Сукоб Израела и Ирана: Какав је став Русије и Кине

Израел је спровео „прецизне нападе“ на војне циљеве у Ирану као одговор на скоро 200 пројектила које је Техеран испалио 1. октобра.

Иранска Револуционарна гарда је рекла да су напади почетком месеца представљали одмазду за убиство вођа две оружане групе које подржава Иран – Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану.

Хезболах гађа подручја широм израелске северне границе откако је Хамас напао Израел са територије Газе 7. октобра 2023.

Сукоб који се заоштрава врши притисак на односе широм света, као и међу великим силама.

Сједињене Државе су изразиле подршку Израелу, али какав је улог за Русију и Кину и како би оне могле да одговоре?

• Зашто је Блиски исток толико важан за САД
• Непријатељство Израела и Ирана: Све што треба да знате
• Зашто је Иран уплетен у толико много сукоба

Русија: Савез из користи, али очију упртих у Украјину

Русија и Иран нису званично савезници, али су се њихове везе последњих година продубиле и сада су у последњој фази склапања споразума о „стратешком партнерству“.

Када се руски председник Владимир Путин сусрео са новим иранским председником Масудом Пезешкијаном 11. октобра, обојица су говорили о сличности њихових ставова о светским догађајима.

Иран је практично стао на страну Русије по питању Украјине.

САД и Велика Британија кажу да је Иран послао Москви балистичке пројектиле и стотине дронова.

Иран званично негира да је послао пројектиле, иако је један ирански посланик изјавио да је оружје испоручено у замену за увоз хране у Иран.

Ваздухопловне снаге Ирана десетковане су после вишегодишњих санкција, а чини се да им је Русија недавно послала најмање једну лаку нападачку летелицу, према часопису Џејнс дифенс (Јанес Дефенце).

У замену за пошиљке оружја, од Москве се очекује да, после израелских напада на Иран, блокира сваку резолуцију Уједињених нација критички настројену према Ирану и да се супротстави свакој употреби силе против Техерана.

Такође, сукоб на Блиском истоку помаже Русији да се скрене пажња Запада и њихови ресурси са Украјине, где су руске снаге последњих месеци оствариле постепени напредак на првој линији фронта.

Кремљ ће, међутим, бити забринут због могућег утицаја израелских удара на транспортну инфраструктуру у Ирану.

Русија се налази под строгим међународним санкцијама и њене руте за продају властите нафте су ограничене, а једна од сада доступних води у Индију преко Ирана.

Техеран подржава низ посредничких снага на Блиском истоку, међу њима либанску оружану групу Хезболах, као и Хамас у Гази.

Чини се да исто тако Москва ствара тешње везе са Хамасом, пошто је делегација виших лидера групе посетила Русију почетком 2024.

Иако је Русији више потребан Иран него што јој је потребан Израел, она жели да очува добре односе са обе државе.

Израел, иако критички настројен према руском рату у Украјини и њеном савезништву са Ираном, до сада је одбијао да пошаље Украјини војну опрему, упркос захтевима.

Русија би требало да размисли о могућности да би Израел могао да почне да шаље оружје Украјини уколико Москва буде отвореније стала на страну Ирана, иако би велики рат на Блиском истоку могао да ограничи способност Израела да то учини.

Руски и ирански интереси такође се сучељавају на Јужном Кавказу, који се наметнуо као кључно трговинско и енергетско чвориште за Русију пошто су јој уведене санкције.

Азербејџан, најбогатија и најмногољуднија земља у региону, дели границу са Русијом и Ираном, а такође је пристао да успостави транспортни коридор од севера ка југу како би унапредио путне, железничке и бродске везе између њих.

Међутим, Азербејџан такође има тесне војне везе са Израелом, који одавно снабдева његову војску дроновима и другим напредним наоружањем.

У септембру 2023. године, Азербејџан је поново заузео спорну енклаву Нагорно-Карабах, окончавши три деценије власти етничких Јермена.

Подаци о летовима, које је анализирала новинска агенција Асошијетед прес, показују пораст у пошиљкама наоружања из Израела пред ту операцију.

Техеран је такође у прошлости оптуживао Азербејџан да је дозвољавао Израелу да користи његове војне објекте за шпијунирање Ирана, што Азербејџан пориче.

Русија би због одржавања овог односа можда морала да поступа пажљиво ако због још једног израелског напада на Иран буде постојао притисак на њене односе са Азербејџаном.

Али, у овом сукобу, као и у осталим, Русија ће блиско пратити кинеске потезе.

Москва изузетно зависи од Кине у технолошком, политичком и стратешком погледу, нарочито што се тиче увоза електронике и компонената за производњу и одржавање оружја.

Кад Кина буде изразила забринутост, можемо да очекујемо од Русије да ће је пажљиво слушати.

Кина: Подршка Ирану без уплитања у сукоб

Кина и Иран су одувек били блиски – од дипломатског партнерства до економских веза.

Сад кад је Израел ударио на Иран, не очекује се да ће се став Кине драматично променити.

Пекинг ће вероватно наставити да нуди Ирану реторичку подршку, истовремено одржавајући безбедну дистанцу да би избегао да буде увучен у сукоб.

Замољена да прокоментарише ирански ракетни напад 1. октобра на Израел, портпаролка кинеског Министарства спољних послова није поменула Иран.

Рекла је како се Пекинг противи „кршењу суверенитета Либана“, говорећи о израелској инвазији на Либан.

Она је навела да је Газа „узрочник ове рунде превирања на Блиском истоку“.

Сличан став био је очигледан у свим порукама званичног Пекинга, па тако и у државним медијима, откако је Хамас извршио напад 7. октобра 2023, а који Кина није осудила.

Пекинг је непрестано позивао на смиривање ситуације и примирје, пружао је дипломатску подршку Палестинцима и Либану, а слао је и хуманитарну помоћ.

Али да ли ће сукоб Израела и Ирана довести до оштрије реторике из Кине?

Кина има значајних улагања у Израел, нарочито у инфраструктурном и технолошком сектору, а одржала их је током читавог сукоба.

Она ће можда желети да избегне ризик отуђивања Израела као економског партнера изричитијим сврставањем уз Техеран.

У овој рунди одмазде, Израел није ударио на иранску нафтну инфраструктуру, али то не значи да би будући удари могли да буду управо на та постројења.

Кина у огромној мери зависи од увоза сирове нафте, а отприлике 90 одсто сирове нафте коју Иран извози одлази у Кину, према Ес енд пи глобалу (С&амп;П Глобал), фирми за финансијске податке.

Ако израелски удари из одмазде оштете нафтну инфраструктуру тако да утиче на тај извоз, вероватније је да би Пекинг подигао глас у осуди израелских дела.

Кина остаје једна од ретких земаља које купују нафту од Ирана упркос америчким санкцијама, а посредовала је и у постизању споразума који је обновио дипломатске односе Ирана и Саудијске Арабије 2023. године.

Медијски извештаји који се позивају на америчке званичнике указују да је Вашингтон већ тражио од Кине да искористи утицај који има на Техеран.

Пример тога је покушај да се зауздају Хути у Јемену које подржава Иран, а који нападају бродове у Црвеном мору.

Иако би могло бити још таквих захтева из Вашингтона, Техеран не полаже рачуне Пекингу, а мало је вероватно да ће Кина услишити један такав захтев, нарочито кад долази од САД.

Ако ништа друго, Кина ће га искористити као још један повод за критике на рачун САД и да повећа светски утицај тако што ће гласно подржати палестинску борбу на начин који ће имати позитивног одјека на глобалном југу.

Мало је ризика за Кину у одржавању тренутног статуса посматрача.

Пекинг увек може да се окрене другим великим извозницима нафте, као што су Саудијска Арабија или Русија, ако буде било потребно.

На крају крајева, какав год језик да будемо чули од Пекинга у наредним данима, мало је вероватно да ће се Кина значајније уплести у овај сукоб.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како Кина помаже Ирану да избегне санкције
• Израел гађао војне циљеве у Ирану: Какав ће бити одговор Техерана
• Колико је Блиски исток близу избијања потпуног рата
• Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском

(ББЦ Невс, 10.27.2024)