Бласфемичне ироније
Радар 28.10.2024 | Иван Меденица
У адаптацији Давида Јаковљевића и сценској замисли Александра Поповског, Чеховљеви текстови у комаду „Мушка суза“ граде јединствен, детаљно анализирани свет, метафорички израз људске судбине доживљене и схваћене као оштра гротеска и снажни апсурд
Шездесетих година прошлог века румунски позоришни и филмски редитељ Лусијан Пинтилије, који је касније емигрирао у Француску, међу првима је врло живописно, упечатљиво, иманентно сценским средствима отелотворио и тако потврдио тврдњу неких критичара да је позориште Чехова било, више од пола века раније, антиципација театра апсурда Бекета и Јонеска. Пинтилије је то урадио иконографским повезивањем ликова Љубов Андрејевне из Вишњика и Вини из Срећних дана
