Sećanja na novinarstvo (ili: Kako sam onomad umro)
Danas pre 2 sata | Božidar Andrejić
Hajd, prvo ekskluziva kako sam to bio umro, a evo još pišem.
A eto opet na drugi pogled to ima vezu sa naslovom i nastavak teme iz dve prošle subote. Jer, to moje „upokojenje“ (kažu još i capno, cijukno, pandrkno!) u jakoj je vezi sa danas upokojenom, u paramparčad razbijenom javnošću čemu uveliko (profesor S. Lukač je govorio uvelike!) doprinosi i „mrežno“ onjalnovsko informisanje. Naime, umro sam od „klikabilnosti“ i brzine čitanja koju mi je jedna moja uspešna mentorantkinja, držeći nam predavanje o onlajn
