Време одлуке за две земље о њиховој будућој улози у Европи

Две земље, Молдавија и Грузија, наредних дана одржавају кључне изборе који ће одлучити њихов будући пут у Европи.

Обе осећају сенку руског рата у Украјини и обе су бивше совјетске републике.

• Хиљаде људи на проевропском митингу ​​у главном граду Молдавије
• „Желимо да будемо део Русије&qуот;, порука демонстраната у Молдавији
• Експлозије у Молдавији: Да ли се рат у Украјини прелива на друге земље

Док је молдавска про-ЕУ председница Маја Санду фавориткиња за победу, а земља је већ започела преговоре о придруживању Европској унији, Грузија је оптужена за „назадовање демократије&qуот; и удаљавање од Европе.

Двоструко гласање у Молдавији

Молдавци у недељу излазе на биралишта на референдум о дефинисању молдавског пута до чланства у ЕУ у уставу земље - као и на председничке изборе.

Глас „да&qуот; би консолидовао статус Молдавије као про-западњачке земље усмерене ка ЕУ.

Он би такође значио да се Молдавија упутила на дуго путовање демократских и судских реформи које би осигурале да се придржава стандарда ЕУ.

Анкета одржана прошле недеље показала је да би више од 63 одсто бирача гласало „да&qуот;.

Међутим, многи из про-европског табора осуђују оно што називају руским напорима за ширење дезинформација и утицање на гласање.

Молдавија има нешто више од 2,5 милиона становника, док 1,2 милиона Молдаваца живи у иностранству.

Актуелна председница Молдавије је Маја Санду - 52-годишња оснивачица либералне Партије акције и солидарности, која је на власт дошла 2020. године и посвећена је про-Европејка.

Она ће се сучелити са Александром Стојаноглом, бившим јавним тужиоцем Молдавије који је изненадио многе кад је у јулу најавио да ће се кандидовати за председника.

Њега подржава про-руска Партија социјалиста, чији је лидер бивши председник и популарна опозициона личност Игор Додон.

Предвиђа се да ће излазност у недељу бити висока - више од 80 одсто.

Скорашње анкете показују да би Санду у недељу могла да освоји више од 35 одсто гласова, а да ће Стојаногло бити на далеком другом месту са 9 одсто.

Има и неколико других кандидата, од којих је већина про-руски оријентисана.

Међутим, скоро 30 одсто гласача је још увек неопредељено, према анкетама.

Ако ниједан кандидат не буде освојио више од 50 одсто гласова, 3. новембра ће се одржати други круг председничких избора.

Иако би Санду требало убедљиво да победи у оба круга, парламентарни избори следећег јула делују мање позитивно по њену странку, која ће можда морати да сарађује са мање изричито про-ЕУ орјентисаним снагама ако буде желела власт.

Једна фигура се у огромној мери надвија над овим изборима, иако није кандидат, а то је Илан Шор, бизнисмен и политичар.

Његова партија Шор забрањена је у Молдавији прошле године после оптужби да је сарађивала са Русијом на подривању безбедности Молдавије и њеног уставног поретка.

Шор је побегао у Израел 2019. године након што је осуђен за превару и прање новца, а однедавно живи у Русији.

Он не крије коме је лојалан.

У септембру је нудио новац да би убедио „што више људи&qуот; да гласају „не&qуот; или да апстинирају на референдуму за ЕУ.

Про-европске снаге у Молдавији одавно упозоравају на руско уплитање у изборе и референдум.

Русија још увек има војну базу у отцепљеном молдавском региону Придњестровљу дуж молдавске границе са Украјином, а постоји и аутономна област Гагаузија у којој се говори руски.

Тамошња гувернерка Јевгенција Гуцул активна је следбеница Владимира Путина и уведене су јој санкције ЕУ зато што представља претњу по независност Молдавије.

Један молдавски инфо портал рекао је да је предизборну кампању нарушила руска „најклеветничкија, најнасилнија и најдеструктивнија кампања за дестабилизацију откако је земља стекла независност&qуот;.

Власти су повезале неке случајеве вандализма и кампање за дезинформације на друштвеним мрежама са Шором и његовим наводним спонзорима из Кремља.

Прошлог месеца је шеф полиције Молдавије Виорел Чернаутеану рекао да је 130.000 Молдаваца добило новчане уплате из Русије - што у збиру износи 15 милиона долара - као мито да гласају за про-руске кандидате и против референдума о ЕУ.

У четвртак је Чернаутеану изнео наводе да су десетине Молдаваца недавно путовале за Москву, наводно да би присуствовале „програмима културне размене&qуот;, али заправо добијајући обуку како да изазову насиље пред изборе.

Кремљ упорно тврди да се он „не меша у туђе послове&qуот; и оптужио је молдавске власти да „ускраћују многим грађанима право да кажу како подржавају добре односе са Русијом.&qуот;

Преломни избори за Грузију

Улози су велики за Грузијце који гласају на парламентарним изборима у суботу 26. октобра.

Ова земља са 3,7 милиона становника постала је дубоко поларизована - са владајућом странком Грузијски сан оптуженом да је разградила грађанско друштво и усвојила законе руског типа.

Опозиционе странке и грузијска про-западњачка председница представљају ово гласање као избор између Европе и Русије - што је етикета коју Грузијски сан категорички одбацује.

Грузијци су још прошлог децембра славили што је ЕУ одобрила њиховој земљи статус кандидата, са анкетама које сугеришу подршку од најмање 80 одсто Грузијаца.

Већ на лето, ЕУ је замрзла тај процес, због усвајања „закона о страним утицајима&qуот; руског типа које је извело десетине хиљада демонстраната на улице главног града Тбилисија.

• За и против: Предлог „закона о страним агентима&qуот; поделио Грузију
• Да ли је Грузија следећа Украјина

Закон захтева од медија и невладиних организација који се финансирају из иностранства да се региструју као неко ко ради у интересу страних сила.

У међувремену је Грузијски сан такође изгласао закон који ограничава права ЛГБТ заједнице.

ЕУ и САД су издале упозорења против удаљавања од демократије.

Амбасадор Европске уније у Тбилисију упозорио је да би ЕУ могла привремено да суспендује безвизни режим за Грузију ако избори не буду проглашени слободним и фер.

Амерички председник Џозеф Бајден упадљиво је повукао скорашњи позив на пријем грузијском премијеру Ираклију Кобахидзеу.

Русија је оптужила Запад да отворено покушава да изврши притисак на Грузију, негирајући да је сам Кремљ покушао исто.

Али Грузијски сан упорно тврди да се он и даље налази суверено на путу ка придруживању ЕУ.

Премијер обећава ресетовање односа са Западом и чланство у ЕУ до 2030. године, као и продубљивање сарадње са НАТО.

Ова странка је на власти од 2012. године, а ако Грузијски сан победи на четвртим узастопним изборима, оснивач странке Бидзина Иванишвили, милијардер који се обогатио у Русији, обећао је да ће забранити опозиционе групације.

Али да би странка то постигла потребна јој је трочетвртинска већина у парламенту који броји 150 посланичких места да би могла да промени устав.

Сама опозиција је далеко од уједињене, тако да, иако је популарност Грузијског сна опала, он и даље води у анкетама.

Четири опозиционе групације имају шансу да осигурају 5 одсто гласова неопходних за улазак у парламент.

Највећа - Уједињени национални покрет илити УНМ - такође се сматра најпроблематичнијом.

Наиме, многи гласачи имају још увек лоше успомене на њених девет година владавине пре него што је Грузијски сан преузео власт, тако да су друге три опозиционе снаге одустале од формирања уједињеног фронта.

Коалиција за промене, Јака Грузија и Гахарија за Грузију све добро стоје у анкетама, али чак и ако ове четири групе пронађу заједнички језик можда ће проћи месеци пре него што буде формирана влада, што утире пут периоду нестабилности.

Иако ће Грузијци гласати први пут према пропорционалном изборном систему, који већина странака доживљава као правичнији, критичари се жале да партија на власти још увек чврсто контролише медије баш као и јавну сферу.

Откако је Грузија изгубила кратак рат са Русијом 2008. године, два отцепљена региона Абхазија и Јужна Осетија који чине 20 одсто грузијске територије практично су под руском контролом.

Сада, пред изборе, Кремљ говори о „нормализовању односа&qуот; са Тбилисијем.

Грузијска влада избегава да уведе санкције Русији и користила је изборне плакате да представи гласање као избор између разарања које је донео рат у Украјини и мира под Грузијским сном.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.20.2024)