Нордијске земље: Нови савети како преживети рат

У понедељак ће милиони Швеђана почети да добијају примерке водича који саветује становништво како да се припреми и опстане у случају рата или других неочекиваних криза.

Ако наступи ратна криза је ажурирано издање у односу на верзију од пре шест година због онога што влада у Стокхолму назива погоршавањем безбедносне ситуације, под чиме мисли на руску инвазију на Украјину.

Брошура је такође двоструко дебља него што је била раније.

Суседна Финска такође је управо објавила свеже савете „како се припремити за инциденте и кризе“.

А Норвежани су исто тако недавно добили водич који их позива да буду припремљени да се снађу сами недељу дана у случају екстремних временских прилика, рата и других претњи.

• Како проценити ризик од атомског рата
• „Ми смо у предратном добу, а Европа је неспремна&qуот;, каже пољски премијер
• Масовни напад на Русију даје нам за право да употребимо нуклеарно оружје, каже Путин

У детаљном одељку о војном сукобу, финска дигитална брошура објашњава како ће влада и председник реаговати у случају оружаног напада, истакавши да су финске власти „добро припремљене за самоодбрану“.

Шведска је ушла у НАТО тек ове године, одлучивши, попут Финске, да се пријави за чланство након што је Москва проширила рат 2022. године.

Норвешка је била једна од земаља оснивача западног одбрамбеног савеза.

За разлику од Шведске и Норвешке, влада у Хелсинкију одлучила је да не штампа папирни примерак за сваки дом јер би то „коштало милионе“, а дигитална верзија може лакше да се ажурира.

„Послали смо 2,2 милиона примерака у папиру, по један за свако домаћинство у Норвешкој“, рекао је Торе Камфјорд, задужен за кампању само-припремљености при Норвешкој дирекцији за цивилну заштиту (ДСБ).

Током лета, данска агенција за хитне случајеве саопштила је да електронском поштом шаље становницима упутства о залихама воде, хране и лекова потребних да прођу кроз тродневну кризу.

Шведски министар за цивилну одбрану Карл-Оскар Болин рекао је прошлог месеца да будући да се глобални контекст променио, информације за шведска домаћинства морају такође да одражавају те промене.

Почетком ове године он је упозорио да би „могло да дође до рата у Шведској“, мада је то доживљено више као позив на буђење зато што он сматра да кораци ка поновној изградњи те „потпуне одбране“ напредују сувише споро.

Због дуге границе са Русијом и њеног искуства рата са Совјетским Савезом у Другом светском рату, Финска је одувек одржавала висок ниво одбране.

Шведска је, међутим, умањила одбрамбену инфраструктуру и тек је последњих година почела поново да се опрема.

„Из финске перспективе, то је било помалу чудно“, каже Илмари Каихко, доцент ратних студија на Шведском универзитету за одбрану.

„Финска никад није заборавила да је рат реална могућност, док су у Шведској људи морали бити мало продрмани да би схватили да то стварно може да се деси“, каже Каихко, који је из Финске.

Мелиса Еве Ајосмаки (24), која је родом из Финске али студира у Гетеборгу, каже да је била забринутија кад је избио рат у Украјини.

„Сада сам мало мање забринута, али и даље помислим негде позади у глави шта би требало да урадим ако дође до рата.

„Поготово зато што имам породицу код куће у Финској.“

У водичима су упутства шта радити у случају више сценарија и траже од грађана да се осигурају да могу да се старају о себи, макар испочетка, у случају кризне ситуације.

Финцима се поставља питање како ће опстати без струје данима без престанка са зимским температурама које умеју да падну до -20 степени Целзијусових.

На њиховом списку који морају да обезбеде су таблете јода, као и храна која се лако спрема, храна за љубимце и резервни извор енергије.

Шведски списак препоручује кромпир, купус, шаргарепе и јаја заједно са конзервама соса болоњез и скуване супи од боровница и шипка.

Шведски економиста Ингемар Густафсон (67) присећа се како је добијао раније верзије ове брошуре: „Не брине ме толико та читава ствар, тако да се према њој односим прилично хладне главе. Добро је што добијамо информације о томе како да се понашамо и како да се припремимо, али није да сам баш обавио све те припреме код куће.“

Једна од најважнијих препорука је да се има довољно хране и пијаће воде за 72 сата.

Али Илмари Каихко се пита да ли је то практично баш за свакога.

„Како ћете правити залихе ако имате велику породицу са којом живите у малом стану?“.

• Шта је НАТО и зашто му Москва не верује
• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби
• Руски суседи позивају НАТО савезнике да врате обавезни војни рок

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.18.2024)