BBC vesti na srpskom

Tramp novi predsednik Amerike, republikancima i Kongres

Tramp se zahvalio narodu što ga je izabrao za 47. predsednika SAD. Republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa.

BBC News pre 8 sati
Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Tramp je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima
Reuters
Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Tramp je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima

Donald Tramp, kandidat Republikanske stranke, vraća se u Belu kuću posle četiri godine.

Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Tramp je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, ostavivši za sobom Kamalu Haris, odlazeću potpredsednicu i kandidatkinju Demokratske partije.

Tramp, koji ima 78 godina, osvojio je 312 od potrebnih 270 elektorskih glasova, dok je Haris osvojila 226.

„Zahvalan sam narodu što me je izabrao za 47. predsednika.

„Pomoći ćemo našoj zemlji da ozdravi, biće ovo zlatno doba", rekao je Tramp u govoru pred pristalicama u izbornom štabu u Floridi, okružen članovima porodice i najbližim političkim saradnicima.

Rekao je i da ovakvu političku pobedu Amerika do sada nije videla.

Republikanci su osvojili većinu u oba doma Kongresa - Senatu i Predstavničkom domu.

Tramp je poručio da će Ameriku ponovo učiniti velikom, što je bio i glavni slogan njegove kampanje Make America Great Again.

Njegove oduševljene pristalice su klicale: 'USA, USA, USA'.

Tramp je pobedio protivkandidatkinju iz Demokratske stranke u svih sedam takozvanih kolebljivih država.

To će biti njegov drugi predsednički mandat nakon što je 2016. godine pobedio Hilari Klinton.

Bio je i kandidat na izborima 2020. godine kada ga je pobedio Džozef Bajden.

Donald Tramp
Getty Images
Donald Tramp
tramp i melanija
REUTERS/Brian Snyder
Tramp ljubi suprugu Melaniju posle proglašavanja pobede na izborima

'Dobrodošao nazad'

Tramp se 13. novembra sastao u Beloj kući sa aktuelnim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Tokom sastanka, Bajden je rekao da namerava da mirno prenese vlast na sledećeg predsednika, dok je Tramp rekao da ceni takav stav.

„Gospodine izabrani predsedniče i bivši predsedniče Donalde, čestitam.

„Želim da vas uverim da će prenos vlasti proći glatko i učinićemo sve što možemo da budemo sigurni da imate sve što vam treba“, rekao je Bajden Trampu.

„Dobrodošli - i dobrodošli nazad!“, dodao je odlazeći predsednik.

Tramp je rekao da je politika težak posao i da nije uvek prijatna.

„Veoma cenim što će prenos vlasti proći bez problema, veoma cenim to, Džo“, uzvratio je Tramp da bi se potom njih dvojica rukovali.

Tramp i Bajden su bili vrlo kritični jedan prema drugom tokom kampanje, često i veoma oštri.

Poslednji put su se sreli tokom televizijske debate u junu.

Bajden je ubrzo potom odustao od trke posle pritiska mnogih u Demokratskoj stranci koji su bili zabrinuti da zbog godina i mentalnih sposobnosti neće moći da iznese kampanju.

Pre četiri godine, Tramp nije pozvao Bajdena da mu mirno preda vlast, tvrdeći, bez dokaza, da je on pobednik izbora.

bajden, tramp
REUTERS/Kevin Lamarque
Susret Bajdena i Trampa 13. novembra u Beloj kući i dogovor o mirnoj predaji vlasti

Šta je rekla Kamala Haris?

Nekoliko sati po objavljivanju rezultata, Haris je u telefonskom razgovoru čestitala Trampu pobedu, rekavši da će mu pomoći u „mirnom prenosu vlasti" i „težnji" da bude predsednik svih Amerikanaca.

Haris je poručila pristalicama da nije vreme da „dignemo ruke".

„Ne očajavajte, nije vreme da dignemo ruke, već da zasučemo rukave", rekla je okupljenima u parku Harvard univerziteta u Vašingtonu.

Vreme je da se „organizujemo, mobilišemo i ostanemo aktivni zarad slobode i pravde i budućnosti koju ćemo svi zajedno izgraditi", rekla je Haris.

Bajden se u četvrtak, 7. novembra obratio naciji, izjavivši da „narod glasa i bira vođe, i to mirno".

„Mi smo u demokratiji i volja naroda uvek mora da prevlada“, rekao je odlazeći predsednik.

Čestitao je i Haris na, kako je rekao, „istorijskoj kampanji".

Kamala Haris se obraća pristalicama
Getty Images
Kamala Haris se obraća pristalicama
kamala haris, izbori u americi
JIM LO SCALZO/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Scena iz izbornog štaba Kamale Haris nakon što je saopšteno da se ona neće obraćati

Pogledajte: Tramp najavio 'zlatno doba' Amerike

Republikanci imaju kontrolu nad Kongresom

Amerikanci nisu birali samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.

Republikanci su do sada imali većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.

Republikanska partija je sada preuzela kontrolu i nad Senatom i nad Predstavničkim domom.

Opširnije o izborima za Senat pročitajte ovde.

Čestitke Trampu iz sveta

Trampu su stigle čestitke iz sveta.

Među prvima su se oglasili izraelski i mađarski premijer Benjamin Netanjahu i Viktor Orban, a zatim lideri Velike Britanije, Francuske, Mađarske, NATO-a, Turske, kao i sa Zapadnog Balkana.

Međutim, zvaničnici Rusije i Kine su uzdržani, o čemu više pročitajte ovde.

Pobeda Trampa - izuzetan povratak u Belu kuću

Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Amerike

Donald Tramp je ponovo uspeo.

Osam godina posle zapanjujućeg potresa u nadmetanju sa Hilari Klinton i četiri godine pošto ga je Džozef Bajden izbacio iz Bele kuće, bivši predsednik je sada sledeći predsednik.

Njegova pobeda predstavlja izuzetan povratak čoveka koji je predsedničku funkciju napustio usred nereda 6. januara 2021. godine kada su njegove pristalice jurišale na zgradu američkog Kongresa, sa naizgled potpuno uništenom reputacijom.

Pošto su ga demokrate, pa čak i neki republikanci oštro osudili, krenuo je na četvorogodišnje putovanje koje ga je vratilo na vrhunac američke moći.

Tramp nije uvek bio usredsređen i jasan u govorima na skupovima, ali se u štabu okružio pametnim ljudima i profesionalcima.

Istraživanja su pokazala da su Amerikanci verovali Trampu o dva glavna pitanja ovih izbora - imigracijama i privredi - i da im je kampanja sasvim jasno prenela njegovu poruku.

Dok je njegov tim u početku izgledao nesigurno kako da se nosi sa tim što je usred kampanje Bajdena zamenila Kamala Haris, Tramp je na kraju našao uporište i zajahao na talasu raspoloženja protiv povratka aktuelnog predsednika u Belu kuću.

Sada ima još četiri godine da vlada - ovog puta sa razvijenijom političkom organizacijom iza sebe, željnom da predizborna obećanja pretvori u delo.

grafika
BBC
bbc

Pogledajte: Prvi atentat na Trampa tokom kampanje

Tramp i tekući sukobi u svetu - šta očekivati?

iran, teheran
ABEDIN TAHERKENAREH/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Iranka prolazi pored antiameričkog murala u blizini bivše ambasade SAD u Teheranu, Iran, 6. novembra 2024.

Frenk Gardner, BBC novinar za pitanja bezbednosti

Donald Tramp voli da kaže da završava ratove, ali će naslediti dva velika sukoba kojih nije bilo kada je poslednji put bio na funkciji: rusku invaziju na Ukrajinu i izraelski rat na više frontova na Bliskom istoku.

Zatim, tu je Severna Koreja, sa njenim ubrzanim nuklearnim i balističkim raketnim programima, i pretećom mogućnošću kineske blokade američkog saveznika, Tajvana.

Teško je predvideti kako će se Tramp 2.0 (druga verzija) nositi sa ovim problemima, posebno bez čvrste ruke opreznih, veoma iskusnih generala koje je imao uz sebe tokom prethodnog predsedničkog mandata.

Začudo, upravo ta nepredvidljivost ponekad može biti prednost - tera vaše protivnike da nagađaju.

Hoće li to Putina podstaći na dogovor oko Ukrajine? Hoće li to vratiti svojeglavog Kima Džonga Una za pregovarački sto? Hoće li to odvratiti Peking od pokušaja da preuzme Tajvan? Da li će to primorati Teheran da obuzda milicije kako bi sprečio izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja?

Nepredvidljivost, sintagma prethodnog Trampovog mandata, uskoro opet na svetskoj sceni.

Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?

Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.

Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.

Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.

Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Ukupno je 538 elektora.

Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.

Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.

glasanje, izbori u SAD, predsednički izbori u SAD
EPA-EFE/REX/Shutterstock

Za šta se još glasalo?

  • Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država, među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada.
  • Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavali su se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.14.2024)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Svet, najnovije vesti »