Зашто постоји споразум о примирју у Либану, али не и у Гази

Израелска и либански Хезболах постигли су примирје.

Израел је водио рат на два фронат од 7. октобра прошле године, заједно са оним против Хамаса у Гази.

Непрекинута ескалација навела је политичаре и аналитичаре из читавог света да изразе бојазан ће Блиски исток ући у општи рат.

Питали смо дописнике ББЦ-ја који прате догађаје у овом региону зашто је проглашено примирје у Либану, али не и у Гази, и како смо уопште дошли у ову ситуацију?

Карин Торби, дописница ББЦ њуза на арапском, Бејрут

Постоје упадљиве разлике у приступу Израела двојици његових највећих регионалних непријатеља - Хамасу у Гази и Хезболаху у Либану.

Док је Газа део ентитета тренутно под израелском окупацијом, Либан је суверена држава, мада је некад била под окупацијом Израела, све док га одлучан отпор Хезболаха и других није натерао да се повуче.

Упркос огромним војним способностима и надмоћи у ваздуху, Израел је трпео губитке у копненој операцији у Либану.

После скоро два месеца, није успео да стекне контролу над градовима на југу, нити је успео да неутралише способност Хезболаха да испаљује ракете ка његовом северу и даље од њега.

Хезболах је такође успео да прошири нападе дубље у Израел, нарушивши живот у великим градовима и довевши до жртава.

То се све дешавало док је израелска војска трпела све већи број губитака у јужном Либану.

Израел такође није успео да створи услове за повратак расељених грађана на север.

То је могло да одигра кључну улогу у убеђивању израелског премијера Бењамина Нетањахуа да пристане на примирје са Хезболахом.

На све то додајте исцрпљеност израелске војске, и политичке и економске последице примораности да шаљу све више и више резервиста у сукоб.

Докторка Лејла Николас, ауторка Глобалне и регионалне стратегије на Блиском истоку, такође каже да „Израелци немају јасан план за такозвани први дан после свега у Гази“.

Она додаје да се то може одложити док Доналд Трамп не постане амерички председник у јануару.

Поређења ради, јасан оквир за споразум у Либану већ је постојао и о условима примирја је било преговарано на основу њега.

Примирје је засновано на Резолуцији УН 1701, која је окончала рат између Израела и Хезболаха 2006. године.

• Почео примирје Израела и либанског Хезболаха после више од годину дана борби
• Израелска копнена инвазија на Либан: Разлози и позадина
• Како Израел замишља нови Блиски исток

Већи део детаља о споразуму остаје нејасан или двосмислен.

То указује да су обе стране морале да преиспитају властите циљеве да би примирје функционисало.

Израел није успео да до краја елиминише претњу Хезболаха и осигура, војним средствима, безбедан повратак његових грађана на север Израела.

Хезболах, који је претрпео многе ударце задате његовом вођству, институцијама и војној команди, такође изгледа да је одустао од првобитног услова да неће прекидати нападе на израелске положаје пре окончања рата у Гази.

„Очигледно је да Иран (финансијски и идеолошки помагач Хезболаха) неће желети да Хезболах буде увучен у дуги рат изнуривањем који ће га додатно исцрпети“, додала је докторка Николас.

Аднан Ел Бурш, дописник ББЦ њуза на арапском, Газа

Неки у Гази су овај споразум назвали одлуком Хезболаха да одустане од стратегије „јединства фронтова“.

То је концепт који су прихватили Хезболах и Хамас на почетку рата са Израелом да би координисали операције између чланова такозване „осовине отпора“, која обухвата друге групе у Гази, Хуте у Јемену, и друге мање групе у Ираку.

Кључна разлика између споразума о примирју у Либану и изостанку истог споразума у Гази је то што је Хезболах препустио преговоре либанској влади, док Хамас предводи преговоре у Гази и одбија да га представља Палестинска управа у Рамали.

Поделе међу Палестинцима, недостатак јединства и признате званичне државе која би управљала преговорима са Израелом одиграли су одређену улогу у изостанку споразума о примирју у Гази.

Неки експерти кажу и да постоји рупа у Хамасовом вођству, пошто је Израел извршио атентате на кључне личности у организацији.

То значи да Хамас сада није у ситуацији да ефикасно преговара о примирју.

Потешкоће у комуникацији између лидера Хамаса унутар и изван Газе то само додатно отежавају.

Професор Фати Сабах, писац и политички аналитичар из Газе, рекао је за ББЦ да „Израел сматра рат у Гази његовим главним бојним пољем имајући у виду да је Хамас покренуо борбе а не Хезболах.

„Напад на Хезболах у Либану био је прилика која се указала Израелу кад је Израел осетио да је уништио Хамасову војну способност у Гази.“

Професор Сабах такође верује да су размере борби са Хезболахом, који је способнији и већа је претња од Хамаса, биле фактор који је Израел размотрио током преговора о примирју.

„Хезболахове ракете су стигле до градова као што су Тел Авив и Хаифа, и имале су болне последице по Израел и хиљаде људи који су расељени са севера“, каже Сабах за ББЦ.

Професор Сабах такође верује да су на Израел утицали ставови савезничких земаља као што су САД и Француска, којима је све више сметала, како су рекли, „израелска агресија“ према Бејруту.

Муханад Тутунџи, репортер ББЦ њуза на арапском, Јерусалим

Неколико фактора је довело до тога да Израел и Либан постигну споразум у овом тренутку, нарочито имајући у виду изричито другачије политичке и војне реалности у Либану и Гази.

У Либану, Хезболах, који се бори против Израела, део је ширег политичког крајолика, представљајући само једну од многих верских и политичких група у земљи.

Неки аналитичари тврде да не деле сви либански грађани Хезболахово виђење сукоба са Израелом.

Ситуација у Гази је међутим значајно другачија.

Тамо је владајућа политичка и војна сила Хамас, коју подржавају неколико других фракција са сличним антиизраелским ставовима.

За Израелце, рат у Либану је такође другачији него рат у Гази.

Циљ војне операције у Либану је да се елиминишу све војне претње по становнике северног Израела и повратак безбедности у регион.

У Гази, Израел је објавио намеру да потпуно искорени Хамас, што је циљ који до сада није до краја остварен.

Израел такође жели да ослободи преостале таоце, њих 10, који се још увек држе у Гази, што би свакако утицало на преговоре о примирју.

Бивши шеф израелског Савета за националну безбедност Јаков Амидрор је рекао за ББЦ да међу многим Либанцима влада страх да ће се сукоб проширити на друге делове Либана.

То би, рекао је он, могло да доведе до разарања сличног оном виђеном у јужним предграђима Бејрута.

Он је такође истакао израелску стратешку одлуку да раздвоји приступ Либану од сукоба у Гази.

За Израел је то кључно, јер омогућује земљи да се у потпуности посвети искорењивању Хамаса у Гази, каже он.

Амидрор је истакао да прави тест овог примирја не лежи у самом споразуму, већ у његовој примени и поставио је питање како ће Израел реаговати ако Хезболах буде прекршио примирје.

• Ко влада Либаном и колику моћ има Хезболах
• Нетањаху бесан на Међународни кривични суд: 'Ми бринемо о људима у Гази'
• Које је све вође Хамаса убио Израел

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.27.2024)