Tramp će biti novi predsednik Amerike
Tramp se zahvalio narodu što ga je izabrao za 47. predsednika SAD. Republikanci blizu većine u Senatu.
Donald Tramp, kandidat Republikanske stranke, vraća se u Belu kuću posle četiri godine.
Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Tramp je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, ostavivši za sobom Kamalu Haris, odlazeću potpredsednicu i kandidatkinju Demokratske partije.
Prema poslednjim rezultatima, Tramp je osvojio 312 od potrebnih 270 elektorskih glasova.
„Zahvalan sam narodu što me je izabrao za 47. predsednika.
„Pomoći ćemo našoj zemlji da ozdravi, biće ovo zlatno doba", rekao je Tramp u govoru pred pristalicama u izbornom štabu u Floridi, okružen članovima porodice i najbližim političkim saradnicima.
Rekao je i da ovakvu političku pobedu Amerika do sada nije videla.
- Zašto su Amerikanci dali Trampu drugu šansu
- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
- Ovi američki izbori bi mogli da promene svet
Nekoliko sati po objavljivanju rezultata, Haris je u telefonskom razgovoru čestitala pobedu, rekavši da će mu pomoći u „mirnom prenosu vlasti" i „težnji" da bude predsednik svih Amerikanaca.
I odlazeći predsednik Džo Bajden je čestitao Trampu „izrazivši posvećenost neometanom prenosu vlasti" i pozvao naslednika na sastanak u Beloj kući.
Bajden se u četvrtak 7. novembra obratio naciji, izjavivši da „narod glasa i bira vođe, i to mirno.
„Mi smo u demokratiji i volja naroda uvek mora da prevlada“, rekao je odlazeći predsednik.
On je čestitao i Haris na „istorijskoj kampanji".
'Ne odustajte': Haris sa pristalicama
Haris je poručila pristalicama da nije vreme „da dignemo ruke".
„Ne očajavajte, nije vreme da dignemo ruke, već da zasučemo rukave", rekla je okupljenima u parku Harvard univerziteta u Vašingtonu.
Vreme je da se „organizujemo, mobilišemo i ostanemo aktivni zarad slobode i pravde i budućnosti koju ćemo svi zajedno izgraditi", rekla je Haris..
Tramp je ranije poručio da će Ameriku ponovo učiniti velikom, što je bio i glavni slogan njegove kampanje Make America Great Again.
Njegove oduševljene pristalice su klicale 'USA, USA, USA'.
Prema projekcijama, kandidat Republikanske stranke je pobedio protivkandidatkinju iz Demokratske stranke Kamalu Haris u svih sedam takozvanih kolebljivih država.
Između ostalih, osvojio je Arizonu, Severnu Karolinu, Džordžiju, Pensilvaniju, a pobeda u na Aljasci i Viskonsinu mu je obezbedila potrebnu većinu.
Kamala Haris ima 223 elektorska glasa.
Trampovo vođstvo u ukupnom broju osvojenih glasova - oko pet miliona - nije tako veliko kao u elektorskim glasovima, koji su, prema američkoj izbornoj proceduri, odlučujući.
Svaka država, kao nezavisna članica federacije, većinom glasova odlučuje posebno kog kandidata želi da vidi u Beloj kući, a u ogromnoj većini država svi elektorski glasovi idu pobedniku.
Republikanci su na putu da ostvare još jednu veliku pobedu - da imaju većinu u oba doma Kongresa.
Pogledajte: Tramp najavio 'zlatno doba' Amerike
Čestitke Trampu iz sveta
Tramp je 2016. godine pobedio Hilari Klinton i prvi put postao predsednik Amerike.
Na narednim izborima 2020. godine, izgubio je od Džozefa Bajdena.
Trampu stižu čestitke iz sveta.
Među prvima su se oglasili izraelski i mađarski premijer Benjamin Netanjahu i Viktor Orban, a zatim lideri Velike Britanije, Francuske, Mađarske, NATO-a, Turske, kao i sa Zapadnog Balkana.
Međutim, zvaničnici Rusije i Kine su uzdržani, o čemu više pročitajte ovde.
- Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim - zašto je to važno
- „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime
Pobeda Trampa - izuzetan povratak u Belu kuću
Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Amerike
Donald Tramp je ponovo uspeo.
Osam godina posle zapanjujućeg potresa u nadmetanju sa Hilari Klinton i četiri godine pošto ga je Džozef Bajden izbacio iz Bele kuće, bivši predsednik je sada sledeći predsednik.
Njegova pobeda predstavlja izuzetan povratak čoveka koji je predsedničku funkciju napustio usred nereda 6. januara kada su njegove pristalice jurišale na zgradu američkog Kongresa, sa naizgled potpuno uništenom reputacijom.
Pošto su ga demokrate, pa čak i neki republikanci oštro osudili, krenuo je na četvorogodišnje putovanje koje ga je vratilo na vrhunac američke moći.
Tramp nije uvek bio usredsređen i jasan u govorima na skupovima, ali se u štabu okružio pametnim ljudima i profesionalcima.
Istraživanja su pokazala da su Amerikanci verovali Trampu o dva glavna pitanja ovih izbora - imigracijama i privredi - i da im je kampanja sasvim jasno prenela njegovu poruku.
Dok je njegov tim u početku izgledao nesigurno kako da se nosi sa tim što je usred kampanje Bajdena zamenila Kamala Haris, Tramp je na kraju našao uporište i zajahao na talasu raspoloženja protiv povratka aktuelnog predsednika u Belu kuću.
Sada ima još četiri godine da vlada - ovog puta sa razvijenijom političkom organizacijom iza sebe, željnom da predizborna obećanja pretvori u delo.
Pogledajte: Prvi atentat na Trampa tokom kampanje
Tramp i tekući sukobi u svetu - šta očekivati?
Frenk Gardner, BBC novinar za pitanja bezbednosti
Donald Tramp voli da kaže da završava ratove, ali će naslediti dva velika sukoba kojih nije bilo kada je poslednji put bio na funkciji: rusku invaziju na Ukrajinu i izraelski rat na više frontova na Bliskom istoku.
Zatim, tu je Severna Koreja, sa njenim ubrzanim nuklearnim i balističkim raketnim programima, i pretećom mogućnošću kineske blokade američkog saveznika, Tajvana.
Teško je predvideti kako će se Tramp 2.0 (druga verzija) nositi sa ovim problemima, posebno bez čvrste ruke opreznih, veoma iskusnih generala koje je imao uz sebe tokom prethodnog predsedničkog mandata.
Začudo, upravo ta nepredvidljivost ponekad može biti prednost - tera vaše protivnike da nagađaju.
Hoće li to Putina podstaći na dogovor oko Ukrajine? Hoće li to vratiti svojeglavog Kima Džonga Una za pregovarački sto? Hoće li to odvratiti Peking od pokušaja da preuzme Tajvan? Da li će to primorati Teheran da obuzda milicije kako bi sprečio izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja?
Nepredvidljivost, sintagma prethodnog Trampovog mandata, uskoro opet na svetskoj sceni.
- Kako bi mogao da izgleda drugi predsednički mandat Donalda Trampa
- Tramp bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne plaćaju račune
- Istorija u stvaranju: Dogovor Trampa i Kima
Šta Trampova pobeda može da znači za Veliku Britaniju?
Analiza Kris Mejson, BBC politički urednik
Ovo je, blago rečeno, nešto komplikovaniji scenario za vladu Velike Britanije.
Komplikovo je, pre svega, zbog divlje nepredvidljivosti Donalda Trampa.
Vlada je nastojala da se pripremi, ali pitanje je koliko je to moguće.
Kako će britanski premijer Kir Starmer, advokat za ljudska prava iz severnog Londona, sarađivati sa drskim njujorškim milijarderom?
Upoznali su se u Njujorku u septembru, a ministar spoljnih poslova Dejvid Lami se sastao sa potpredsednikom Džej Di Vensom.
Ljudi bliski Lamiju kažu da je i on mesecima vredno radio na tome da upozna i razume Trampa i one oko njega.
Lami je za Vensa rekao „moj prijatelj”, a za Donalda Trampa da je „često pogrešno shvaćen”.
To je poprilični pomak prema čoveku koga je jednom nazvao „tiraninom sa tupeom“.
Privatno, u Vladi Velike Britanije svesni su da stvari neće ići glatko, a verovatnije je da će biti neravne i bučne.
Akcije rastu
Investitori širom sveta pažljivo prate kretanja na berzi dok se broje glasovi u Americi.
Glavni berzanski indeksi širom Azije porasli su u sredu, kao i vrednost američkog dolara.
Najveća svetska kriptovaluta - bitkoin, takođe je skočila na rekordnu vrednost veću od 75.000 dolara.
Očekuje se da će rezultati izbora imati veliki uticaj na globalnu privredu.
Republikanci blizu pobede u Senatu
Amerikanci nisu birali samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.
Republikanci su do sada imali većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.
Ali, prema projekciji CBC-a, američkog partnera BBC-ja, Republikanska partija bi trebalo da preuzme kontrolu nad Senatom.
Ako Republikanska partija bude kontrolisala oba doma Kongresa, to će značiti i da će moći da sprovodi predsednikove planove.
Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?
Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.
Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.
Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.
Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.
Ukupno je 538 elektora.
Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.
Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.
Za šta se još glasalo?
- Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država, među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada.
- Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavali su se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane.
- Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike
- Projekat 2025: Desničarski spisak želja za još jedan Trampov mandat
- Ilon Mask i Donald Tramp: Neka čudna veza
- Pet zanimljivosti iz autobiografske knjige Melanije Tramp
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.10.2024)
