Државе бивше Југославије у наредној години издвајају више од 1,8 милијарди евра за наоружање

Бета 29.11.2024

Државе са простора бивше Југославије предвиделе су буџетима за 2025. годину више од 1,8 милијарди евра за набавку наоружања, муниције и остале технике за војне потребе.

Како је пренео портал Балканска безбедносна мрежа, тачне цифре није било лако обрачунати јер у буџетима и пратећим документима нема прецизних информација за Србију, Северну Македонију и власти у Приштини.

Видљиви су планови Словеније и Хрватске, а Црна Гора главне набавке финансира кроз кредите и зато се у буџету одбране не види тачна структура финансирања текућих програма модернизације.

Србија има највећи број становника, највећу армију и највећи буџет од око 2,23 милијарде евра од чега је 971 милион евра предвиђен за набавке материјално-техничких средстава разних намена. У буџету нема информација о томе шта се све набавља осим што је прецизирана друга рата за 12 борбених авиона Рафал у износу нешто већем од 470 милиона евра.

Сасвим извесно је да се мора урачунати добар део од 319,6 милиона евра за свежу наруџбину израелског наоружања – вишецевних лансера ракета ПУЛС и дронова Хермес 900.

Остало су плаћања за раније уговоре, на пример за кинески ракетни систем ПВО ХQ-17АЕ, као и за домаћу технику од аутоматских пушака М19 двоструког калибра 6,5 мм и 7,62 мм до самоходних хаубица Нора-Б52 калибра 155 мм и борбених возила породица Лазар и Милош итд.

Највећи јавно исказани буџет за модернизацију има Словенија. За војне пројекте наменски је одређено око 305 милиона евра. Највећи појединачни програм је набавка борбених возила Боксер за које је у 2025. издвојено готово 165 милиона евра.

Словенија је 2023. године за 200 милиона евра наручила две батерије ракетног система ПВО ИРИС-Т СЛМ и идуће године ће платити нешто више од 36 милиона евра од тог износа.

Хрватска ће наменски за војну технику и остале трошкове набавке материјално-техничких средстава потрошити више од 245 милиона евра. Уско дефинисано за средства ратне технике планирано је 232,8 милиона евра а на првом месту на листи по висини трошкова је покретање набавке основног борбеног тенка из Немачке.

Идуће године за ту намену биће потрошено 144,9 милиона евра. Прво ће немачки ресор одбране ту суму доставити хрватском Министарству одбране у замену за 30 тенкова М-84 и 30 борбених возила пешадије М-80 која иду у украјинску војску. Потом ће из буџета за 2026. и 2027. ину Хрватска платити Немачкој 145,1 односно 390,1 милион евра за тенкове.

Прва чета од 14 комада Леопарда 2А8 биће у јединицама 2027.

Хрватска ће ове године платити више од 248 милиона евра а наредне 119 милиона евра у оквиру набавке 12 вишенаменских борбених авиона Рафал, које Загреб плаћа од 2022. године.

За набавку турске технике и за шест дронова Бајрактар ТБ2 Хрвастка ће у следеће две године платити око 64 милиона евра. Финансираће се наставак ремонта и увођења у наоружање 67 борбених возила пешадије М2А2 ОДС Бредли и за ту намену предвиђено је око 44 милиона евра.

Готово 20 милиона евра коштаће наставак процеса попуне ескадриле са 12 хеликоптера УХ-60М Блек Хок од којих четири лете у Хрватској, а осам ће добити 2028. године.

За јачање хрватске војне моћи важан нови подухват је увођење у наоружање вишецевног лансера ракета М142 ХИМАРС. Америчка администрација је провела процедуру за уговарање у којој је предвиђено да ће Хрватска војска за износ до 369,77 милиона евра добити осам лансера са ракетама и пратећим возилама и обуком.

За сада у образложењу хрватског буџета дефинисано је само да ће се у идућој години остварити 25 одсто програма ХИМАРС па у наредне две године још по четвртина из чега се може претпоставити да се 2028. може рачунати да хрватска артиљерија има далекометну артијеријску ракетну батерију.

Македонске амбиције у погледу модернизације у идућој години коштаће око 140,69 милиона евра. На листи средстава ратне технике која се плаћају кроз вишегодишње програме су борбена возила ЈЛТВ и Страјкер америчке производње чији је пријем у току, италијански хеликоптери четири АВ149 и четири АВ169М (планиран пријем 2026-2028.), турске хаубице 105 мм Боран.

Црна Гора важне набавке наоружања плаћа преко кредита, а у одбрамбеном буџету за 2025. годину предвиђено је и за модернизацију и инфраструктуру скромних око 7,4 милиона евра. Државна каса подмириће део трошка набавке два патролна брода из Француске за 120 милиона евра по уговору потписаном новембра ове године.

У идућој години предвиђено је да се узме кредит од 75 милиона евра за набавке наоружања и до 50 милиона евра за два хеликоптера.

Планови привремених институција у Приштини у погледу модернизације подразумевају утрошак 94 милиона евра и од тих пара чак око 76,66 милиона евра односи се на системе наоружања који нису прецизирани.

(Бета, 29.11.2024)

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »