Професор Радоњић: Последице подмићивања државних званичника су небезбедни пројекти

Професор Филозофског факултета у Београду Огњен Радоњић изјавио је данас да су последице подмићивања државних званичника које води избору конкретног извођача јавних радова, најчешће прескупи радови, незавршени пројекти или пројекти који нису урађени у складу с минималним стандардима квалитета и безбедности.

Радоњић је агенцији Бета казао да је корупција у Србији свепрожимајућа институција која усмерава друштво у правцу деструктивног деловања.

"Она изврће правила игре у корист привилеговане групације на штету других и, у крајњој инстанци, друштва. Корупција је озбиљна препрека привредном развоју Србије јер преусмерава време, енергију и таленте људи из продуктивних у деструктивне активности и чини да су закони и спровођење закона прилика за личну добит, уместо за ширу друштвену корист", рекао је он.

Радоњић је навео да Србија данас спада у најкорумпираније земље на свету и да је према Индексу перцепције корупције Међународне транспарентности од 180 рангираних земаља у 2023. заузимала 104. позицију, заједно с Алжиром, Бразилом и Украјином.

"Од европских земаља, горе од Србије пласиране су само Босна и Херцеговина, Турска, Русија и Азербејџан. Далеко испред Србије су све бивше транзиционе земље које су данас чланице ЕУ - Мађарска (76. место), Бугарска (67), Румунија (63), Хрватска (57), Словачка и Пољска (47), Словенија (42), Чешка (41) Летонија (36), Литванија (34) и Естонија (12)", казао је.

Према његовим речима, када се каже корупција, обично се мисли на злоупотребу положаја од стране државних службеника ради сопственог бенефита.

"У коруптивним радњама државних службеника најчешће учествује приватни сектор у улози контрастране, на пример помоћу мита се добија уносни посао јавно финанисране изградње, или посредника за извршење коруптивног дела како би се кроз финансијске канале сакрили незакониити приходи", објаснио је професор.

На питање да ли би тендери требало да штите од овакве праксе, Радоњић је казао да су тендери у Србији постали средство селекције.

"У Србији су и тендери постали средство селекције пожељних извођача радова, велики су износи новца у игри што, уз веома компликоване процедуре које имају за циљ елиминисање конкуренције, чини да су манипулације тешко доказиве. Иако релативно ефикасно средство корупције, овој власти су и тендери постали заморни", рекао је.

Додао је да је власт одлучила да елиминише тендере за велике инфраструктурне пројекте "које су почели да додељују у директним билатералним преговорима које карактерише тајност уговора".

"На ову опасну праксу је указао и Фискални савет прошле године када нас је подсетио да је 2020. усвојен, а 2023, под притиском ЕУ укинут Закон о посебним поступцима за ’линијске пројекте’, који је предвиђао да се пројекти који добију статус ’посебног значаја за Србију’ спроводе по посебним и скраћеним поступцима, чиме се ван снаге ставио Закон о јавним набавкама, што је значајно угрозило транспарентност управљања јавним приходима и дало превелика дискрециона права државним службеницима", рекао је професор.

"Нажалост, и поред укидања овог Закона, он ће надаље бити спроведен у праксу кроз лекс специалис за пројекте Национални стадион и Експо 2027", нагласио је.

Професор истиче да с друге стране ових уговора се често налазе државне кинеске фирме и банке које одобравају кредите под условом да пројекат изводе кинеске фирме и кинески радници.

"Наравно, кинеске фирме на домаћем терену бирају подизвођаче који су блиски властима. Услов добијања кинеског кредита подразумева и да су детаљи уговора, као и цена кредита тајни и да нису доступни јавности. Последице ове врсте корупције су најчешће прескупи радови, незавршени пројекти или пројекти који нису урађени у складу с минималним стандардима квалитета и безбедности", казао је.

Ако се огромни износи новца троше на коруптивне послове, додао је, недостаје новац за одржавање основне инфраструктуре чиме се угрожавају људски животи.

"Примера ради, у поплавама 2014. погинуло је 57 људи због неадекватне заштите. Исто тако, у октобру 2022. је код Овчар бање пао висећи пешачки мост што је водило погибији две жене", подсетио је.

Радоњић је рекао да су друштвеноекономски ефекти корупције, на ширем плану, девастирајући.

"Корупција снижава квалитет и приступ јавним услугама попут образовања, здравства, судског система, полиције итд. Такође, корупција онемогућава пружање једнаке шансе свима што повећава сиромаштво и друштвене неједнакости. Исто тако, корупција намеће дупли порез који посебно тешко пада сиромашнима који морају додатно да потплаћују да би дошли до услуга на које иначе имају право. Осим тога, корупција у спрези с организованим криминалом угрожава владавину права, то јест једнак приступ законима и једнакост пред законом", истакао је.

Упитан да ли грађани у коруптивном систему могу да заштите своја основна права, Радоњић је рекао да су грађани обесправљени, без могућности да заштите своја права и власти држе одговорним за своје поступке.

"Такво друштво сиромаши, обилује насиљем и склоно је конфликтима јер се кида повезаност између грађана и званичника који су заробили државу у своју корист насупрот јавном интересу", оценио је професор Радоњић.

(Бета, 05.11.2024)