Kod švapskog kazana
Dojče vele pre 2 sata
Sigurno pola veka nisam bio na mestu gde miriše komina, vatra se razgoreva ispod kazana, a ljudi čekaju žar za roštilj. Na obroncima Majevice učestvovao sam u omiljenom balkanskom ritualu – pečenju rakije.
Iz Tuzle izlazimo prema severu. Dan je lep. Ređaju se nazivi prigradskih mesta – Solina, Dokanj. Prepoznajem ih kao mesta stanovanja ponekog školskog druga. Ti gimnazijski dani s kraja sedamdesetih sada mi deluju nestvarno, kao da su se dešavali nekom drugom. I profesor je tuzlanski gimnazijalac, znamo se još s kraja osamdesetih. Nekoliko puta sam sa njim uplaćivao novac za otkup voća i zakup kazana – pravili smo našu rakiju. Ovaj put nas je šestorica. Profesor je,
