У Америци осуђен бивши стражар у логору Челебићи где су жртве били Срби

Кемал Мрнџић, 52, осуђен је да је прикривао сопствену улогу током рата у Босни и да је лажирао статус избеглице.

BBC News 28.10.2024

Ulični prodavac sa mapom etničke podele Bosne i Hercegovine, tokom drugog dana referenduma o nezavisnosti 1. marta 1992. — Улични продавац са мапом етничке поделе Босне и Херцеговине, током другог дана референдума о независности 1. марта 1992.

Кемал Мрнџић Кемо стигао је у Америку као избеглица из Босне и Херцеговине. Четврт века је живео повучено у предграђу Бостона, све док прошле године није ухапшен под сумњом да је током рата био чувар злогласног логора у Челебићима у којем су мучени заробљени Срби.

Две недеље је било потребно америчком суду у Бостону да га прогласи кривим због 25-годишњег прикривања и давања лажног исказа надлежним органима како би добио статус избеглице, а касније и држављанство Сједињених Америчких Држава, саопштило је америчко Министарство правде.

Логор Челебићи у близини Коњица постојао је осам месеци 1992. године, током којих су снаге босанских Хрвата и Муслимана починиле најтеже злочине над српским заточеницима, попут убистава, мучења и силовања.

Међународни кривични суд у Хагу је 1998. осудио тројицу оптужених – два Бошњака И једног Хрвата - на вишегодишње казне затвора због тих злочина.

Логор Челебићи

У овом логору у централној Босни и Херцеговини, Мрнџић је као 20-годишњак био надзорник чувара, сведочило је петоро преживелих током суђења у Бостону.

„Срцепарајуц́е сведочење преживелих из Челебиц́а подсетило нас је да их физички и душевни бол које су им нанели Кемал Мрнџиц́ и други стражари у том злогласном логору и даље прогоне, 30 година касније“, рекао је тужилац Џошуа С. Леви.

„Мрнџиц́ је деценијама прикривао злочине, али је озбиљно потценио храброст ових жртава и посвец́еност органа за спровођење закона у проналажењу и суђењу онима који су учествовали у ратном прогону”, пише у саопштењу суда.

Стотине српских цивила, углавном мушкараца, али и жена које су претрпеле силовање, било је заточено у логору од априла до децембра 1992. године.

„Ја нисам била жена, већ фигура за мучење&qуот;

Срби који су били у логору сведочили су да су месецима држани у неосветљеном тунелу без ваздуха, да су се скоро угушили пошто су сатима били затворени у шахтовима, а да су их стражари дању и ноћу тукли бејзбол палицама, моткама и кундацима пушака.

Испричали су и да су присуствовали убиствима, сексуалном злостављању, као и да су једном заточенику стражари палили језик усијаном оштрицом ножа, а другог везивали каблом.

Један од преживелих је рекао како су претученом 70-годишњем затворенику стражари закачили војну значку на чело док је умирао.

Сведочили су о нехуманим условима у којима су држани месецима, спавали су на бетону, а добијали су само кришку хлеба дневно.

Трибунал Уједињених нација истражио је злочине почињене у Челебиц́има и осудио двојицу команданата логора и једног чувара који се посебно садистички опходио према заробљеницима.

Мрнџиц́ је 1996. године испитиван, али оптужница против њега није подигнута.

Четврт века бега

Мрнџиц́ је касније успео да напусти Босну и да се пријави као избеглица у Сједињеним Америчким Државама, користец́и измишљену причу.

Када је подносио захтев за избеглички статус, тврдио је да је побегао у Хрватску након што су га српске снаге ухватиле, испитивале и злостављале.

Тврдио је да није могао да се врати куц́и из страха од будуц́ег прогона.

Како је утврђено на суђењу, Мрнџиц́ је, захваљујући личном искуству прогонитеља, смислио лажну причу да је био прогањан.

Примљен је у САД као избеглица 1999, а држављанство је добио 2009. године.

Живео је повучено у мирном предграђу Бостона све док га у мају 2023. нису ухапсили агенти америчког Министарства за унутрашњу безбедност.

Суседи су били изненађени хапшењем, а крај у ком је живео описали су као „дом за пензионере” где је било пуно људи пореклом из Европе, па је „могао лако да се уклопи”, писао је Јуроњуз цитирајући америчке медије.

Пуна пресуда против Мрнџића се очекује у јануару, а за коришц́ење пасоша добијеног на основу лажних података запрећена је казна до 10 година затвора.

За злочине почињене над Србима у околини Коњица током 1992. и 1993. Тужилаштво Босне и Херцеговине оптужило је 19 људи и судски поступак још траје, писао је у јулу босански портал Детектор.

Америчке службе су биле ефикасне и раније у откривању оних који се скривају или живе под лажним идентитетом, каже Наташа Кандић, активисткиња за људска права.

Много су већи проблем они који тако живе на подручју бивше Југославије, објашњава.

„Имамо јако пуно оних који су били у логорима на позицијама стражара, команданата, командира стража, који се налазе у региону и скривају се у пријатељским земљама које их штите од кривичне одговорности.

„Они се лако утопе, интегришу се и постају непрепознатљиви”, каже оснивачица Фонда за хуманитарно право за ББЦ.

Душко Корњача, ратни команданат општине Чајниче за којим је расписана Интерполова потерница због злочина против човечности над несрпским становништвом, годинама је живео и радио као лекар у Новом Саду, подсећа Кандић на откриће новинара.

Слично је било и са Пером Винцетићем, који је живео несметано у Хрватској све до хапшења 2021. због оптужби за ратне злочине над српским цивилима које је починио као некадашњи припадник Хрватског већа одбране.

„Сасвим је другачије кад се поступци воде у Америци, Шведској или Немачкој, јер они немају етничку пристрасност, а код нас у региону су правосуђа у политичким и етничким канџама”, додаје Кандић.

Током рата у Босни било је више од 650 логора и заточеничких објеката.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук