Немачка у кризи обележава 35 година пада Берлинског зида
Немачка обележава пад Берлинског зида, који је срушен пре 35 година, а тај "дан среће" је данас у супротности с мрачном атмосфером због кризе њене владе и назадовања демократије широм света.
Ипак, свечаности овог викенда помажу да се из вида не изгуби симболика тог историјског догађаја 9. новембра 1989. године.
Био је то "дан среће" који подсец́а да "слобода и демократија никада нису биле саме по себи очигледне", изјавио је конзервативни градоначелник Берлина Каи Вегнер (Вегнер) на свечаности на којој је био и шеф државе Франк-Валтер Штајнмајер (Франк-Валтер Стеинмеиер).
Слоган свечаности "Сачувајте слободу" има посебно значење док је широм света демократија у опадању и бесне ратови у Украјини и Гази.
Коалиција канцелара Олафа Шолца (Сцхолз) се распала после смењивања либералног министра финансија у среду увече. То је и ослабелу привреду Немачке, највец́у у Европи, гурнуло у неизвесност.
Грађанка некадашњег Западног Берлина Јута Кругер (Јутта Кругер) (75) оценила је да је "срамота" криза владе, "али ипак треба да славимо пад Зида. За Берлинце, али и за оне који су живели у Источној Немачкој, било је посебно важно да знају да могу да изађу ако желе, да иду где год желе", рекла је та пензионерка за АФП.
Канцелар Шолц је у петак нагласио да се вредности из 1989. године не могу сматрати потпуно прихваћеним.
Да би се оживели идеали, инсталација на отвореном која се протеже четири километра дуж некадашње трасе Зида приказује реплике симбола протеста 1989. и хиљаде других које су створили грађани.
Пад Зида, симбола Хладног рата и поделе између западног и совјетског блока, отворио је пут колапсу комунизма у Источној Европи и поновном уједињењу Немачке годину дана касније.
"Зид срама" од 155 километара око Западног Берлина просовјетске власти су подигле у августу 1961. године да би спречиле растуц́и егзодус становника Немачке Демократске Републике (ДДР).
Током година је најмање 140 људи погинуло покушавајуц́и да га пређе.
На прославе које трају и сутра су позвани активисти из целог света, укључујуц́и прогнану белоруску опозициону лидерку Светлану Тихановску и иранску дисиденткињу Масиху Алинеџаду.
Руски панк бенд "Пуси рајот" (Пусси Риот) наступиц́е испред бившег седишта Штазија, тајне полиције источне Немачке.
"Ми стојимо уз оне који се данас боре за своју слободу и против поробљавања", изјавио је Штајнмајер у говору на отварању свечаности у среду увече.
Нагласак на слободи је посебно важан "у тренутку када смо суочени са порастом популизма, дезинформацијама и друштвеним поделама", рекао је шеф одељења за културу у регионалној влади Берлина Џо Чиало (Јое Цхиало).
Избори одржани у септембру у три региона бивше ДДР нагласили су сталне политичке поделе између Источне и Западне Немачке: екстремно десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) забележила је историјски високе резултате, док је нова група крајње левице направила искорак.
Овог викенда обележава се и годишњица "Кристалне ноц́и" - погрома који су починили нацисти 9. и 10. новембра 1938. године.
Најмање 90 Јевреја је убијено, десетине хиљада депортовано у концентрационе логоре, а 1.400 синагога је спаљено у Немачкој и Аустрији.
"Веома је важно за наше друштво да извуче праве поуке из ових догађаја", подсетила је немачка влада у време када Немачка доживљава пораст броја антисемитских напада покренутих ратом Израела против палестинског Хамаса у Појасу Газе 7. октобра 2023. године.
(Бета, 09.11.2024)











