НУНС: СЛАПП тужбама против слободног новинарства

Борба за опстанак слободног новинарства угрожена је повећањем броја СЛАПП, односно стратешких тужби против учешћа јавности, упозорило је данас Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Путем тих тужби се шаље порука свим медијима и новинарима подстичући код њих аутоцензуру и угрожавајући основна права на слободу изражавања, додао је НУНС.

Туженима се постављају неразумни и несразмерни захтеви, углавном финансијски, а подносиоци тужби обично одуговлаче поступке, чинећи свакодневне борбе новинара још тежим и сложенијим, подсећа се.

У годишњем Извештају Европске комисије о Србији за 2023., у делу који се односи на слободу изражавања, констатује се да је дошло до пораста броја тужби које имају СЛАПП карактер, а усмерене су према новинарима и медијима у Србији.

Наводи се и да су поступке најчешће покретали чланови националних и локалних власти, подсећа НУНС.

Према извештају Коалиције против СЛАПП тужби у Европи (ЦАСЕ) из 2023, која се бори против оваквих злоупотреба правног система, Србија се налази на десетом месту у Европи са 28 забележених СЛАПП тужби, додаје се.

Правним оквиром Србије, СЛАПП као појава није законом регулисана, али постоје механизми који би могли да се примене на СЛАПП поступке, навео је НУНС.

"То је у домаћем законодавству ‘злоупотреба процесних овлашћења'", казала је за Досије о медијима адвокатица Круна Савовић.

Додала је да се у пракси није сусретала са тим да је неко од судија применио механизме из досадашњих прописа и да је неки случај оценио као такав.

Указала је да су поједине судије под тим називом уносиле у записнике, односно у исказе тужених, ту појаву, међутим, није јасно шта се даље ради са таквом оценом.

Имајући у виду те недостатке, Савовић мисли да би било добро да судије већу пажњу посвете јавном интересу, тако што ће у пресудама посебну пажњу посветити испитивању да ли је, односно зашто је одређена информација била од значаја за јавност.

"Дакле, да се у фокус ставља право грађана да буду информисани о одређеној теми и да из тог угла даље испитују ограничења која ће уводити, да ли је то ограничење слободе говора неопходно, да ли је сразмерно и тако даље", казала је она.

Као тренутно решење види то "да се са процесне стране води рачуна да ли је право да неко поднесе тужбу злоупотребљено и са друге стране, да се у фокус стави јавни интерес".

"Да се јавни интерес не губи из вида, јер новинар има право да, наравно, износи своје мишљење, али слобода изражавања подразумева и право јавности да буде информисана", казала је.

Европски парламент је крајем фебруара усвојио Директиву против СЛАПП тужби која поставља минималне стандарде и намењена је заштити новинара и медија од неоснованих судских спорова.

Најважнија решења која је донела ова директива се односе на убрзану процедуру за одбацивање предмета у најранијој фази и могућност да се од тужиоца тражи да плати процењене трошкове поступка, укључујући правно заступање окривљеног и накнаду штете.

У Србији ова директива неће бити примењена јер Србија није чланица Европске уније, навео је НУНС.

Почетком априла је Савет Европе усвојио Препоруку за сузбијање СЛАПП тужби која их дефинише као правне радње које служе за узнемиравање или застрашивање, ограничавајући слободно изражавање о питањима од јавног интереса.

Циљ Препоруке је заштитити све учеснике у јавним дебатама, укључујући новинаре, организације цивилног друштва и активисте.

Препорука наводи десет индикатора СЛАПП тужби и позива државе чланице да ојачају законе и политике против СЛАПП тужби, развију мере подршке жртвама и едукативне програме.

Србија би као чланица Савета Европе требало да примени ове препоруке, навео је НУНС.

(Бета, 24.11.2024)