Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима

Различите су им биографије и интересовања, али их повезује утицајни положај америчког државног секретара и - Балкан.

Државни секретар је трећа најважнија политичка личност у Америци, после председника и потпредседника, и он спроводи спољну политику, објашњава Милан Крстић из Центра за студије САД на Факултету политичких наука у Београду.

„Колико ће он утицати на председника приликом одређивања циљева спољнополитичког деловања зависи од личног односа међу њима”, каже Крстић за ББЦ на српском.

У којој ће се мери државни секретар директно бавити неким делом света зависиће од личног интересовања и улоге тог региона у актуелним међународним дешавањима, оцењује Крстић.

А Балкан је често, посебно током 1990-их, био у центру светских збивања.

Хенри Кисинџер, Џејмс Бејкер, Ворен Кристофер, Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон су током мандата на овој важној функцији значајно утицали на дешавања на Балкану.

• Какав траг је Мадлен Олбрајт оставила на Балкану
• Србија, Америка и 140 година дипломатских односа: „Као и свака веза која траје толико дуго, било је успона и падова&qуот;
• Годишњица непоновљивог краја рата

Од савезништва до тампон зоне

Србија ће дипломатске односе са Американцима успоставити 1882. године, за време владавине краља Милана Обреновића, у почетку симболичне.

Први светски рат доноси и прво савезништво.

Савезничке везе наставиће се и по завршетку рата, јер је Америка била друга земља која је признала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, формирану 1918. године, каже Милан Крстић.

Америка је била савезник Југославије и у Другом светском рату, а по завршетку, односи су се одвијали у позадини ривалства Сједињених Држава и Совјетског Савеза.

Југославија је успела да задржи социјалистичку идеологију и систем, а да прима америчку економску помоћ, указује Крстић.

Балансирање у међународним односима 1970-их привукло је пажњу тадашњег државног секретара Хенрија Кисинџера у администрацији републиканца Ричарда Никсона.

„Кисинџера је занимао југословенски утицај на арапски свет и афричке државе где је и сам хтео да учествује.

„Као политичара реалисту, није га занимао унутрашњи систем државе - зато је и био спреман да се спријатељи са Титом, али и кинеским лидером Мао Цедунгом”, објашњава Крстић.

Кисинџер је у Југославији видео „погодно средство за слабљење совјетског утицаја у средњој Европи&qуот;.

Контроверзни дипломата упозоравао је Никсона да не доводи у питање несврстаност Југославије, јер је „то луксуз који у великој мери зависи од америчке моћи”, наводи се у раду Америчко-југословенски односи у доба Хенрија Кисинџера Луке Орешковића за Харвардски унверзитет.

• „Моћ је афродизијак&qуот;: Ко је био Хенри Кисинџер
• Како је пропао покушај британског лорда да спречи рат у Југославији

‘Црни петак’

После смрти Јосипа Броза 1980, Југославија почиње да се суочава са бројним економским и друштвеним проблемима.

Десетак година касније, зидови државе били су пред пуцањем.

Словенија је у децембру 1990. године одржала референдум за независност и гласачи су већином подржали одвајање од заједничке државе.

У мају 1991, и Хрватска масовно гласа за излазак републике из југословенске федерације.

Месец дана касније, у Београд стиже Џејмс Бејкер, тадашњи амерички државни секретар, у покушају да убеди републичке лидере да одустану од цепања државе и спрече оружани сукоб.

После једнодневног разговора, који је назвао „црним петком”, Бејкер је изјавио да држава иде „ка насилном распаду који би могао да има веома трагичне последице“ и по Југославију и по Европу.

Бејкер ће касније у књизи Политика и дипломатија записати да никада у каријери није наишао на тако непопустљиве саговорнике попут југословенских лидера.

Описао их је као месечаре који се крећу према саобраћајном удесу и без обзира „колико ви гласно викали, они једноставно настављају у истом правцу”.

Бејкер ће касније одбацити оптужбе да је његова порука о очувању јединства Југославије дала зелено светло за интервенцију Југословенске народне армије у Словенији.

Зелена је била само његова кравата, коју и данас зове „краватом слободе“.

ББЦ је покушао да дође до Џејмса Бејкера, али је његов сарадник Џон Вилијамс одговорио да бивши амерички секретар није на располагању за разговор.

‘Последња најбоља шанса за мир’

Бејкера накратко замењује Лоренс Иглбергер, некадашњи амбасадор у Београду.

„Добро је познавао језик и неки су га звали 'Лоренс од Србије'”, каже Крстић.

Иглбергер се више пута сретао са Слободаном Милошевићем, тадашњим председником Србије, неуспешно тражећи да сузбије српски национализам који се све више распламсавао.

У пролеће 1992. почео је сурови рат у Босни и Херцеговини и, без обзира на бројне међународне покушаје, три зараћене стране - српска, хрватска и бошњачка - нису пристајале на трајни мир.

Све до новембра 1995.

Такозвана „шатл&qуот; дипломатија - чији је главни пропагатор био сам Кисинџер - заживела је и на Балкану, и после недеља и недеља брзинских посета америчких дипломата, 1. новембра су почели преговори о мировном споразуму у Дејтону.

„Данас крећемо у процес који би могао да буде последња најбоља шанса за мир у Босни”, рекао је Ворен Кристофер, тадашњи амерички секретар.

Његов тим, предвођен искусним дипломатом Ричардом Холбруком, пажљиво је припремио терен за мировни споразум, званично потписан у децембру у Паризу исте године.

Холбрук је „био веома утицајан и оно што је саветовао америчког председника и државног секретара, то се слушало, зато је Дејтон и успео&qуот;.

„Споразум је највеће достигнуће америчке дипломатије на Балкану и и даље чува мир”, каже Милан Крстић.

Холбрук ће касније рећи да су „преговори били комбинација шаха и планинског цепања”.

„Босанци су били неорганизовани, Милошевић непоштен, а Фрањо Туђман неангажован“, описао је у књизи Окончати рат.

Због значајне улоге у преговорима који су довели до Дејтонског споразума, који и Вашингтон сматра једним од највећих дипломатских успеха Америке, Холбрука су називали и „Кисинџером Балкана&qуот;.

Па ипак, Холбрук никада није именован за америчког државног секретара.

Врхунац интересовања

Оружани сукоб Ослободилачке војске Косова (ОВК) и Војске Југославије током 1998. године, поново је вратио Балкан на светску позорницу.

Годину раније, Америка је добила прву државну секретарку - Мадлен Олбрајт, ћерку чехословачког дипломате Јозефа Корбела на служби у Београду током њеног детињства.

Олбрајт је гласно заговарала НАТО бомбардовање, уложивши велике напоре да наговори администрацију традашњег председника Била Клинтона да интервенише како би, говорила је, зауставила етничко чишћење на Косову које спроводи режим Слободана Милошевића.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) почело је 24. марта 1999, прва савезничка оружана акција покренута без сагласности Савета безбедности Уједињених нација.

„Кад ме људи питају на шта сам најпоноснија од онога што сам урадила, то је Косово.

„Сматрала сам да не можемо стајати по страни, то је у великој мери био геноцид&qуот;, изјавила је Олбрајт за ББЦ емисију Сведок историје.

У Приштини је, по проглашењу независности Косова, добила споменик у знак захвалности, баш као и њен шеф Клинтон.

„То је врхунац интересовања једног америчког државног секретара за овај регион.

„Код ње су се поклопила лична интересовања и што је Косово било у центру међународних збивања”, објашњава Крстић.

Од бутика до протеста

Односима Србије и Косова бавила се и Хилари Клинтон, супруга Била Клинтона, када је имемована за државну секретарку у администрацији председника Барака Обаме.

Вашингтон јер међу првима признао независност Косова 2008. године, што Србија и даље упорно одбија.

„Америка жели да обе стране воде разговоре са претходно усвојеним планом и тако утру пут (међусобним) позитивним дугорочним односима&qуот;, гласила је њена порука на Косову 2010. године, коју је у сличном тону поновила и у Београду.

И док су је у Приштини дочекивали уз аплауз, назвавши и један бутик по њој, у Србији су организовани протести на београдским улицама.

• „Језеро Трамп“ - шта све на Косову носи америчко име
• Шта Београд значи Кристоферу Хилу, а шта његов долазак значи за Балкан

На периферији сукоба

Хилари Клинтон је међу последњим државним секретарима који су се активно бавили односима на Балкану, каже Милан Крстић.

„Балкан је сада на периферији, није директно укључен у сукобе на Блиском истоку и у Украјини, али није ни потпуно далеко.

„Он је унутрашње двориште Европске уније и амерички приоритет јесте да смањи друге утицаје попут Русије и Кине ”, објашњава.

Пошто није у центру пажње, Балканом се и не баве државни секретари, већ дипломате на нижим позицијама у Стејт департменту.

Америку ће вероватно сада занимати да ли ће Србија радити на енергетској диверсификацији, и хоће ли се копати литијум или не, сматра Крстић.

„То су суверена питања једне државе, али Америка има личне интересе у томе, које ће тежити да оствари подстицањем, прећуткивањем неких ствари или претњом, што раде све велике силе”, каже Крстић.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Прочитајте још

• Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини
• Ко су били амбасадори Југославије и Србије у Вашингтону
• Коме је све Америка уводила санкције на Балкану
• Милан Кучан за ББЦ: „Нисмо желели да циљ остварујемо оружјем, већ разговором и договором - али то није успело&qуот;
• Колин Пауел - „Пустињска олуја“, сукоб са Мадлен Олбрајт због Босне и мрља у Ираку
• Београд и Приштина у Белој кући: Вучић и Хоти потписали економски споразум
• Шта јесте, а шта није о Србији говорио Џо Бајден

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.29.2024)