Шта све треба да знате о можданом удару

Снажна главобоља, проблеми са видом и потешкоће у кретању приморали су Надицу Илић, 77-годишњу пензионерку, да позове хитну помоћ.

„Осећала сам вртоглавицу и никада ме у животу глава није тако болела”, каже ова Београђанка за ББЦ на српском.

Били су то симптоми можданог удара - честог обољења крвних судова мозга која се јавља када дође до прекида протока крви.

„Постоје два типа можданог удара и два узрока за настанак.

„Најчешћи разлог је тромбоза, формирања крвног угрушка у крвним судовима, а узроци могу бити и повишен крвни притисак и неправилан срчани ритам због којег долази до распадања можданих крвних судова”, објашњава неуролог Вања Тркуља за ББЦ на српском.

Прочитајте још

• Инвалидитет може да буде „партнер&qуот;: Упознајте Маријету Мојашевић
• „Наш мозак има више нервних ћелија него што је звезда у галаксији“
• Прековремени рад повећава ризик од можданог удара
• Једно пиће дневно „повећава ризик од можданог удара“

Од болести срца и крвних судова, у које се убраја и мождани удар, током 2023. године у Србији је умрло око 48 хиљада људи, подаци су Института за јавно здравље 'Милан Јовановић Батут'.

Мушкарци обољевају чешће него жене, али је смртност већа код жена, показују епидемиолошке студије.

Ризик од можданог удара значајно расте са годинама старости и дуплира се у свакој новој декади живота после 55. године.

'Битна је брза реакција'

Надици је за мање од три сата пружена помоћ.

Из хитне помоћи упућена је код неуролога, где јој је урађен снимак главе.

Време игра јако важну улогу од тренутка када пацијент уочи прве симптоме можданог удара, каже доктор Тркуља.

Пацијент који има симптоме можданог удара „има право првенства у односу на остале у болници”, а „то би требало да знају и радници у хитној помоћи”.

„У медицини се употребљава термин 'терапијски прозор', и односи се на прва четири и по сата од појављивања првих симптома.

„До истека овог времена пацијенту се може дати тромболитичка терапија која раствара тромб - крвни угрушак”, објашњава.

Ипак, да ли ће пацијент моћи да прими ову терапију зависи и од његовог здравственог стања.

„Крвни пристисак мора бити у нормали, и не би требало да је дошло до било каквих крварења у претходних неколико дана”, указује Тркуља.

При можданом удару може да се изгуби и до два милиона можданих ц́елија у минути, показују подаци Британске Националне здравствене службе.

Који су симптоми можданог удара?

Симптоми можданог удара развијају се брзо, а најчешћи је бол у глави.

Главобоља много јача од уобичајене, која се не умањује ни после узимања лекова против болова, један је од најупечатљивијих знакова овог стања, објашњава Тркуља.

Пацијенти често кажу како „никад до тада нису осетили толико необичан бол”, а на скали интензитета од један до 10, „оцењују га највишом оценом”, каже.

Типична је и „одузетост једне стране тела, углавном руке или ноге”.

Лако уочљив симптом можданог удара је и искривљеност једне половине лица, каже Марјана Вукићевић, неуролошкиња и директорка болнце за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, за ББЦ на српском.

„Људи могу и сами да види у огледалу, јер углови усана нису симетрични, један је спуштенији”, додаје.

Код можданог удара која захвата мали мозак, део одговоран за равнотежу, јавља се „нестабилан и ход, заношење при ходу, вртоглавица, а некада и дупле слике у видном пољу”.

Типови можданог удара и лечење

Лечење можданог удара зависи од типа и тежине стања, каже Тркуља.

Исхемијски, који настаје услед крвног угрушка, могу се „третирати лековима који разређују крв и помажу у обнављању протока крви”.

За хеморагијски или крварећи мождани удар потребна је „интервенција за контролу крварења”, објашњава доктор.

Постоје и лакуларни мождани удари, који се дешавају у белој можданој маси, малог су дијаметра и не праве велики проблем.

„Ипак, уколико су учестали може доћи до благог когнитивног поремећаја и постоји опасност да пређе у васкуларну деменцију”, упозорава доктор.

У Србији се примењују сви облици лечења можданог удара, као и метода механичког извлачења тромба из крвног суда у мозгу, каже докторка Вукићевић.

И поред свих примењених мера „и даље се само 10 или 15 одсто пацијената врати претходном животу и потпуно опорави”, указује она.

Који су фактори ризика?

• Висок крвни притисак
• Дијабетес
• Висок холестерол
• Прекомерна конзумација алкохола и цигарета
• Прекомерна телесна тежина и физичка неактивност
• Генетске предиспозиције

Извор: Британика

Све већи број младих изложено ризику

Године су важан фактор за настанак можданог удара, каже неуролошкиња Вукићевић.

Током последње деценије дошло је до померања старосне границе, јер је све је више младих који имају проблема са овим обољењем, упозорава.

„Скоро свакодневно у болницу примамо тридесетогодишњаке који су доживели мождани удар.

„Више од 15 одсто ових стања настаје као последица повреде каротидне артерије која доводи крв у главу”, каже она.

Млади имају проблема и са високим крвним притиском јер га не лече, повишеним нивоом масти и шећера у крви и гојазношћу, а то су главни фактори ризика за мождани удар, упозорава Вукићевић.

Како тече опоравак?

После можданог удара, Надица Илић је три недеље била у болници.

Потом је због отежаног говора и ограниченог покретања леве руке лечење наставила у рехабилитационом центру.

„Тамо сам радила вежбе уз надзор физиотерапеута, а потом сам неке од њих наставила и код куће, све док ми рука није била боље”, каже.

Ово је уобичајена процедура опоравка, указује доктор Тркуља.

„Сама клиничка слика пацијента зависи од артерије која је зачепљена, као и од регије у мозгу где је настао проблем, па све то утиче на опоравак.&qуот;

Пацијенти често „имају проблема са одузетошчу једне стране тела, проблемима са покретањем руку и ногу и отежаним говором”.

„Последица можданог удара може бити и епилепсија, хронично неуролошко обољење које се карактерише спонтаним понављањем епилептичких напада, али и васкуларни паркинсонизам.

„Ова болест настаје после више можданих удара и изазива неконтролисане и невољне покрете тела”, објашњава доктор.

Многи пацијенти који му се обрате за помоћ већ су доживели мождан удар.

Тада је опоравак тежи.

„У питању је озбиљно обољење и треба на време мислити о властитом здрављу, редовно узимати преписану терапију и пазити да крвни притисак буде у нормали”, каже Тркуља.

Превенција можданог удара је и здрав начин живота.

„То значи одржавање нормалне телесне тежине, редовно кретање, здрава исхрана и контрола холестерола и шећера у крви”, закључује.

Прочитајте још

• Како су повезани старење и рак
• Здравље: „Пацијенти су и даље скрајнути”
• Може да вам скрати живот и нашкоди здрављу: Шта је ултра-прерађена храна

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.29.2024)