Hiljadu dana rata: Američke rakete dugog dometa i nova ruska nuklearna doktrina

Dan pošto je odlazeći predsednik Džozef Bajden ukinuo zabranu upotrebe američkih raketa dugog dometa za napade na rusku teritoriju, Rusija je prijavila napad upravo tim projektilima.

Ukrajina je danas upotrebila taktički raketni sistem (ATACMS) u napadu na rusku oblast Brjanska, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Pet projektila je oboreno, a fragmenti jednog su izazvali požar na vojnom objektu u tom regionu, navodi se u saopštenju.

Iz Moskve je ranije saopšteno da će upotreba američkih raketa izazvati ozbiljne posldice i da će reakcija biti 'odgovarajuća i opipljiva'.

Nešto ranije, ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je novu državnu nuklearnu doktrinu.

Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.

Izmene su predložene još u septembru, o čemu opširnije možete pročitati ovde, a Putin ih je odobrio 19. novembra, kada je rat u Ukrajini ušao u 1.000. dan.

Moskva je započela invaziju na Kijev 24. februara 2022.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je evropske države da se „snažnije suprotstave Rusiji".

„Što više vremena (Putin) ima, to su uslovi gori", izjavio je na sednici Evropskog parlamenta.

• Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar ruske teritorije
• Bes u Rusiji zbog američkih raketa: 'Korak ka Trećem svetskom ratu'
• Putin povlači novu crvenu liniju na raketama dugog dometa
• Može li zapadno oružje i gađanje ciljeva u Rusiji pomoći Ukrajini da preokrene tok rata

Moskva: Ako rakete budu upotrebljene na ruskoj teritoriji, reakcija će biti odgovarajuća

Informacije o Bajdenovoj odluci da dozvoli Kijevu upotrebu raketa dugog dometa za napade na rusku teritoriju objavilo je nekoliko američkih medija, pozivajući se na anonimne izvore u Beloj kući.

Zelenski je mesecima tražio da se ukinu ograničenja upotrebe raketa dugog dometa ATACMS, čime bi Ukrajini bilo omogućeno da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji.

Putin još nije komentarisao Bajdenovu odluku, ali jeste portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je 18. novembra rekao da Amerika „nastavlja da doliva ulje na vatru".

Ako izveštaji budu potvrđeni, a rakete se ispale na rusku teritoriju, iz Moskve poručuju da će reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva".

„To bi značilo direktno mešanje Amerike i njenih satelita u sukobu protiv Rusije i radikalnu promenu prirode i suštine tog sukoba", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Putin je i ranije upozorio Zapad, rekavši da bi to predstavljalo „direktno učešće“ NATO-a u ratu u Ukrajini.

Pročitajte i druga reagovanja iz Moskve.

Donad Tramp, novoizabrani američki predsednik koji je tokom predizborne kampanje govorio da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata, nije se oglašavao povodom ovih najava, ali jesu njegovi bliski saradnici.

Njegov sin, Donald Tramp Mlađi napisao je na Iksu da predsednik (Bajden) pokušava da „pokrene Treći svetski rat" pre nego što njegov otac preuzme dužnost.

SAD su najveći dostavljač oružja Ukrajini.

Od početka rata i kraja juna 2024, Amerika je isporučila ili se obavezala da pošalje oružje i opremu u vrednosti od 55,5 milijardi dolara, prema Institutu za svetsku ekonomiju Kila, nemačkoj istraživačkoj organizaciji.

Ukrajina je i do sada imala na raspolaganju američki ATACMS (vojno-taktički raketni sistem) sa dometom od 300 kilometara, kao i francuske i britanske projektile Storm šedou sličnog dometa, ali sve do sada zapadni saveznici nisu dozvoljavali Kijevu da njima udari po Rusiji.

Ali sve do sada, Ukrajina je bila uslovljena da ih rakete sistema ATACMS koristi isključivo za gađanje ruskih ciljeva na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.

Te rakete su ukrajinske snage koristile za napad na vazdušne baze na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014, i ruske položaje u regionu Zaporožja.

Neimenovani američki zvaničnici rekli su za Njujork tajms i Vašington post da je Bajden ovu odluku doneo kao odgovor na slanje severnokorejskih vojnika da pomognu Rusiji u pograničnom regionu Kursk, gde su snage Kijeva iznenada upale u avgustu i gde se i dalje vode borbe.

Ukrajina bi sada mogla da gađa ciljeve unutar Rusije, najverovatnije u početku oko Kurske oblasti, gde ukrajinske snage drže više od 1.000 kvadratnih kilometara teritorije.

Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa kako bi povratili teritoriju u Kursku.

„Jedan zvaničnik je rekao da je jedan od ciljeva Bajdenove odluke da odvrati Pjongjang od slanja još jedinica. Severnokorejski lider Kim Džong Un treba da shvati da je slanje prvih kontigenta vojnika bila velika greška", prenosi Vašington post.

Ukrajina se mesecima bori da potisne ruske trupe koje polako napreduju u istočnom regionu Donjecka ka ključnom gradu Pokrovsku, glavnom čvorištu snabdevanja ukrajinskih snaga.

Moskva je u poslednje vreme značajno povećala broj udara bespilotnih letelica na Ukrajinu.

Više od 2.000 je lansirano u oktobru, prema ukrajinskom generalštabu, što je rekordan broj u dosadašnjem toku rata koji traje od februara 2022.

Podrška i kritika Bajdenove odluke

Evropske zemlje uglavnom podržavaju odluku Bajdenove administracije.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izrazio je nadu da bi i članice evropskog bloka mogle da dozvole Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napad na rusku teritoriju.

„Više puta sam rekao da Ukrajina mora da bude u stanju da koristi oružje koje smo joj obezbedili - ne samo da zaustavi strele, već i da pogodi strelce“, rekao je Borel uoči sastanka sa ministrima spoljnih poslova EU u Briselu.

„I dalje mislim da je to ono što treba da se uradi. Siguran sam da ćemo o tome ponovo razgovarati. Nadam se da će se s tim složiti zemlje članice“, dodao je šef evropske diplomatije, preneo je Rojters.

Francuski predsednik Emanuel Makron je Bajdenovu odluku pozdravio kao „potpuno ispravan“ korak.

Posle odluke Bajdena, potencijalno bi moglo da se očekuje da će i Velika Britanija i Francuska dati Kijevu dozvolu da koristi rakete dugog dometa Storm šedou za napade na Rusiju.

Storm šedou je francusko-britanska krstareća raketa dugog dometa sličnih karakteristika kao ATACMS.

Do sada ni Makron ni britanski premijer Kir Starmer nisu javno rekli da li će dozvoliti Kijevu da koristi njihove rakete na isti način.

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da odluka Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa može da bude odlučujući trenutak u ratu.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok rekla je da podržava Bajdenov potez.

Odluku su, međutim, osudili slovački premijer i mađarski ministar spoljnih poslova.

• Masovni napad na Rusiju daje nam za pravo da upotrebimo nuklearno oružje, kaže Putin
• Bitka za Kursk: Rusi nagomilali 50.000 vojnika, tvrdi Zelenski
• Trampov savetnik: Akcenat u Ukrajini mora biti na miru, ne na vraćanju teritorija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.19.2024)