Ови амерички избори би могли да промене свет

Док је амерички председник Џозеф Бајден у фебруару 2023. године пролазио кроз Кијев у изненадној посети којом је изражавао солидарност са Владимиром Зеленским, његовим украјинским колегом, завијале су сирене за ваздушну опасност.

„Осетио сам нешто… јаче него икад пре“, присетио се он касније.

„Америка је светионик за свет.“

Свет сада чека да види ко ће преузети контролу над тим самозваним светиоником пошто Американци направе избор на председничким изборима 5. новембра.

• Ставови Доналда Трампа о 10 кључних питања америчке политике
• Од помфрита до градске чистоће: Сумирање кампање Харис и Трампа
• Ко води у анкетама за америчке изборе, Харис или Трамп

Хоће ли Камала Харис наставити Бајденовим корацима са њеним убеђењем да је у „овим немирним временима очигледно да Америка не сме да се повуче”?

Или ће то бити Доналд Трамп, са његовом надом да ће „американизам, а не глобализам“ утрти пут напред?

Живимо у свету у којем је јачина глобалног утицаја САД под великим знаком питања.

Регионалне силе полазе својим путевима, аутократски режими склапају властите савезе, а разорни ратови у Гази, Украјини и на другим местима постављају непријатно питање о величини улоге Вашингтона.

Али Америка је важна по утицају њене економске и војне силе, и по њеној крупној улози у многим савезима.

Обратила сам се неким добро информисаним посматрачима питавши их за њихово виђење глобалних последица ових веома значајних избора.

Војна сила

„Не умем да улепшам ова упозорења“, каже Роуз Гетемилер, бивша заменица генералног секретара НАТО.

„Доналд Трамп је европска ноћна мора, са његовом претњом да ће се повући из НАТО која још одјекује у свачијим ушима.“

Трошење Вашингтона на одбрану износи две трећине војних буџета 31 земље чланице НАТО заједно.

Мимо НАТО, САД троше на властиту војску више него наредних 10 земаља заједно, ако урачунамо и Кину и Русију.

Трамп се размеће да глуми строгоћу како би натерао друге НАТО земље да оствари своје циљеве трошења, а то је 2 одсто њиховог БДП-а - само 23 земље чланице оствариле су тај циљ 2024. године.

Али његове непредвидиве изјаве и даље узнемирују.

Ако победи Камала Харис, Гетемилер верује да ће „НАТО бити несумњиво у добрим вашингтонским рукама“.

Али она и у том случају има упозорење.

„Она ће бити спремна да настави да сарађује са НАТО и Европском унијом да би била остварена победа у Украјини, али неће устукнути од вршења притиска на Европу ради већег трошења.“

Тим Камале Харис у Белој кући мораће, међутим, да влада са Сенатом и Представничким домом који би ускоро могли да се нађу у републиканским рукама, а републиканци ће бити мање спремни да подрже ратове у иностранству од њихових демократских колега.

Све је јачи осећај да ће, без обзира на то ко буде постао председник, притисак нарасти да Кијев пронађе неки начин да изађе из овог рата јер ће амерички законодавци бити све мање спремни да одобре огромне пакете помоћи.

Шта год да се деси, каже Гетемилер, „не верујем да НАТО мора да се распадне“.

Европа ће морати да „преузме иницијативу и поведе напред“.

• Шта је НАТО и зашто му Москва не верује
• Шта је БРИКС о коме се прича и у Србији
• БРИКС је за Русију антизападна коалиција, а шта је за остале

Миротворац?

Наредни амерички председник мораће да ради у свету који се суочава са највећим ризиком од сукоба између великих сила још од Хладног рата.

„САД остају најутицајнији међународни фактор по питањима мира и безбедности“, каже ми Комфорт Еро, председница и извршна директорка Међународне кризне групе.

Она додаје ограду: „Али њена моћ да помаже у решавању сукоба је умањена“.

Ратове је све теже окончати.

„Смртоносни сукоб постаје све нерешивији, сада када је све већа конкуренција међу великим силама и долази до успона средњих сила“, каже Еро говорећи о светској ситуацији.

Ратови као овај у Украјини увлаче у себе много сила, а пожар као што је онај у Судану сучељава регионалне играче са супротстављеним интересима, а неки од њих више желе рат него мир.

Америка губи морални пиједестал, истиче Еро.

„Глобални актери примећују да она примењује један стандард на руске поступке у Украјини, а други на израелске поступке у Гази. Рат у Судану донео је стравична зверства, али се према њима опходи као према другоразредном питању.“

Победа Камале Харис, каже она, „представља континуитет са актуелном администрацијом“.

Ако то буде био Трамп, „он би могао да Израелу да још одрешеније руке у Гази и другде, а наговестио је да би покушао да постигне споразум са Москвом о Украјини преко грбаче Кијева.“

На Блиском истоку, демократска кандидаткиња изнова је понављала Бајденову чврсту подршку израелском „праву да се брани“.

Али је и истакла да „убијање невиних Палестинаца мора да престане“.

Трамп је такође најавио да је време „повратка миру и прекидања убијања људи“.

Али он је наводно поручио израелском лидеру Бењамину Нетањахуу „да ради шта мора да уради“.

Републикански кандидат поносно представља себе као миротворца.

„Постићи ћу мир на Блиском истоку и то ускоро“, зарекао се он у интервјуу за саудијску телевизију Ал Арабија у недељу увече.

Обећао је да ће проширити Абрахамове споразуме из 2020. године.

Ови билатерални споразуми нормализовали су односе између Израела и неколико арапских држава, али се нашироко сматрали да су они гурнули Палестинце у запећак и на крају допринели актуелној неприкосновеној кризи.

Што се Украјине тиче, Трамп не крије дивљење према моћницима као што је руски председник Владимир Путин.

Он је јасно ставио до знања да жели да оконча рат у Украјини, а са њим и позамашну америчку војну и финансијску помоћ.

„Ја ћу изаћи. Ми морамо да изађемо“, инсистирао је он на недавном митингу.

За разлику од њега, Харис је рекла: „Поносна сам што подржавам Украјину. Наставићу да подржавам Украјину. И радићу на томе да осигурам да Украјина изађе као победник из овог рата.“

Али Еро се брине да би, без обзира на то ко буде био изабран, ствари могле да пођу нагоре у свету.

Пословање са Пекингом

„Највећи шок по глобалну економију деценијама уназад.“

То је виђење водећег стручњака за Кину Рејне Митера што се тиче Трампових предложених тарифа од 60 одсто на сву увезене кинеску робу.

Увођење високих трошкова Кини и многим другим традиционалним трговинским партнерима једна је од најдоследнијих Трампових претњи у његовом приступу „Америка на првом месту“.

Али Трамп такође хвали оно што доживљава као властиту снажну личну везу са председником Сијем Ђинпингом.

Он је рекао уредничком савету Вол стрит журнала да не би морао да користи војну силу ако би Пекинг покушао да блокира Тајван зато што ме кинески лидер „поштује и зна да сам [псовка] луд.“

Али и водећи републиканац и демократкиња су јастребови.

Обоје доживљавају Пекинг као чврсто решеног да засени Америку као најутицајнију силу.

Али Митер, британски историчар који води катедру за америчко-азијске односе у Кенедијевој школи на Харварду ипак види неке разлике.

Што се тиче Камале Харис, он каже да би се „односи вероватно развијали линеарно у односу на оно где су данас.“

Ако победи Трамп, „сценарио је много флуиднији“.

На пример, што се Тајвана тиче, Митер истиче Трампову двосмисленост по питању тога да ли би притекао у помоћ острву које је толико удаљено од Америке.

Кинески лидери верују да ће и Камала Харис и Трамп бити тешки за сарадњу.

Митер сматра да „мала група естаблишментских типова фаворизује Камалу Харис ‘као бољег противника јер га познајеш.’ Значајна мањина доживљава Трампа као бизнисмена чија би непредвидљивост могла да значи постизање добре погодбе са Кином, колико год то мало вероватно деловало у овом тренутку.“

Климатска криза

„Амерички избори ће имати огроман утицај не само на њене грађане већ и на читав свет због горућег императива климатске и природне кризе“, каже Мери Робинсон, председавајућа Елдерса, групе светских лидера коју је основао Нелсон Мандела, бивша председница Ирске и Висока комесарка УН-а за људска права.

„Сваки сићушан делић је битан за избегавање најгорих последица климатских промена и спречавање будућности у којој ће разорни урагани као Милтон бити норма“, додала је она.

Али док су урагани Милтон и Хелен дивљали, Трамп је омаловажио планове за животну средину и политику за сучељавање са овом климатским кризом као „једну од највећих превара свих времена“.

Многи очекују да ће се он повући из Париског климатског споразума из 2015. године као што је то учинио током првог мандата.

Међутим, Робинсон верује да Трамп сада не може да заустави замајац који је ухватио залет.

„Он не може да заустави америчку енергетску транзицију и врати милијарде долара у зеленим субвенцијама... нити може да заустави неуморни нефедерални климатски покрет.“

Она је позвала Камалу Харис, која још није јасно изнела властити став, да појача иницијативу „и искаже лидерство, да се надовеже на замајац из последњих неколико година и да подстакне друге велике емитере да се убрзају“.

Хуманитарно вођство

„Исход америчких избора има огроман значај, имајући у виду неприкосновени утицај који имају Сједињене Америчке Државе, не само преко војне и економске силе, већ и преко потенцијала да поведе моралним ауторитетом на глобалној сцени“, каже Мартин Грифитс, ветеран у посредовању у сукобима, који је, све донедавно, био подсекретар Уједињених нација и координатор хуманитарних послова и помоћи у кризама.

Он види веће светло ако победи Харис.

„Председнички мандат Камале Харис представља ту наду“, каже ми он.

За разлику од ње, „повратак Трамповог председничког мандата, који је обележио изолационизам и унилатерализам, нуди мало тога сем продубљивања глобалне нестабилности и очајања“.

САД су такође убедљиво највећи донатор кад је у питању систем УН-а.

Оне су 2022. године обезбедиле рекордних 18,1 милијарди долара.

Али током Трамповог првог мандата, он је укинуо финансирање неколико агенција УН-а и изашао из Светске здравствене организације.

Други донатори су пожурили да попуне те рупе, што је Трамп и желео да се догоди.

Али Грифитс истиче све дубље очајање у хуманитарној заједници и изван ње, и критикује „оклевање“ Бајденове администрације поводом погоршавања ситуације на Блиском истоку.

Шефови хуманитарних агенција изнова су осудили убилачки напад Хамаса на израелске цивиле 7. октобра.

Али они су изнова и изнова позвали САД да учине много више како би окончале дубоку патњу цивила у Гази баш као и у Либану.

Бајден и његови главни званичници неколико пута су тражили да у Газу уђе више помоћи, и то је повремено чинило разлику.

Али критичари кажу да помоћ, и притисци, никад нису били довољни.

Недавно упозорење да би део виталне војне помоћи могао бити укинут одложило је коначну одлуку до после америчких избора.

„Право лидерство потећи ће од решавања хуманитарне кризе са непоколебљивом моралном јасноћом, чинећи заштиту људских живота основом америчке дипломатије и деловања на светској сцени“, каже Грифитс.

Али он и даље верује да је Америка неизоставна сила.

„У време глобалних сукоба и неизвесности, свет жуди за тим да САД дорасте изазову одговорног, принципијелног вођства…

„Ми захтевамо више. Ми заслужујемо више. И усуђујемо се да се надамо нечем вишем.“

• Једноставан водич за разумевање америчких избора
• Седам „колебљивих“ савезних држава које ће преломити америчке председничке изборе ове године
• Пројекат 2025: Десничарски списак жеља за још један Трампов мандат
• Москва је полагала велике наде у Трампа, овај пут је много опрезнија
• Кога Кинези прижељкују у Белој кући - Харис или Трампа
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.04.2024)