaviti vojna podrška zemljama koje ometaju isporuku američke humanitarne pomoći.
SAD su daleko najveći dobavljač oružja Izraelu, a u borbama protiv Hamasa izraelska vojska se u velikoj meri oslanja na američke avione, navođene bombe, projektile i granate.
Pentagon je ove nedelje potvrdio da će Izrael dobiti moćni protivvazdušni sistem Tad. Više o tome pročitajte ovde.
Antoan Renard, šef Svetskog programa za hranu na okupiranim palestinskim teritorijama, rekao je agenciji AFP da se ljudi na severu teritorije „oslanjaju isključivo na humanitarnu pomoć" i da praktično nemaju pristup svežoj hrani osim one koju obezbeđuju UN agencije.
Izrael je ranije rekao da cilja položaje Hamasa na severu i da ne zaustavlja ulazak humanitarne pomoći.
U ponedeljak je izraelsko vojno telo odgovorno za upravljanje prelazima u Gazu, saopštilo da je 30 kamiona koji su prevozili pomoć iz Svetskog programa za hranu ušlo u severnu Gazu preko prelaza Erez.
Time je okončan dvonedeljni period tokom kojeg su UN saopštile da nije isporučena pomoć u hrani na severu, nakon što je rečeno da ponestaju zalihe za oko 400.000 Palestinaca koji su u tom delu enklave.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.17.2024)
