Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka

Deca su se obradovala, roditelji su morali da se snalaze, a zaposleni u prosveti okupili su se danas u centru Beograda ponovo tražeći od vlasti da im poboljša položaj.

Talas nezadovoljstva prosvetnih radnika u Srbiji traje mesecima, kako zbog, kažu, malih plata, tako i zbog odnosa prema njihovoj profesiji.

Odlučili su se na novi jednodnevni štrajk posle neuspelih pregovora četiri sindikata i države o povećanju plata, ali bi razni vidovi protesta u školama mogli da budu nastavljeni i narednih nedelja.

A to znači i probleme za roditelje koji treba da organizuju čuvanje dece, pogotovo one od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola.

Među članovima sindikata koji danas ne rade su i učitelji nekih osnovnih škola što znači da u njima nema nastave i produženog boravka za decu do četvrtog razreda.

„Razumem razloge štrajka i na strani sam prosvetara jer zaista treba vratiti značaj obrazovanju i omogućiti im normalan život.

„Ali kao zaposleni roditelj jednog osnovca i jednog predškolca, svaki put kada se spomene štrajk sabiram koje dane možemo da uzmemo za rad od kuće i koliko će sati biti potrebno da se nadoknadi propušteno gradivo“, kaže Ivana, majka đaka drugog razreda osnovne škole, za BBC na srpskom.

Dok se mnogi roditelji sada muče da usklade privatne i poslovne obaveze, iz jednog od sindikata za BBC na srpskom kažu da protest ni na koji način nije usmeren ka roditeljima ili deci, već da se organizuje upravo zbog njih.

Dan uoči protesta u Beogradu, predstavnici jednog od najvećih sindikata nisu imali podatke o broju učitelja koji neće raditi.

„Svi članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) u Beogradu odazvali su se našem pozivu da se nastava obustavi.

„Mi smo preneli informaciju o štrajku na vreme tako da smo dali mogućnost svim školama da se organizuju, obaveste roditelje i da bezbednost dece ni u jednom trenutku ne bude ugrožena", kaže Snežana Romandić Petrović iz USPRS-a za BBC na srpskom.

Osim Beograda, prosvetni radnici okupili su se i u centru Niša, najvećem gradu na jugu Srbije.

• Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice
• Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi
• Zašto su deci u Srbiji školske obaveze sve veći teret

Kako štrajkuju škole?

Prvog dana novembra, neke beogradske škole su se na različite načine priključile protestu - pojedini nastavnici nisu uopšte držali časove, dok su ih drugi skratili na 30 minuta.

Druge škole rade uobičajeno.

Maja, mama đaka prvaka, kaže da podržava proteste, ali i da je zabrinuta zbog prekida nastave.

„Kao mama čije je dete ide u školu nepuna dva meseca ne mogu reći da sam oduševljena potpunim prekidom nastave, i to drugi put od početka godina“, kaže.

Ako dogovor sa vladom ne bude postignut u naredna dva dana, sindikati su najavili da će njihovi članovi od ponedeljka raditi skraćeno, odnosno da će časovi trajati pola sata umesto 45 minuta.

To znači da će i radno vreme produženog boravka, u koji idu deca mlađih razreda posle završetka nastave, biti skraćeno za trećinu radnog vremena, objašnjava Romandić Petrović.

Štrajk će biti organizovan u talasima tako da će tokom sledeće nedelje skraćeno raditi škole u Beogradu i Požarevcu, a narednih sedmica i u ostalim mestima u Srbiji, najavljuju sindikati.

Štrajku su prethodili protesti članova najvećih prosvetnih sindikata u septembru i oktobru.

Šta traže prosvetari?

Ponuda Vlade Srbije je da svim zaposlenima u sistemu predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja plate od 1. januara 2025. godine budu povećane za 11 odsto.

Ali sindikati kažu da je ta ponuda „nedostojna profesijom kojom se bave".

Oni traže povećanje zarada svih zaposlenih u prosveti i to tako da početna plata nastavnika dostigne republički prosek, na šta se, ukazuju, vlada zvanično obavezala prošle godine.

Kažu i da su njihove plate manje nego plate njihovih kolega u regionu.

Očekuje se da naredne godine prosečna plata bude oko 110.000 dinara, što znači da bi zarade u prosveti morale da se povećaju više od 11 odsto, koliko vlada nudi, navode sindikati.

Početna plata nastavnika sa diplomom mastera tokom 2024. godine bila je oko 10.000 dinara manja od prosečne zarade u Srbiji i iznosila je oko 86.000 dinara.

Predstavnici države ponavljaju da novca za veća povećanja nema.

„Ako prosvetari misle da je stupanje u štrajk, izlazak na ulice i obustava rada način da se stvari reše, mislim da jako greše“, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Ona je pozvala zaposlene u prosveti da nastave pregovore rekavši da će 2025. godina biti „godina dijaloga sindikata i vlade" i da će se „tražiti što bolja rešenja“.

Pored uvećane zarade, vlada je ponudila isplatu jednokratne pomoći od 15.000 dinara i veću naknadu za odeljensko starešinstvo za jedan procenat.

To više liči na pijacu, a ne na neki razgovor odgovornih ljudi, rekao je Dobrivoje Marjanović, predsednik USPRS.

Iz USPRS su za BBC rekli da u prosveti ima oko 114.000 nastavnog osoblja.

Kako roditelji žongliraju?

Iako su dve zemunske škole u koje idu njihova deca u štrajku, Ivana i Maja danas su mirne jer su im u pomoć pritekli bake i deke.

Ivanin sin imao je skraćene časove, tako da je kući stigao oko 10.30 sati.

„Suprug i ja smo zaposleni, niko nam ne pomaže oko dece, što znači da svaka promena rasporeda utiče na naš tempo života“, objašnjava majka đaka drugog razreda osnovne škole.

Njen sin ne ide u produženi boravak u školi i ona sa suprugom koji radi od kuće svakodnevno žonglira između poslovnih obaveza i brige o deci.

Da joj, kaže, „sticajem srećnih okolnosti“ majka nije došla u posetu, pa je mogla da pomogne, ona i suprug, koji ima brojne onlajn poslovne sastanke, morali bi da usklađuju obaveze.

„Štrajk prosvetara je svakako utemeljen i trebalo bi da bude sasvim normalno da ljudi žive od sopstvene zarade i da im budu ispunjena data obećanja", kaže Ivana.

Ali, nastavlja, u slučaju roditelja koji su sami sa decom i koji ne mogu da rade od kuće, štrajk u školama neminovno znači veliki problem.

„Poslodavci ne mogu da imaju razumevanja za sva odsustvovanja sa radnog mesta zbog neradnih dana ili štrajkova prosvetara“, kaže.

Nju brine i kako će isprekidana nastava uticati na decu koja se tek upoznaju sa školom.

„Deca gube radne navike i osećaj pripadnosti školi koji im u nižim razredima mnogo znači”, govori ova filološkinja opšte književnosti, zaposlena u osiguranju.

Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika razume da štrajk donosi probleme roditeljima, ali dodaje da je vlada odgovorna za trenutno stanje.

„Pozivamo roditelje da bes ne usmeravaju ka nama jer mi smo samo žrtve ovog sistema koji ni na koji način ne poštuje obrazovanje.

„Danas treba da se izvrši pritisak na nadležne da se prema obrazovanju ne odnose tako da svako malo zaposleni u školama moraju da traže prava na ulicama“, govori.

Maja, majka đaka prvaka, kaže da „ne želi da deca trpe“.

„Razumem i podržavam prosvetne radnike koji žele da država prepozna da su deca budućnost ove zemlje i da prosvetni sistem pod hitno mora da se menja.

„Nadam se da će to uskoro i desiti tako da niko ne trpi“, poručuje.

• Lažna lekarska uverenja za đake na internetu, kako se boriti protiv toga
• Ponovo u studentskim klupama: „Ovog puta idem do poslednje stanice"
• Učeničke kompanije u Srbiji: Razvoj preduzetničkog duha u srednjoj školi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.01.2024)