Аустралија на путу да забрани друштвене мреже млађима од 16 година - како то планира

„Искрено, заиста сам био уплашен”, каже 12-годишњи Џејмс из Аустралије, описујуц́и инцидент на мобилној апликацији Снепчет (Снапцхат) због ког се питао да ли је безбедно да иде у школу.

Имао несугласицу са пријатељем, који га је једне ноц́и пред спавање додао у групу у којој су била још двојица старијих тинејџера.

Готово истог тренутка је почео да добија поруке насиља.

„Један од њих је звучао као да има 17 година”, каже за ББЦ Џејмс, чије је име промењено због заштите приватности.

„Послао ми је видео снимке са мачетом… Махао је њоме.

„Затим су уследиле гласовне поруке на којима је говорио да ц́е ме ухватити и избости.”

• Како одабрати видео игре безбедне за децу
• Научник узбуркао страсти - деца ће бити глупља од вас ако стално буље у екране
• Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година на друштвеним мрежама

Џејмс је налог на Снепчету први пут отворио са 10 година, зато што је друг из разреда предложио да сви у групи пријатеља преузму ову апликацију.

Али када што је родитељима испричао да је изложен дигиталном насиљу, које је на крају решила његова школа, налог је избрисао.

Његово искуство је упозоравајућа прича која показује зашто је неопходно забранити приступ друштвеним мрежама деци млађој од 16 година коју је предложила Влада Аустралије, каже његова мајка Ема, која такође користи псеудоним.

Законодавци дали зелено светло за увођење забране

Закон, који је 21. новембра представљен у Представничком дому парламента, премијер Ентони Албанез назива „првим те врсте у свету”.

Потребан је да би млади били заштићени од „штетног утицаја друштвених мрежа&qуот;, каже.

У четвртак, 28. новембра, тај закон је усвојен у аустралијском Сенату.

Неће ступити на снагу најмање 12 месеци, али би могао да доведе до великих казни технолошким компанијама које га не буду поштовале.

Док га многи родитељи поздрављају, поједини стручњаци се питају да ли је потребан, да ли је уопште могуће забранити приступ друштвеним мрежама и какве негативне последице то може да изазове по приватност и друштвену повезаност.

Та питања за сада су остала без одговора.

Албанез каже да забрана, која ц́е се односити на платформе као што су Икс (КС), ТикТок, Фејсбук, и Инстаграм, треба да заштити децу од „опасности” друштвених мрежа.

„Ово је светски проблем и желимо да млади Аустралијанци имају детињство.

„Желимо да родитељи буду мирни”, рекао је он у четвртак.

Пошто је прошао Сенат, предлог закона биће враћен Представничком дому у којем влада има већину, што значи да ће сигурно бити усвојен.

Нови закон успоставља „оквир” за забрану, али документ на 17 страница не пружа много појединости шта ће све бити забрањено.

Како ће закон бити спровођен одлучиће аустралијски повереник за заштиту на интернету, који је национално регулаторно тело.

Према предлогу закона, забрана ц́е важити за сву децу млађу од 16 година и нец́е бити изузетака за постојец́е кориснике или оне који имају пристанак родитеља.

То није први покушај у свету да се деци ограничи употреба друштвених мрежа, али подразумева највишу старосну границу

Технолошке компаније ц́е се суочити са казнама до 50 милиона аустралијских долара (око 31 милион евра) ако се не придржавају правила.

Постојаће изузеци за платформе које могу да створе „услуге ниског ризика” које се сматрају погодним за децу, а критеријуми тек треба да буду одређени.

Међутим, сервиси за дописивање и сајтови за игрице нец́е бити ограничени, као и неке веб-странице којима може да се приступи без налога, као што је Јутјуб, што је изазвало питања како ц́е регулаторна тела брзо одређивати шта ће бити дозвољено, а шта не.

Група која заступа интересе технолошких компанија као што су Мета, Снепчет и Икс у Аустралији описала је забрану као „одговор 20. века на изазове 21. века”.

Такав закон би могао да гурне децу у „опасне, нерегулисане делове интернета”, кажу из Дигитал индустрија (Дигитал Индустри Гроуп), непрофитног удружења које заступа дигиталну индустрију у Аустралији, а исту зебњу изражавају и поједини стучњаци.

Повереница за заштиту на интернету Џули Инман Грант је признала ће њена канцеларија имати огроман задатак у погледу спровођења забране, с обзиром да ц́е „технолошке промене увек бити брже од политике”.

„То ће се увек мењати, и зато регулаторна тела морају брзо да реагују”, рекла је она за ББЦ.

Али Инман Грант је изразила забринутост и због узрочних веза између друштвених мрежа и све лошијег менталног здравља.

• Зависност од друштвених мрежа и изгубљено детињство
• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Могу ли деца да буду безбедна на интернету ако родитељи знају мање од њих

„Рекла бих да уопште није решено питање приступа који треба да се заснива на практичној примени налаза истраживања”, каже она.

Ту наводи истраживање њене канцеларије које је показало да се неке од најугроженијих група, као што су ЛГБТ+ и тинејџери староседелачких народа, осец́ају „више своји на интернету него у стварном свету”.

Истог мишљење је 15-годишњи Лукас Лејн, који преко интернета дечацима продаје лакове за нокте.

„Ова [забрана] уништава моја пријатељства и могућност да се људи осец́ају да их неко примећује”, тинејџер из Перта каже за ББЦ.

Инман Грант би више волела решење које би обавезало технолошке компаније да чисте њихове платформе, као и више улагања у образовне алате да се обезбеди безбедност младих на интернету.

Даје пример пливања, наглашавајући да је децу треба научити да пливају, а не бранити им да улазе у воду.

„Не стављамо ограду на океан, али стварамо окружење за пливање које пружа заштиту и даје важне лекције од малих ногу”, рекла је у Парламенту раније ове године.

Међутим, родитељи попут Еме имају другачије мишљење.

„Да ли заиста треба да губимо време покушавајуц́и да помогнемо деци да се сналазе у овим тешким системима док технолошке компаније само желе да их деца стално користе?”

„Или треба да им дозволимо да буду деца и да науче како да буду дружељубиви, а онда касније да водимо ове расправе?”

Са Емом је сагласна Ејми Фридлендер, мајка троје деце из покрета „Чекај, ортак&qуот; (Ваит Мате,) који подстиче родитеље да што касније деци дозволе да користе паметне телефоне.

„Не можемо да занемаримо све позитивне ствари које је технологија донела у наше животе.

„Постоје огромне предности, али оно што заправо нисмо узели у обзир је утицај који она има на мозгове који нису спремни за то.”

Погледајте видео: Водич за родитеље, баке и деке - како да деца безбедно користе интернет

'Превише груб инструмент'

Више од 100 аустралијских академика је критиковало најављену забрану као „превише груб инструмент”.

Тврде да је у супротности са саветима Уједињених нација (УН), које позивају владе да младим људима обезбеде „безбедан приступ” дигиталном окружењу.

Забрана није добила подршку парламентарног одбора који испитује утицај друштвених мрежа на адолесценте, а чији су чланови представници две политичке странке.

Уместо забране, одбор је предложио да се уведу строжи прописи за технолошке гиганте.

Влада каже да ће бити усвојен закон о стандарду „дужне пажње у дигиталном окружењу”, чиме ц́е технолошке компаније бити законски обавезне да безбедност корисника буде приоритет.

Џоан Орландо, истраживачица дигиталног понашања, тврди да иако би забрана „могла да бити део стратегије, апсолутно не може да буде цела стратегија”.

Она каже да би „највец́и део слагалице” требало да буде образовање деце како критички да размишљају о садржају који виде на њиховим профилима и како да користе друштвене мреже.

Управо у те сврхе Влада Аустралије је од 2022. вец́ потрошила шест милиона аустралијских долара (око 3,75 милиона евра) на развој бесплатних „алата за дигиталну писменост”.

Међутим, истраживања показују да многи млади Аустралијанци не добијају редовне лекције.

Орландо и други стручњаци упозоравају да постоје и значајне препреке за делотворан и безбедан рад технологије за проверу старосне доби, која је неопходна за спровођење забране, с обзиром на „огромне ризике” повезане са могућим складиштењем личних испава свих Аустралијанца.

Влада настоји да реши овај проблем испитивањем алата за проверу старости и нада се да ц́е поднети извештај до средине следец́е године.

Обец́ава да ц́е питање заштите приватност бити главно, али је пружила мало појединости о томе која врсте технологија ће се испитивати.

Повереница за заштиту на интернету предложила је да се ангажује трећа страна која ће обезбедити да кориснички идентификатори буду анонимни пре него што се проследе било ком сајту за проверу старости да би се „сачувала” њихова приватност.

Међутим, Орландо је и даље скептична.

„Не могу да се сетим ниједне технологије која постоји у овом тренутку која ово може да изведе”, каже она за ББЦ.

Да ли ће Аустралија успети?

Аустралија никако није прва земља која је покушала да ограничи приступ младих одређеним веб-страницама и платформама на интернету.

Јужна Кореја је 2011. године усвојила такозвани „Пепељугин закон” којим је деци млађој од 16 година уведена забрана приступа страницама за игрице од поноћи до шест сати ујутру.

Закон је изазвао негативне реакције, али је касније укинут због потребе да се „поштују права младих”.

Француска је такође усвојила закон који захтева од друштвених мрежа да блокирају приступ деци млађој од 15 година без сагласности родитеља.

Истраживање је показало да је скоро половина корисника успела да заобиђе забрану употребом једноставне виртуелне приватне мреже (ВПН).

Закон у америчкој држави Јути, који је био сличан аустралијском, суочио се са другом врстом проблема - блокирао га је савезни судија који је сматрао да је неуставан.

Албанез је признао да предлог Аустралије можда има недостатака, али је рекао да ће, ако га усвоји парламент, бити преиспитан.

„Сви знамо да технологија брзо напредује и да ц́е неки људи покушати да пронађу начине да заобиђу ове нове законе, али то није разлог да игноришемо одговорност коју имамо”, рекао је он посланицима.

Али за родитеље попут Еме и Фридлендер, који су се залагали за промене, најважнија је порука коју шаље ова забрана.

„Предуго су родитељи били пред немогуц́им избором - да попусте и деци дају уређај који ће им створити зависност или да им дете буде изоловано и да се осец́а изопштено из друштва”, каже Фридлендер.

„Ухваћени смо у замку норме коју нико не жели”.

Џејмс каже да од када је напустио Снепчет више времена проводи напољу са пријатељима.

И нада се да би нови закон могао да омогуц́и вец́ем броју деце да „изађу и раде ствари које воле” уместо да осец́ају притисак да буду на интернету.

• Породице у Француској туже ТикТок због 'штетног садржаја по децу'
• Зашто генерација З и миленијалци зазиру од разговора телефоном

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.28.2024)