Зашто у свему често видимо оно најгоре

Мислите ли да свет постаје бољи или гори? Ако је ваш одговор ово друго, нисте једини.

У последње две деценије бележи се пораст негативних осећања широм света, подаци су истраживачког института Галупа (Галлуп), чија анкета из 2022. године је показала да је четворо од 10 одраслих широм света доживело много бриге или стреса.

То можда и није изненађење, јер су наши проблеми често стварни и озбиљни.

Због ратова који се тренутно воде, последица климатских промена и растућих трошкова живота може да изгледа да је свет на коленима.

Али то је само једна страна приче, каже Сол Перлматер.

Он је амерички астрофизичар и добитник Нобелове награде за физику 2011. године као члан тима научника који је пружио доказе да се ширење свемира убрзава.

„Једноставно мислим да људи не схватају да живе у времену у ком смо побољшали толико аспеката живота&qуот;, каже он.

• Како ненормално постаје нормално и како то да спречимо
• Како да преокренете анксиозност у властиту корист
• Икигаи: Због тога Јапанци устају сваког јутра и радују се животу

Сигурно смо прешли дуг пут као врста.

Просечан очекивани животни век новорођене бебе је 1900. године био 32 године, показују подаци интернет странице Оур Ворлд ин Дата (Наш свет у бројкама) чије седиште је на Универзитету у Оксфорду у Енглеској.

До 2021. године, очекивани животни век се више него удвостручио и достигао 71 годину.

Смртност деце је значајно опала, а постигли смо и огроман напредак у смањењу сиромаштва.

Постоји много статистичких података који показују напредак света - од спречавања ширења заразних болести до све веће писмености становништва.

Али Перлматер, који је осмислио курс о критичком размишљању на Универзитету Калифорније у Берклију у Сједињеним Државама (САД), каже да ипак преовладава мишљење да је „све некако страшно и опасно&qуот;.

И веровали или не, део кривице можда сносе наши преци.

Негативне когнитивне пристрасности

Не ради се о томе да смо несвесни добрих ствари које се дешавају у нашим животима, већ да се људи суочавају са когнитивним стањем познатим као негативне когнитивне пристрасности.

То значи да лоша искуства имају трајнији психолошки учинак од позитивних.

Да бисмо разумели зашто, потребно је да се вратимо у време када смо живели у пећинама.

За наше веома далеке претке, памћење негативних информација могло је да буде питање живота и смрти.

Погрешан потез је могао да доведе до опасног сусрета са грабљивицама, а погрешна храна је могла да их отрује или чак убије.

„Наши преци су живели у свету у ком су опасности од смрти биле честе&qуот;, каже Пол Розин, професор психологије на Државном универзитету Пенсилваније у САД-у.

„Ствари су сада много боље, али то исконско је још у нама&qуот;.

Розин је 2001. године са колегом професором Едвардом Ројзманом открио да постоји „тенденција да учинци негативног доминирају (или чак потпуно надвладају) оног што је позитивно&qуот;.

„Један од разлога зашто су негативни догађаји толико важни је то што су релативно ретки у нашим животима&qуот;, каже он.

Он тврди да је технолошки напредак, попут телевизије и интернета, погоршао ствари јер су нам та достигнућа дала већи приступ информацијама, и добрим и лошим вестима, а већ знамо које се лакше памте.

„Већина вести је негативна&qуот;, истиче он.

„Нико не јавља да је 480 авиона данас безбедно полетело у Филаделфији, у америчкој држави Пенсилванији.

„Али ако један авион има проблема, онда ви за то сазнате, јер је то редак догађај.

„Авион који безбедно полети није вест&qуот;.

У неким случајевима наш мозак зна да одреагује претерано на могуће претње, и Розин верује да би ти примарни нагони могли да се изгубе код будућих генерација.

Али он упозорава и да недавни догађаји, као што је пандемија корона вируса, могу дуго да остану урезани у памћење појединих људи.

„Знам неке људе који после пандемије и даље носе маске када излазе на вечеру&qуот;, каже он.

Сол Перлматер каже да морамо да покушамо да променимо ове негативне погледе јер верује да можемо да решимо проблеме у свету.

„Ситуација није очајна да не можемо апсолутно ништа да урадимо&qуот;, каже он.

Он то наглашава у новој књизи чији је коаутор Размишљање у трећем миленијуму: Стварање смисла у свету бесмислица.

„Очигледно је да смо прва врста која је вероватно способна да спречи следеће масовно изумирање које се дешава отприлике сваких 26 милиона година када се велика комета или астероид сударе са Земљом&qуот;, пише он.

„Направили смо телескопе који могу да открију комете и астероиде који нам се приближавају много пре него што стигну, и вежбали смо слање свемирске летелице да астероид довољно погура да нас промаши&qуот;.

Иако многи од нас виде оно најгоре у свему, Перлматер верује да је будућност светлија него што мислимо.

„Ово је вероватно први пут у историји да мислим да би било поштено рећи да можемо све да хранимо, одевамо, обезбедимо дом, и образујемо&qуот;, каже он.

Верује да је могуће да се за све обезбеди довољно.

„Ако би размишљања људи могла довољно да се приближе да буду на истој страни и да раде заједно, ово би могла да буде невероватна генерација за живот&qуот;.

Овај текст је написан у сарадњи са Нобел Призе Оутреацх, организације која шири знање о постигнућима која су завредила Нобелову награду, и ББЦ-ја.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2024)