Колико је расизма у здравству и медицини

Када је Лајал Ливерул била тинејџерка у Холандији, почела је да примећује ситне мрље од губитка пигмента на лицу и рукама.

Преписани су јој антибиотици и антифунгални лекови, али нису помогли.

Претпостављала је да је то веома ретко и неизлечиво стање.

Тек када је отишла код дерматолога у Уједињеном Краљевству (УК), који је такође био тамније пути, сазнала је да је прави узрок екцем.

Он је сугерисао да други лекари код којих је ишла, а који су углавном били белци, једноставно нису знали како то стање може да се јави и на тамнијој кожи, што је довело до погрешне дијагнозе.

Ливерпул, која се некада бавила биомедицинским истраживањем, сада је научна новинарка, а њена прва књига „Систематски проблем: Како се разбољевамо због расизма&qуот; истражује разлике у квалитету, приступу и здравственој заштити које добијају припадници маргинализованих етничких група и белци, и начине на које би то могло да се поправи.

У разговору са колегом, научним новинаром Дејвидом Робсоном, прича шта је открила.

• Гренландски скандал са контролом рађања
• Реч коју више нико не треба да изговара
• Како се расправљати са расистом: Пет оборених митова
• Црни револуционар који је судски оспорио америчку сегрегацију

Због чега сте написали књигу?

Недавно сам постала мама, а у УК-у вероватноћа смртног исхода током трудноће и порођаја је четири пута већа за црнкиње попут мене него за белкиње.

Сличне статистике имају и многе друге земље, и као научна новинарка која има искуство у медицинским истраживањима осећала сам да морам то да испитам.

Мислила сам да знам много о овој теми, али сам ипак била прилично запањена оним што сам открила.

Открила сам да осим материнства, маргинализоване расне и етничке групе у многим земљама широм света имају далеко лошије здравствене исходе и у погледу многих других здравствених проблема, међу којима су заразне и кардиоваскуларне болести, рак, и ментално здравље.

Расизам бих описала као кризу јавног здравља.

Због тога је наш здравствени систем неправедан, али и неделотворан: троши време и расипа новац и ресурсе.

Цитирате истраживање које показује да студенти медицине често имају потпуно погрешна уверења о биолошким разликама људи различите етничке припадности. Који су неки примери тих уврежених заблуда?

На почетку књиге говорим о уверењу да је кожа црнаца дебља од коже белаца или да су им нервни завршеци мање осетљиви па зато црнци другачије доживљавају бол.

Отприлике половина студената медицине у Сједињеним Државама (САД) је имала неке од ових предрасуда.

То је само један пример, а у другим областима медицине митови су чак преточени у водиче.

На пример, некада су постојале смернице да резултате испитивања функције бубрега треба прилагодити раси пацијента, а заснивале су се на веровању да бубрези црнаца раде другачије од бубрега белаца.

Чини се да је ово био закључак мале студије, коју су затим цитирале друге студије и на крају је уврштен у смернице, а постоје истраживања која показују да такав приступ има негативне последице по здравље.

О томе сам прво писала за [научни часопис] Нев Сциентист, а након што сам се обратила британском Националном институту за здравље и клиничку изврсност и доставила им истраживања која указују на ове последице, уклонили су део који се односи на расу и ажурирали су њихове смернице.

Сада се измене уносе и у међународне препоруке.

Медицина заснована на раси се такође примењује при испитивању плућних функција.

То потиче још од Семјуела Картврајта, лекара и робовласника у САД-у, који је веровао да су плућа црнаца слабија и да је због тога ропство корисно за њих.

То се некако укоренило у пракси, и када сам о томе извештавала 2021. године, међународне смернице су још увек садржале препоруку да мерење капацитета плућа треба прилагодити раси.

Али прошле године, док сам сређивала коначну верзију књиге, сазнала сам да су Америчко удружење за болести плућа и Европско удружење за респираторне болести из њихових заједничких препорука уклонили смерницу да испитивања треба прилагодити раси.

Изричито су рекли да је раса друштвени конструкт и да нема потпору у биологији.

Било би сјајно да се то раније десило, али ја сам срећна да се то уопште дешава и да се воде овакве расправе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како расизам утиче на ментално здравље?

Много је неједнакости које треба озбиљније схватити.

На пример, већа је вероватноћа да се у психијатријске институције противвољно смештају црнци него белци.

У случајевима испада узрокованих менталним поремећајима, у САД-у је већа вероватноћа да полиција убије црнца него белца.

Истраживање указује да је могући разлог тај што се црнци сматрају већом претњом и опаснијим.

Расизам може да утиче и на дијагнозу.

Постоје докази да је број дијагноза депресије код припадника маргинализованих група мањи од стварног стања и да се она зато не лечи на одговарајући начин, а да се у неким случајевима шизофренија олако дијагностикује црним људима у УК-у и САД-у.

Дакле, постоје неки стереотипи и схватања која утичу на начин на који доктори лече обојене особе и на стања која могу да утичу на њих, што је проблем.

Такође, обојени људи у многим земљама кажу да лекари који се баве менталним здрављем не схватају озбиљно њихову изложеност расизму и утицај таквих искустава на њихово благостање.

Последица таквог односа је да кад су људи рањиви и када им је потребна подршка оклевају да потраже помоћ и разговарају о проблемима са којима се суочавају.

Наше ментално стање такође може да утиче на наше физичко здравље. Каква је веза између расизма и болести као што су кардиоваскуларне и Алцхајмерова болест?

Кардиоваскуларне болести су највећи убица на свету и велики су проблем за јавно здравље, а докази показују да и расизам у томе има улогу.

Постоје стресови које свакодневно доживљавате, као на пример да вас прате када идете у продавницу због веровања да црнци чешће краду - можда ћете осетити убрзани рад срца и узнемиреност.

А свакодневна изложеност расизму током читавог живота може да има неку врсту хроничног утицаја на ваш нервни и кардиоваскуларни систем.

На пример, у САД-у црнци чешће имају хипертензију - висок крвни притисак - што је главни фактор ризика за кардиоваскуларне болести.

Хронични стрес и траума се такође могу довести у везу са когнитивним падом и деменцијом који су карактеристични за старење.

• ББЦ истрага: Шта је јужноафричка осветничка група чији је мото „Мрзимо странце“
• Да ли је филм „Америчка историја икс&qуот; наговестио препород белог национализма
• Бура у Немачкој због анкете „треба ли репрезентација да има више белих фудбалера&qуот;

Да ли има разлога за оптимизам?

Док сам писала књигу, упознала сам много људи који сматрају ове проблеме важним и раде на њиховом решавању.

На пример, постоји организација која се зове Фиве КС Море која води кампању за здравље мајки црнкиња у УК-у.

Они су спровели истраживање које је показало да је 43 одсто црнкиња и жена мешовитог порекла пријавило дискриминацију у установама које пружају здравствену заштиту трудницама и породиљама.

Затим су сачинили препоруке за трудне црне људе како да остваре њихова права у здравственим установама.

Такође су понудили обуку за здравствене раднике који желе да се ови проблеми реше и да се у трудноћи, током и после порођаја свим људима, без обзира на њихово расно порекло, обезбеди и пружи једнака здравствена заштита.

Многи научници уклањају расне предрасуде из њихових медицинских истраживања.

И доктори су почели да се баве системским облицима расизма и медицинским праксама заснованим на раси о којима смо говорили на почетку нашег разговора.

Волела бих да има више свеобуватнијих расправа, али се оне већ воде у појединачним областима медицине, што је сјајно.

Погледајте видео:

Књигу Лајле Ливерпул „Системски проблем: Како се разбољевамо због расизма&qуот; објавили су Блоомсбури Публисхинг (УК) и Астра Публисхинг Хоусе (САД).

Дејвид Робсон је награђивани писац научних текстова. Његову последњу књигу „Закони повезаности: 13 друштвених стратегија које ће вам променити живот&qуот;, објавили су Цанонгате (УК) и Пегасус Боокс (САД и Канада). Његов Твитер налог је @д_а_робсон, и @давидаробсон на Инстаграму и Тредсу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.26.2024)