Трамп освојио и Пенсилванију, дошао на корак од победе на председничким изборима
Републиканац Доналд Трамп дошао је на корак од победе на председничким изборима у САД пошто је освојио и Пенсилванију, још једну од седам кључних савезних држава, објавила је агенција Асошиејтед прес.
После победе у Пенсилванији над кандидаткињом демократа Камалом Харис, Трамп је повећао број обезбеђених електорских гласова на 267, три мање од 270, колико му је потребно за повратак у Белу кућу.
То значи да Трамп за победу на изборима треба да освоји још само једну савезну државу, што ће се извесно десити, будући да је и Аљаска, која важи за упориште републиканаца, међу онима у којима још није проглашен победник.
Пенсилванија је трећа од седам "колебљивих држава", после Северне Каролине и Џорџије, у којој су АП и други водећи медији прогласили Трампа за победника.
Ако задржи Аљаску, што се очекује, Трамп неће морати да освоји ниједну од преостале четири "колебљиве државе" (Мичиген, Висконсин, Аризона, Невада), а тренутно води у свакој од њих.
Досадашњим победама Трамп је обезбедио 267 електорских гласова, а Харис 214. За победу на изборима потребно је да кандидат освоји 270 од 538 електорских гласова.
Да би постала председница, Харис мора да победи у свим државама у којима није проглашен победник, што је готово немогуће.
Према пројекцијама Асошиејтед преса, Трамп је до сада победио у 26 од 50 савезних држава на председничким изборима у САД, а Камала Харис у 17.
Трамп, бивши председник, победио је у савезним државама Тексас, Флорида, Пенсилванија, Охајо, Џорџија, Северна Каролина, Индијана, Тенеси, Кентаки, Јужна Каролина, Мисури, Алабама, Луизијана, Ајова, Канзас, Арканзас, Оклахома, Ајдахо, Јута, Монтана, Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Вајоминг, Мисисипи и Западна Вирџинија.
Харис, потпредседница САД, победила је у савезним државама Калифорнија, Њујорк, Илиноис, Њу Џерси, Вирџинија, Вашингтон, Масачусетс, Колорадо, Орегон, Мериленд, Конектикат, Њу Мексико, Роуд Ајленд, Њу Хемпшир, Хаваји, Вермонт, Делавер, и у Дистрикту Колумбија (главни град Вашингтон).
Ниједан од тих резултата не представља изненађење.
У Вирџинији је била тесна трка, али је Харис очекивано победила у тој држави која од 2008. већински гласа за демократе, иако је до тада деценијама била републиканска "тврђава".
Тексас, Флорида и Охајо, раније углавном "колебљиве државе" које су имале знатан утицај на исход избора, овај пут немају такав значај јер је Трамп у све три био убедљив фаворит.
Значај Тексаса и Флориде је у томе што су то државе са највећим бројем становника после Калифорније. У Тексасу се бира 40 електора, а на Флориди 30.
Охајо се традиционално сматра значајним јер су становници те државе Средњег Запада гласали за победника на свим председничким изборима од 1900. године, осим у три наврата - 1944, 1960. и 2020. године. Уз то, Охајо има и такорећи судбоносан значај за републиканце пошто ниједан њихов кандидат за више од 150 година постојања странке није победио на председничким изборима без освајања те савезне државе.
Гласачи се нису опредељивали директно за Харис (60) или за Трампа (78), већ су бирали електоре, демократе или републиканце, који у децембру формално бирају председника (електорски колеџ). Тај чин је формалност, зато што електори у децембру готово без изузетка гласају за кандидата кога су представљали на изборима - ове године за Харис или Трампа. Због тога је победник избора познат чим се преброје гласови.
У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија даје три члана електорског колеџа. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски.
(Бета, 06.11.2024)
