Наиван супер

Рекла бих за себе да сам поприличан радохоличар. Једоставно не умем ништа да не радим илити да радим ништа. Није увек било тако. Као дете а касније и тинејџер била сам првокласни самозадовољни блејач. По цео дан сам могла да будем напољу, да се играм, глуварим, да заборавим на време. Да гледам филмове или се развлачим по кревету с теглом нутеле под јорганом. И да не заборавим телефонирање, у време кад су још постојали кућни телефони с оним дугачким гајтанима