Истраживање Демостата: Рејтинг и власти и опозиције у паду, изразитији пад странака опозиције
Рејтинг и партија власти и партија опозиције је у паду, с тим што је изразитији пад поверења у странке опозиције, показало је истраживање јавног мњења истраживачко-издавачког центра Демостат.
Главни истраживач Демостата Срећко Михаиловић рекао је новинарима у Медија центру у Београду да је истраживање, спроведено на 1.200 испитаника током септембра, показало да је неповерење у партије власти 42 одсто, а неповерење у опозиционе - 66 одсто.
"Њихово понашање у предизборном и изборном процесу у децембру прошле године и мају ове године имају донекле оправдања за овако низак степен поверења", рекао је Михаиловић.
Према његовим речима, поверење у опозицију има шест одсто испитаника, док 24 одсто има делом поверење, делом неповерење.
"Ових шест одсто су још мањи постотак од онога што су ове партије оствариле на изборима", додао је Михаиловић.{
Навео је и да у истраживању нису поставили конкретно питање за коју су партију испитаници, јер када се одузму они који су неопредељени и они који су за партије власти, остаје мали број испитаника који би морао да се подели на велики број опозиционих странака.
"Када тај број поделите на 10 партија, онда су те бројке веома мале и са њима је некоректно оперисати статистички и социолошки", навео је Михаиловић.{имаге3}
Додао је и да је истраживање показало да је 37 одсто испитаника рекло да су им ближе странке на власти, 21 одсто наводи да су им ближе странке опозиције - док 42 одсто каже да им нису блиске ни једне ни друге.
Истраживање је, према његовим речима, показало и да је 40 одсто испитаника колико-толико привржено некој од партија, док 60 одсто има негативан однос према њима.
"Било да су равнодушни - 47 одсто, било да не подносе политичке странке - 13 одсто", казао је Михаиловић.
Програмски директор Демостата Зоран Пановић казао је да, када се говори о неповерењу у опозицију, опозиција мора бити свесна да су многи грађани разочарани распадом коалиције "Србија против насиља" након децембарских избора.
Навео је да је истраживање показало да су грађани више за демократију него за аутократију, али да је истовремено председник Србије Александар Вучић има подршку 48 одсто испитаника, док 35 одсто нема поверење у председника.
"Када погледамо структуру поверења његових присталица, 61 одсто наспрам 24 одсто су они којима је ближа аутократија него демократија", казао је Пановић.
То, према његовим речима, показује зашто Вучићеве присталице прихватају и његов анти-западни наратив, а истовремено и његов прозападни став.
"Зато што им није битно да ли је западно или антизападно, битна је ауторитарност. Они Вучића прихватају као аутократског лидера, вођу, и он може једно јутро да их поведе у ЕУ, а друго у БРИКС и они ће кренути и у ЕУ и у БРИКС", навео је Пановић.
Психолошкиња Сара Калембер из Демостата говорила је о ставовима испитаника по питању ЕУ, наводећи да би 51 одсто испитаних гласало за политичку опцију која заговара приближавање ЕУ, док би 28 одсто гласало за оне који се противе ЕУ.
Калембер је навела да би, по истраживању, 60 одсто испитаних присталица Српске напредне странке гласало за опцију која би приближила Србију ЕУ, као и 45 одсто оних који подржавају Социјалистичку партију Србије.
Када је у питању опозиција, навела је да је 90 одсто присталица Странке слободе и правде и Зелено-левог фронта за приближавање ЕУ, 80 одсто присталица Народног покрета Србије, 60 одсто присталица Крени-промени, 57 одсто Србија центра, 47 одсто Еколошког устанка, 30 одсто Нове Демократске странке Србије и мање од 15 одсто покрета Ми снага народа Бранимира Несторовића.{имаге4}
Више од половине (52 одсто) неодлучних је такође за приближавање Србије ЕУ, док је код оних који не излазе на изборе тај број око 22 одсто.
"Можемо закључити да и поред благог пораста, још увек није стабилно опредељење грађана Србије према ЕУ. Видимо да је оно и даље подложно променама, зависно од политичког вођства и начина преношења информација кроз медије", рекла је Калембер.
(Бета, 16.10.2024)
