Zašto mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose

Kada joj je desetogodišnja ćerka ispričala da su u školi razgovarali o pubertetu i seksu, Dragana Tomović iz Beograda bila je zbunjena i uznemirena.

„Predavanje je organizovala učiteljica, a sa decom je pričala majka učenika koja je doktorka.

„Mislila sam da je rano da se u tom uzrastu govori o seksu, ali sada, dve godine kasnije, verujem da sa decom treba i ranije razgovarati“, kaže Tomović za BBC na srpskom.

Poslednje istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine pokazuje da je 16,9 odsto anketiranih učenika prvog razreda srednjih škola u Srbiji već imalo seksualno iskustvo.

Njih 22,6 odsto je navelo da su prvi seks imali pre 12. godine.

U istraživanju obavljenom 2018, 11,9 srednjoškolaca je navelo da su prvi seksualni odnos imali sa 11 godina ili manje.

Period ulaska u pubertet, fizički razvoj, životne okolnosti, vaspitanje i pripadnost određenim grupama samo su neki od faktora koji mogu da utiču na vreme buđenja seksualne želje, kaže Ilijana Mažibrada, načelnica Dečije ginekologije Instituta za majku i dete u Beogradu.

„Mladima su lako dostupni pornografski sadržaji, tu je i uticaj vršnjaka koji vole da se hvale, a i želja tinejdžera da se ne razlikuju takođe mogu biti razlozi ranog stupanja u seksualne odnose", objašnjava ginekološkinja za BBC na srpskom.

• Kako šareni jednorog može da objasni detetu šta je gonoreja
• Seksualno vaspitanje možda i ne mora da bude tako osetljivo pitanje
• Zdravstveni rizici preranog seksualnog sazrevanja
• Škola u Teksasu u kojoj je svaka učenica i majka

Polna i psihička zrelost

Da bi dečaci od 10 ili 11 godina bili seksualno zreli, potrebna im je hormonska potpora koja se javlja u pubertetu kada se „bude” testisi i počinje da raste penis, kaže Mažibrada.

„Da bi se doživela erekcija, kasnije i penetracija, mora da postoji određen nivo hormona testosterona”, objašnjava.

Lekari su „uvek obazrivi kada je reč o seksualno aktivnim ljudima mlađim od 14 godina, zbog povećanog rizika da mogu da budu žrtve seksualnog nasilja."

„Ako je devojčici partner vršnjak, godinu ili dve stariji od nje, onda možemo da verujemo da je reč o eksperimentisanju i istraživanju.

„Međutim, kada nam dođe seksualno aktivna devojčica mlađa od 14, a partner je stariji tri i više godina, smatramo da se radi o zlostavljanju i slučaj se prijavljuje policiji”, kaže ginekološkinja.

O seksu se (ne) priča tamo gde treba

U školama u Srbiji nema časova seksualnog obrazovanja, pa ne treba da čudi istraživanje Batuta, kaže Aleksandra Aksentijević, koautorka publikacije o seksualnom i reproduktivnom zdravlju mladih Autonomnog ženskog centra AŽC.

„Realno je da mladi stupaju rano u seksualne odnose, s obzirom da trenutno ne postoji nikakvo institucionalno obrazovanje”, ukazuje.

Do sada je dvaput pokušano uvođenje seksualno vaspitanje u škole, kaže.

„Prvi projekat je bio od 2013. do 2016. u Vojvodini i rezultati su bili dobri, pa nije jasno što je prekinuto.

„Onda je projekat iz 2016. Incest trauma centra i Ministarstva prosvete naišao na veliki otpor, iako je prvenstveno pravljen da se deca zaštite od seksualnog nasilja”, priča Aksentijević.

Protiv projekta su se pobunili sindikati prosvete, udruženja roditelja i stručnjaci, koji su smatrali da sadržaj nije primeren uzrastu učenika.

Ministarstvo je povuklo publikaciju, a posle toga više nikome nije palo na pamet da nešto slično predloži, kaže Aksentijević.

Za razliku od Srbije, gde deca dobijaju informacije o seksualnom obrazovanju samo zahvaljujući dobroj volji nastavnika, u većini evropskih zemalja je standard da se sa decom govori o seksu od najranijih godina, prilagođeno njihovom uzrastu.

Šta je pokazalo istraživanje

Međunarodno istraživanje o zdravstvenom ponašanju učenika je rađeno u 107 osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Studija se radi svake četiri godine u zemljama Evrope i Severne Amerike, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Reproduktivno zdravlje je samo deo ovog istraživanja.

Najveći broj ispitanih učenika prvog razreda srednje škole - njih 41,3 odsto - izjavilo je da je prvi seks imalo u 15. godini.

„Ako deca nemaju informaciju šta zapravo znači stupanje u seksualni odnos, očekivano je da to rade iz radoznalosti.

„Oni moraju da znaju ne samo kako da se zaštite od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti, već i šta znači odnos između dve osobe, zašto se to radi i kada mogu biti u opasnosti”, kaže Aksentijević.

O seksu treba da se priča i u porodici

Dragana Tomović, čija ćerka sada pohađa šesti razred, ne krije da joj je bilo neprijatno kada je čula da su u školi pričali o seksu i pubertetu kada je devojčica imala 10 godina.

„Kasnije sam shvatila da je dobro što su bar jedan čas izdvojili za tu temu, jer sa mnom ne bi još dugo o tome govorila.

„Bilo je tada nekih roditelja koji su se pobunili”, kaže ova 45-godišnjakinja.

Stručna i popularna literatura pomažu joj da sa ćerkom prolazi kroz odrastanje i sazrevanje.

„Kad sam bila u njenim godinama, sa mnom niko nije ništa pričao, već smo krišom gledali na televiziju ili čitali u enciklopediji, ali nije ni to dobro“, ocenjuje.

Kontracepcija nije na prvom mestu

Pri poslednjem seksualnom odnosu, kondom je koristilo nešto manje od dve trećine ispitanih, podaci su iz Batutovog izveštaja.

Kondom kao zaštitu od polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće pri poslednjem seksu nije koristilo 24,7 odsto petnaestogodišnjaka.

Svaki deseti nije znao da li je uopšte koristio zaštitu.

„Stepen brige o sopstvenom zdravlju značajno je opao.

„Broj mladih u dvadesetim godinama koji imaju ili su imali neku polno prenosivu infekciju ide i do 30 odsto“, kaže Darko Lazarević, predsednik Omladine JAZAS-a, organizacije za borbu protiv side.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, oko 30 odsto adolescenata nije koristilo kondom, a ni kontraceptivnu pilulu pri seksualnom odnosu.

Između 2014. i 2022. godine, procenat mladih koji su koristili zaštitu prilikom seksa pao je sa 70 na 61 odsto među mladićima, dok je taj procenat 57 kod devojaka.

Podaci su zabrinjavajući, ali ne i iznenađujući, kazao je Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

• Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini
• Sifilis: Povratak zaboravljene polne bolesti u Srbiju

Kada tinejdžerka rodi dete

Tinejdžeri koji rano stupaju u seksualne odnose mogu da se suoče sa neželjenom trudnoćom i pratećim problemima.

„Devojčice imaju osećaj napuštanja, bezvrednosti, samoocenjivanja, dolazi do problema u školi i porodici, a nemogućnost da istolerišu hormonsku buru dovodi često do adolescentske krize”, objašnjava doktorka Mažibrada.

Osim što su neiskusni, tinejdžeri često koriste metodu prekinutog odnosa, rizičnu jer ne čuva od neželjene trudnoće, upozorava ona.

Trudnoća i majčinstvo u tinejdžerskom dobu nosi brojne rizike - od ugroženog zdravlja, problema na porođaju do socijalnih i egzistencijalnih posledica, ukazuje ginekološkinja.

Dragana Tomović veruje da je razgovor ključ svega.

„Ćerka mi je pomogla da prevaziđem sav stid koji sam imala da sa njom pričam o pubertetu i seksualnom odnosu.

„Nikada o tome nisam pričala sa majkom i tek sada shvatam koliko je to bilo pogrešno”, kaže Tomović.

• Šta je polno prenosiva infekcija i kako se zaštititi
• Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“
• Marijana o seksu: Blogerka koja želi otvoren razgovor o našim telima
• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Kraj serije 'Seksualno obrazovanje', autorka ponosna

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.30.2024)