Американци сутра бирају између Камале Харис и Доналда Трампа, исход неизвестан

Грађани САД ће сутра бирати између кандидаткиње владајућих демократа Камале Харис и бившег шефа државе, републиканца Доналда Трампа, на једним од најнеизвеснијих председничких избора у тој земљи чији би исход могао да има последице по америчку демократију.

Резултати најновијих истраживања јавног мњења показују да су кандидати готово изједначени, док водеће светске кладионице дају незнатну предност Трампу, председнику САД од 2017. до 2021. године.

Дан уочи избора у дубоко подељеној земљи, чему је допринела Трампова поларизујућа реторика, много је отворених питања - колико ће бирача сутра изаћи на биралишта, када ће бити познат победник избора, да ли ће нека од страна оспоравати резултате, да ли ће бити постизборног политичког насиља и нереда.

Гласачи се сутра не опредељују директно за Харис (60) или за Трампа (78), већ бирају електоре, демократе или републиканце, који у децембру формално бирају председника (електорски колеџ). Тај чин је формалност, зато што електори у децембру готово без изузетка гласају за кандидата кога су представљали на изборима - ове године за Харис или Трампа. Због тога је победник избора познат чим се преброје гласови.

На председничким изборима у САД не побеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу целе земље, већ онај који "скупи" најмање 270 од 538 електора.

У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија (главни град Вашингтон) даје три члана електорског колеџа. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу изборних јединица тих држава.

Победник је већ сада познат у 43 савезне државе и Дистрикту Колумбија. Државе у којима је извесна победа Камале Харис доносе у збиру 226 електора, а оне у којима је тријумф Трампа неупитан 219.

У преосталих седам "колебљивих држава" (свинг статес) исход је у мањој или већој мери неизвестан. То су Пенсилванија (19 електора), Мичиген (15), Висконсин (10), Невада (6), Џорџија (16), Северна Каролина (16) и Аризона (11). Тих седам савезних држава ће бити у фокусу у изборној ноћи, а могуће и у данима после избора.

Према најновијим анкетама и данашњим квотама водећих кладионица, Трамп је фаворит у Аризони, Џорџији и Северној Каролини. Трамп је у благој предности у Невади, а Камала Харис у Мичигену и Висконсину, док су у Пенсилванији потпуно изједначени.

Ако победи у Аризони, Џорџији и Северној Каролини, Трампу је за повратак у Белу кућу потребно да освоји само једну од три кључне државе Средњег Запада (Пенсилванија, Мичиген, Висконсин). Да би постала председница, Харис мора да победи и у Пенсилванији и у Мичигену и у Висконсину ако не направи изненађење у некој од преосталих "колебљивих држава".

Пенсилванија, Мичиген и Висконсин, три државе из "појаса рђе", који је тај неформални назив добио због пропадања некада моћног индустријског сектора после 1980. године, имале су пресудан утицај на исход избора и 2016. и 2020. године.

Трамп је 2016. постао председник пре свега захваљујући победи у те три традиционално демократске државе. У све три је тадашњу кандидаткињу демократа Хилари Клинтон победио са мање од један одсто разлике - 0,23 одсто у Мичигену, 0,72 одсто у Пенсилванији и 0,77 одсто у Висконсину. На изборима 2020. године, демократа Џозеф Бајден је победио Трампа јер је успео да освоји и Висконсин (са 0,6 одсто разлике) и Пенсилванију (1,2 одсто) и Мичиген (2,8 одсто).

Ако ни Харис ни Трамп не освоје 270 електора, председника САД бираће Представнички дом Конгреса САД, што се није догодило од 1824. године. Таква ситуација је само теоретски могућа - ако би и Харис и Трамп имали по 269 електора, али извесно је да се то неће десити.

Противници института електорског колеџа као његову највећу ману истичу могућност да изборе изгуби председнички кандидат који освоји више гласова на нивоу целе земље. То се догодило пет пута, три пута у 19. веку (1824, 1876. и 1888. године) и на изборима 2000. и 2016. године.

Могуће је да ће се то поново догодити ове године, у случају да Трамп победи, пошто је готово извесно да ће Харис имати више гласова на нивоу целе земље.

Трамп, који је у мају постао први бивши председник САД осуђен за кривично дело, последњих дана је агресивно износио неосноване тврдње које доводе у питање интегритет изборног процеса, наводи агенција Асошиејтед прес.

Он лажно инсистира на томе да може да изгуби једино ако демократе варају, наводи агенција и указује да би републикански кандидат могао поново да прогласи победу у изборној ноћи, без обзира на резултате, као што је учинио 2020. године, када му је ривал био Бајден, актуелни шеф државе.

Америчка агенција оцењује да таква Трампова реторика може да има "озбиљне последице", попут упада његових следбеника у Конгрес САД 6. јануара 2021. године и да још има потенцијала за постизборно насиље.

Републиканска странка ће сутра имати хиљаде посматрача избора који ће тражити било какве знакове преваре, док критичари страхују да би то могло да доведе до узнемиравања бирача и представника изборне администрације, пише АП.

Трампови савезници истичу да се он у последњих неколико месеци суочио са два атентата, док се полиција у Вашингтону и другим градовима спрема за могућност већих немира на дан избора.

На изборима је унапред гласало више од 77 милиона Американаца. Према федералном закону, бројање таквих гласова не почиње пре изборног дана.

Будући да свака савезна држава има сопствена правила и праксу за бројање гласачких листића, није познато колико ће времена протећи до проглашења победника избора. Велика је вероватноћа да се то неће десити у изборној ноћи, а томе могу да допринесу и оспоравања резултата у појединим савезним државама. На претходним изборима, 2020. године, исход је био познат четири дана од затварања биралишта, а 2016. у изборној ноћи.

Трамп је јуче још једном наговестио да би његов други мандат могао да има последице по демократију у САД.

"Стојимо пред четири највеће године у америчкој историји. Гледајте. Биће тако добро. Биће тако забавно. Повремено ће бити мало гадно, а можда посебно на почетку. Али то ће бити нешто", рекао је Трамп јуче у Џорџији.

Том изјавом је подсетио на претњу коју је изнео крајем прошле године - да ће злоупотребити овлашћења и понашати се као диктатор ако се врати у Белу кућу, али само првог дана мандата.

Забринутост демократске јавности у САД додатно је повећана пре две недеље, када је пензионисани амерички генерал Џон Кели, који је за време Трамповог председничког мандата најдуже био шеф особља Беле куће (2017-2019), изјавио да се његов бивши шеф "уклапа у дефиницију фашисте" и да би волео да буде диктатор.

Кели је рекао да је Трамп, док је био први човек САД, говорио да је лидер немачких нациста Адолф Хитлер "урадио неке добре ствари" и да су му у војсци потребни "немачки генерали", налик на оне из нацистичког периода. Трампов изборни штаб је негирао Келијеве тврдње.

Трамп ће изборни дан провести у Мичигену и на Флориди, где би требало да гласа на бирачком месту. У изборној ноћи ће бити на Флориди, у Палм Бичу.

Харис, која је јуче гласала путем поште, изборну ноћ ће провести на Универзитету Хауард у Вашингтону, на којем је дипломирала економију и политичке науке 1986. године.

Сутрашњи избори имају историјски значај - Харис би могла да постане прва жена, прва црнкиња и прва особа азијског порекла на челу САД, док би Трамп у случају победе постао први амерички председник који је осуђен за кривично дело. Ако се врати у Белу кућу, Трамп би до краја мандата 2029. године постао најстарији председник у америчкој историји и тек други са два неузастопна мандата, после Гровера Кливленда (1885-1889. и 1893-1897).

Камала Харис, која је постала кандидаткиња после повлачења 81-годишњег Бајдена, залаже се за заштиту права на абортус на федералном нивоу, за ЛГБТ+ права, за строжу контролу оружја, за унапређење Закона о доступној здравственој нези, за легализацију канабиса на федералном нивоу, за забрану повећања цена намирница и хране, за промену закона ради суочавања са климатским променама.

Харис подржава наставак војне помоћи Украјини и Израелу, али инсистира да Израел треба да пристане на прекид ватре и споразум са палестинским Хамасом о таоцима и да ради на постизању решења по моделу две државе.

Рођена је 20. октобра 1964. у Оукленду, у Калифорнији, као ћерка Индијке и Јамајчанина. Године 2004. постала је прва окружна тужитељка у Сан Франциску, а 2011. прва Афроамериканка која је служила као државна тужитељка Калифорније.

Прва је жена, прва Афроамериканка и прва особа азијског порекла на функцији потпредседника САД, другој по важности у земљи. Током потпредседничког мандата, Харис је снажно критиковала одлуку Врховног суда да поништи одлуку у случају Ро против Вејда из 1973. којом је легализован абортус широм САД.

Живи са супругом, адвокатом Дагом Емхофом, и његово двоје деце из претходног брака.

Трамп се залаже за значајно проширење овлашћења извршне власти, промовише антиимигрантску политику и најављује масовне депортације легалних и илегалних имиграната. Залаже се и за знатну измену Закона о доступној здравственој нези, за анти-ЛГБТ политике, и за изолационизам у спољној политици.

У кампањи је изнео бројне лажне и обмањујуће тврдње, користио је популистичку, расистичку и запаљиву реторику и промовисао теорије завере. Настојао је да дехуманизује политичке противнике, укључујући Камалу Харис.

Трамп, рођен 14. јуна 1946. у Њујорку, пре уласка у политику био је успешан бизнисмен чију је каријеру обележио посао с некретнинама.

По завршетку студија финансија и трговине, запослио се у очевој компанији која је градила станове, а на њено чело дошао је 1974. године. Компанија је под његовим вођством изградила луксузне хотеле, Трамп кулу, коцкарнице, а поседовао је и авио-компанију и професионални фудбалски тим.

Године 2004. покренуо је популарни ријалити програм "Шегрт" (Тхе Аппрентице), чији су се учесници такмичили за посао у његовој компанији.

Према Форбсовој листи најбогатијих људи на свету за 2024. годину, Трамп је на 319. месту са имовином процењеном на 4,3 милијарде долара.

Има петоро деце из три брака. Са садашњом супругом, словеначком манекенком Меланијом Кнавс, има сина Барона, рођеног 2006. године.

У мају ове године, Трамп је проглашен кривим за фалсификовање пословних докумената у вези са исплатом 130.000 долара порно глумици Сторми Денијелс уочи избора 2016. године, како она не би јавно говорила о њиховој наводној афери. Трамп је све оптужбе негирао и оценио их као политички мотивисане. Изрицање пресуде заказано је за 26. новембар.

Против Трампа се воде још три кривична поступка - због незаконитог руковања поверљивим документима, због покушаја да преокрене резултате избора 2020. у своју корист и због покушаја да утиче на резултате избора у савезној држави Џорџија. Ни у једном од тих процеса није почело суђење.

Присталице постојећег изборног система наводе да би укидањем електорског колеџа државе са највећим бројем становника, као што су Калифорнија и Тексас, добиле пресудан утицај на исход избора и да би била игнорисана питања значајна за бираче у мањим државама.

Избори се и данас, ради поштовања традиције, одржавају првог уторка после првог понедељка у новембру, како је одлучено 1845. године. Претходно су одржавани у различитим данима између септембра и новембра.

Новембар је изабран зато што је тада жетва завршена, а тадашњој већински сеоској популацији у земљи био је потребан цео дан за пут до седишта округа, где се гласало. Уторак је изабран јер се тиме остављао један цео дан за пут између недеље, која се сматрала даном за одлазак у цркву и одмор, и избора. Да избори буду у уторак после првог понедељка одлучено је са циљем избегавања гужви у седишту округа првог дана у месецу, када су се обично састајали локални судови, или у среду, која је често била пијачни дан.

(Бета, 04.11.2024)