Нежељена деца Вијетнамског рата: „Мој отац никада није знао пуно име моје маме”

Током Вијетнамског рата, Сједињене Државе (САД) су користиле ваздушне базе на Тајланду за бомбардовање Северног Вијетнама.

Хиљаде америчких војника било је стационирано на Тајланду и многи су добили децу са локалним женама.

Али по завршетку рата, већина војника је отишла.

Педесет година касније, захваљујући помоћ ДНК тестовима, нека од ове остављене деце могу поново да се састану са биолошким родитељима.

• Седам разлога зашто је Америка изгубила рат у Вијетнаму
• Масакр у Ми Лају - заташкавање злочина америчке војске
• Зашто се Кабул пореди са повлачењем Американаца из Вијетнама

Млада Тајланђанка родила је Џени Штубер 1970. године, негде у близини ваздушне базе Ју-Тапао, 140 километара југоисточно од Бангкока.

„Мама није могла да ме задржи.

„Дали су ме њеној најбољој пријатељици, али ни она није могла да се брине о мени&qуот;, каже Џени.

Тако је Џени предата Фондацији Перл С. Бак, међународној организацији која је подржавала и саветовала нежељену „децу рата&qуот;.

Нико није знао ко је Џенин отац.

Једина информација коју су имали је да је он амерички војник који је радио у Ју-Тапау, једној од осам америчких ваздушних база изграђених у Тајланду током рата у Вијетнаму и главном аеродрому за њихове бомбардере Б-52.

Између 1965. и 1973. године, стотине хиљада америчких војника слато је сваке године да се боре против комунистичког режима у Северном Вијетнаму (тадашњој Демократској Републици Вијетнаму).

Према подацима америчког Министарства за борачка питања, током сукоба је укупно 3,4 милиона Американаца било распоређено у југоисточној Азији.

У доба Хладног рата, САД су страховале од могућег ширења комунизма, посебно од „домино ефекта&qуот; - да ако једна азијска земља прихвати левичарску идеологију да ће и друге убрзо поћи истим стопама.

На врхунцу рата, у Тајланду је било стационирано око 50.000 америчких војника.

А током допуста за одмор и опоравак хиљаде војника је из Вијетнама редовно одлазило у Тајланд.

Барови, ноћни клубови, бордели и други простори за забаву изникли су у квартовима црвених фењера који су грађени око америчких ваздушних база.

Многи војници су имали необавезни секс или краткотрајне везе са локалним женама.

Управо из такве везе је рођена Џени.

Када је имала три недеље, усвојио ју је швајцарски пар који је у то време радио у Тајланду.

Како је одгајана са браћом и сестрама из Швајцарске, Џени није осећала да је другачија од њих.

До једног дана…

„У робној кући у Бангкоку, госпођа ме је упитала где ми је мама.

„Показала сам на моју мајку, жену плаве косе која је стајала поред касе.

„Госпођа је била збуњена&qуот;, присећа се она.

Кроз приче за лаку ноћ сазнала је да је усвојена.

Када је Џени имала 14 година, њена породица се преселила у Швајцарску, а она се зарекла да ће се једног дана вратити у Тајланд да пронађе биолошке родитеље.

Захваљујући ДНК тестовима, који су данас лако доступни, она је 2022. године успела да пронађе њеног оца у САД-у.

Али, то није био крај њене потраге: Џени, која сада има 53 године, и даље очајнички тражи њену мајку Тајланђанку.

„Говорим себи да вероватно никада нећу пронаћи моју мајку и да моја прича неће имати срећан крај&qуот;, каже Џени очију пуних суза.

Секс-туризам током рата

Учешће САД у Вијетнамском рату окончано је када су трупе из комунистичког Северног Вијетнама окупирале Сајгон, на југу.

Цена и жртве дугогодишњег рата биле су превелике за САД.

Њихове трупе су повучене 1973. године, а две године касније, војска комунистичког Северног Вијетнама је извршила инвазију на некомунистички Јужни Вијетнам.

Присуство Американаца у Тајланду је значајно променило међународну слику о земљи и подстакло је нагли раст туризма.

Од само 200.000 међународних и домаћих посетилаца 1960. године, број је порастао на 800.000 1970. године, а деценију касније, Тајланд је угостио чак пет милиона туриста.

Педесет година после Вијетнамског рата, Тајланд је и даље једна од најпопуларнијих светских туристичких дестинација, као и средиште секс- туризма, што је делимично наслеђе ратних година.

Апели на телевизији

Само неколико година пре рођења Џени Штубер, на усвајање је дат Морис К. Пли Робертс, дете Тајланђанке и америчког војника.

Мајка га је предала Перл С. Баку, истој фондацији која је помогла швајцарској породици да усвоји Џени.

Фондација је проценила да је до 1968. године било „више од 2.000&qуот; деце чије мајке су Тајланђанке и биолошки очеви припадници америчке војске који су током рата слати у Тајланд.

Чак је и скован израз „Амероазијац/ткиња&qуот; који се често користио за означавање деце рођене у источној и југоисточној Азији, чије мајке су локалне жене, а очеви амерички војници.

Фондација је за ББЦ рекла да је само пет одсто очева који су се после рата вратили у САД пружило финансијску помоћ њиховој деци у Тајланду, а од оних који су то у почетку чинили, већина је престала да шаље новац већ после годину дана.

О Морису се бринула богата тајландска породица.

Данас је познати глумац и ТВ водитељ.

Али се детињства сећа као времена када је био занемарен и запуштен.

Каже да је одгајан „као слуга&qуот; и да је морао да ради да би добио храну.

„Код куће су ме тукли, шутирали и вербално злостављали, а у школи сам се свађао и тукао са другом децом.

„Због тамне боје моје коже сматрало се да сам прљав... за њих сам био мање вредна особа&qуот;, каже он.

Неколико пута је бежао од куће, али се увек враћао.

Када му је било 17 година, Морис је коначно напустио хранитељски дом и обратио се фондацији Перл С. Бак у Патаји.

Уз њихову подршку успео је да заврши школу.

Затим је упловио у индустрију забаве у Тајланду и почео је да ради као ТВ водитељ под уметничким именом Морис К.

У емисијама је апеловао да му се јаве сви који имају информације о његовој мајци.

Када је Морис имао 34 године, 1995. године, појавила се пред његовим вратима.

„Нисмо се бацили једно другом у загрљај, мада сам желео да је загрлим.

„Потреба за љубављу мајке претворила се у бес.

„Желео сам да знам зашто ме је оставила&qуот;.

Имати бебу тамне пути без оца било је скандалозно за Тајланђанку, рекла му је.

„Без мене је могла поново да се уда, да има праву породицу&qуот;, рекла је Морису.

Сазнао је да му је отац био амерички војник који је радио у близини провинције Чачонгсаа, источно од Бангкока, где је упознао Морисову мајку.

Забављали су се кратко пре него је напустио Тајланд без поздрава.

„Није могла да се сети његовог имена. Спалила је све фотографије и све друго.

„Моја мајка је хтела да заборави све о њему, људи су мислили да је сексуална радница&qуот;.

Поред ове нежељене деце, распрострањена проституција у Тајланду такође је наслеђе тих ратних година.

Јанос Цилберберг, професор на Универзитету у Бристолу, каже да је развој квартова црвених фењера у близини америчких ваздушних база последица присуства војника у земљи током рата у Вијетнаму.

„Тајланд је јасан пример како се индустрија секса развија.

„Амерички војници су ишли да се боре у Вијетнаму, али су редовно одсуство проводили опуштајући се у Тајланду.

„Када се рат завршио, војнике су заменили туристи&qуот;, каже он.

Квартови црвених фењера су и данас тамо где су некада биле америчке базе, иако су војни објекти затворени пре више деценија.

• Како ДНК тест може да промени нечији живот
• Да ли бебе настале мешањем ДНК троје људи имају право да знају ко су они
• Како генетика одређује наше животне изборе
• Да ли је српски геном мит

'Изнајмљене супруге'

Пачарин Лапанун, аутор књиге Љубав, новац и обавеза: Транснационални брак у североисточном тајландском селу (Лове, Монеи, анд Облигатион: Транснатионал Марриаге ин а Нортх-еастерн Тхаи Виллаге), објашњава да су

Тајланђанке и амерички војници имали сложене односе.

У неким случајевима „живели су заједно као пар неколико месеци, и њихова веза би трајала до слања војника на фронт или назад у САД&qуот;, каже аутор.

Неки у Тајланду су ове жене сматрали „изнајмљеним супругама&qуот;.

Морисова мајка је преминула деценију након њиховог првог сусрета и водитељ је мислио да ће то бити крај његове потраге за биолошким оцем.

Али годинама касније, одлучио је да уради ДНК тест у сарадњи са америчком компанијом која помаже људима да пронађу њихове претке.

На основу резултата идентификовао је рођаку коју је питао да ли је неко у њеној породици био у Тајланду између 1964. и 1966. године.

И неко јесте - бивши војник по имену Ајзеја Робертс.

Рођака је 2019. помогла да се договори први од многих видео разговора Мориса и Ајзаје, који има још троје одрасле деце.

После неколико одлагања због пандемије ковида-19, Морис је 2022. године отпутовао у америчку државу Алабаму да се први пут сретне са његовим оцем, који је тада имао 85 година.

ДНК тест је показао 99,6 одсто генетске подударности.

„Мој тата је рекао да нам више нису потребни ДНК тестови, његов ДНК се види свуда на мом лицу&qуот;, каже Морис.

„Знам да је вероватно мој јер сам имао везу са његовом мајком.

„Нећу га одбити. Прихватам га и преузимам одговорност&qуот;, рекао је Ајзеја у разговору за Глас Америке.

Раније ове године, Морис је напустио ТВ каријеру у Тајланду и преселио се у САД да живи са оцем.

Сада на друштвеним мрежама објављује видео снимке новог живота.

'Не знам чак ни мамино пуно име'

Џени Штубер гледа Морисове видео снимке како грли свог оца и очи јој се пуне сузама.

И она је 2022. године пронашла оца помоћу ДНК теста, али се још нису упознали.

Сада има 78 година и издржава казну у америчком затвору.

Размењују писма и фотографије и он верује да је она заиста његова ћерка.

„Питала сам га ко ми је мајка. Каже да не зна њено пуно име&qуот;, каже она.

„Врата која би могла да ме одведу до мајке су замандаљена&qуот;.

У писмима се Џенин отац присећа да је њена мајка радила на тезги са храном испред ваздушне базе Ју-Тапаа.

Виђали су се око 10 месеци док је био стациониран у Тајланду.

„Онда је 1970. године мом оцу наређено да се врати у Америку.

„Војска је хтела да пошаље његовог млађег брата у Сајгон (Град Хо Ши Мин), а тада је постојало правило да војници из исте породице не могу бити распоређени на положајима у исто време&qуот;.

Никада није сазнао да је Тајланђанка која држи тезгу са храном трудна.

„Рекао ми је да никада није знао пуно име моје маме и да жали што је није питао&qуот;, каже Џени о оцу, који се касније оженио и развео и има двоје одрасле деце.

Џени је неколико пута одлазила у Тајланд и посећивала место где су некада биле поређане тезге са храном.

Обратила сае локалним властима у крајевима у којима је њена мајка могла да живи и ради, али није пронашла никакав траг.

„Покушавам да замислим како изгледа.

„Отац ми је рекао: 'Џени, погледај се у огледало, насмеши се и видећеш је'&qуот;.

Џени се сада нада да ће њен биолошки отац бити помилован и да ће ускоро изаћи из затвора.

Волела би да са њим поприча путем видео позива.

„Надам се да ће то бити следеће године, можда касније. Али ко зна, можда никада...&qуот;, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.01.2024)