Шефица УН Вомен у Србији: Насиље над женама у Србији и даље често приватна ствар
Рикановић је за агенцију Бета говорила поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, који се сваке године обележава 25. новембра.
Она је рекла да овај проблем захтева свакодневни ангажман свих друштвених актера, на челу са државним органима, у циљу спречавања насиља и пружања адекватне заштите жртвама.
"Насиље над женама у породици и партнерским односима и даље се често сматра приватном ствари, иако у нашем нормативном систему постоји посебан Закон о спречавању насиља у породици", одговорила је она на питање колики значај грађани Србије придају овом проблему и овом међународном дану.
Рикановић је истакла обележавање овог међународног дана као почетак глобалне кампање 16 дана активизма против насиља над женама, током које се, бројним догађајима, утиче на мењање дискриминаторних ставова и позива на побољшање закона и прописа о спречавању насиља.
Жене су предмет насиља током свих фаза живота, што их спутава у образовању, запошљавању и стицању одређених могућности.
Упитана о штетности ефеката родно заснованог насиља на околину жртве и колективну свест о насиљу, Рикановић је казала да оно има изразито разоран утицај, како на жртву саму, тако и на све људе око ње.
"У породици, деца која сведоче насиљу често сносе озбиљне последице, укључујући емоционалне поремећаје и повећан ризик да и сами постану жртве илипочиниоци насиља. У школском и радном окружењу, насиље којем су изложене жртве најчешће доводи до њеног повлачења и социјалне изолације", истакла је она.
Рикановић је објаснила да околина често није свесна и не препознаје шта се жртви дешава, или не зна како да реагује, као и да се ту јавља одређени друштвени притисак.
"Насиље према женама врло често се (због тога) не пријављује и такозвана тамна бројка насиља према женама још увек је велика у српском друштву", изјавила је она.
На питање који све путеви пријављивања насиља постоје и како функционишу институционални и ванинституционални, Рикановић је рекла да, поред СОС телефонских линија и полиције, за жене постоје бројне друге услуге подршке и као пример навела сигурне куће, бесплатну правну и психолошку подршку, као и женске невладине организације.
Она је додала да све ове организације и канали подршке поседују потребне вештине и пружају свеобухватну помоћ женама, али и да се њихова корисност огледа у томе што су шире доступне и од већег поверења од институција.
"Ипак, основна одговорност остаје на држави и 'окретање леђа' институцијама не би требало да буде решење, већ је кључан рад на реформама који би повећао поверење у систем", закључила је она.
Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се сваке године од 1981, када је у Боготи, главном граду Колумбије, одржан први састанак феминисткиња Латинске Америке.
Тај дан одабран је као дан сећања на сестре Патрију, Минерву и Марију Терезу Мирабел, политичке активисткиње из Доминиканске Републике, које су због својих револуционарних активности и противљења режиму диктатора Рафаела Трухиља више пута хапшене, а онда и убијене од стране тајне полиције 1960. године.
Након атентата на Трухиља годину дана касније, сестре Мирабел су постале симбол феминистичког отпора широм света.
Генерална скупштина Уједињених нација (УН) је у децембру 1993. године усвојила Декларацију о елиминацији насиља над женама, а у фебруару 2000. године службено потврдила 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама.
У тој декларацији, насиље над женама се дефинише као сваки чин родно заснованог насиља који доводи, или би могао да доведе до физичке, сексуалне или психичке повреде или патње, у јавном или приватном животу.
Пројекат "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе "Млади и медији за демократски развој".
(Бета, 25.11.2024)
