Predsednik Južne Koreje preživeo glasanje o opozivu

Jun Suk Jeol, koji je izazvao politički haos u Južnoj Koreji neuspelim uvođenjem vanrednog stanja, za sada će ostati predsednik zemlje, ali je pitanje do kada.

Predlog zakona o opozivu nije prošao u parlamentu jer opozicija nije uspela da obezbedi potrebnih 200 glasova za usvajanje pošto je većina poslanika vladajuće Partije moći naroda (PPP), kojoj pripada i Jun Suk Jeol, bojkotovala glasanje.

Zahtev za opoziv Juna Suka Jeola usledio je nakon njegove odluke ranije ove nedelje da uvede vanredno stanje u zemlji, što je izazvalo masovne proteste.

Jun je u utorak uveo vanredno stanje kako bi, kako je obrazložio, iskorenio „antidržavne snage", optužujući opoziciju da onemogućava rad vlasti zahtevima za opoziv vlade i predloženim smanjenjem budžeta.

Ukinuo ga je šest sati kasnije pošto se skupština usprotivila toj odluci.

Uoči očekivanog glasanja o opozivu, Jun se javno izvinio i obećao da ubuduće neće donositi nagle odluke.

• Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu
• Skupocena tašna prve dame Južne Koreje trese vladajuću stranku
• Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom

Šta se dešavalo u parlamentu?

Zahtev opozicije o opozivu predsednika Juna Suka Jeola odbačen je u parlamentu u Seulu jer je nedostajalo samo nekoliko glasova da bi bio usvojen.

Od ukupno 300 poslanika, 195 je bilo spremno da glasa.

Za usvajanje zakona o opozivu bila je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, odnosno 200 glasova, što je značilo da bi najmanje osam poslanika PPP-a moralo da ga podrži.

Međutim, poslanici Partije narodne moći većinski su bojkotovali glasanje, a u sali je bilo samo njih troje.

Iščekujući glasanje, ispred zgrade parlamenta u glavnom gradu Seulu okupilo se desetine hiljada ljudi koji su tražili odlazak predsednika.

„Nećemo stati dok Jun ne bude kažnjen. Borićemo se do kraja dok ne bude opozvan", poručeno je sa skupa koji je završen puštanjem pesme Maraje Keri „Sve što želim za Božić" (All I Want for Christmas), uz poziv demonstrantima da pokupe smeće, javlja BBC reporterka Tesa Vong iz Seula.

Opozicija poručuje da neće odustati od zahteva da opozove predsednika.

„Definitivno ćemo opozvati Juna Suka Jeola koji je postao najveći rizik za Republiku Koreju.

„Vratićemo zemlju u normalne tokove do i kraja godine i biće to božićni poklon za vas", rekao je okupljenima lider opozicione partije Li Džae-mijung.

Južnokorejski predsednik se pre sednice prvi put javno obratio posle neuspelog uvođenja vanrednog stanja, izjavivši da je odluku doneo „iz očaja", a potom je uputio i izvinjenje naciji.

Rekao je i da prepušta odluku o njegovom mandatu Partiji narodne moći, kojoj pripada, a odmah je usledila i izjava njenog lidera Hana Donga-huna da je ostavka južnokorejskog predsednika neizbežna.

Ali uprkos tome što se i predsednikova partija usprotivila uvođenju vanrednog stanja, njeni poslanici nisu želeli da glasaju za njegov opoziv.

Uvođenje vanrednog stanja izazvalo haos

Odluka o uvođenju vanrednog stanja šokirala je sve u Južnoj Koreji, pa i svetu.

Jun Suk Jeol se u utorak iznenada obratio naciji i rekao da uvodi vanredno stanje kako bi, obrazložio je, zaštitio zemlju od Severne Koreje, ali i obračunao se sa onima u Južnoj Koreji koji pomažu severnom susedu.

Bilo je to prvo uvođenje vanrednog stanja u Koreji posle 50 godina.

„Proglašavam vanredno stanje kako bih zaštitio Republiku Koreju od pretnje komunističkih snaga Severne Koreje i da bismo eliminisali iz zemlje omražene antidržavne snage bliske Severnoj Koreji", saopštio je Jun Suk u televizijskom obraćanju naciji u utorak kasno uveče.

Međutim, opozicija i mnogi građani, ali i stranka čiji član je predsednik, usprotivili su se uvođenju vanrednog stanja i nisu poverovali u njegovo obrazloženje.

Smatraju da je to učinio zbog unutrašnjih problema sa kojima se suočava i pada njegove popularnosti.

Pojedini su ga optužili za državni udar i diktaturu.

Odluka predsednika izazvala je velike proteste u Seulu, a on je potom pod pritiskom parlamenta i demonstranata povukao odluku.

Sa pripadnicima vojske, koji su bili raspoređeni oko zgrade parlamenta, sukobili su se pojedini demonstranti kako bi obezbedili poslanicima da uđu u zgradu i glasaju protiv odluke o uvođenju vanrednog stanja.

Posle ukidanja vanrednog stanja, vojska se povukla.

Ostavke su podneli ministar odbrane za koga se smatra da je bio jedan od inicijatora odluke o uvođenju vanrednog stanja, kao i načelnik Generalštaba vojske Južne Koreje.

Ministar se prethodno izvinio za ulogu koju je imao u uvođenju vanrednog stanja koje šokiralo zemlju i izazvalo velike proteste.

Vojni zvaničnici su skupštini odgovarali na pitanja poslanika o odluci predsednika, a ispostavilo se da je mali broj njih znao za njegov plan.

Zamenik ministra odbrane rekao da je o tome saznao iz vesti.

'Odluka o vanrednom stanju je bila greška'

Samo nekoliko sati pre nego što je parlamentu trebalo da glasa o njegovom opozivu, južnokorejski predsednik se prvi put obratio naciji posle neuspelog uvođenja vanrednog stanja.

„Odluka je doneta iz očaja, bila je to greška", rekao je Jun Suk Jeol u dvominutnom obraćanju naciji.

„To je izazvalo anksioznost i neprijatnost kod ljudi. Veoma mi je žao i izvinjavam vam se", rekao je on i dodao da neće ponovo uvoditi vanredno stanje kako se govorilo u javnosti.

Nije rekao da je spreman da podnese ostavku niti je pomenuo glasanje o opozivu u parlamentu.

Neposredno posle obraćanja Juna Suka Jeola naciji, lider Partije narodne moći Han Dong-hun rekao je da je ostavka južnokorejskog lidera neminovna, pošto više nije u stanju da ispunjava državne dužnosti.

Dan ranije je šef Nacionalne obaveštajne službe otkrio da je predsednik imao listu za hapšenje ključnih političara, među kojima su lideri opozicionih partija, ali i predsednik vladajuće južnokorejske stranke Han Dong-hun, prenela je agencija Jonhap.

Uvođenjem vanrednog stanja, predsednik je želeo da „iskoristi šansu da ih uhapsi", rekao je Hong Jang-von, prvi zamenik direktora obaveštajne agencije.

Ko je Jun Suk Jeol?

Jun Suk Jeol je bio relativni novajlija u politici kada je preuzeo mesto predsednika zemlje.

Zahvaljujući krivičnom postupku protiv bivše predsednice Park Geun Hje 2016. optužene za korupciju, popularnost Juna Suka Jeola je rasla.

Jun Suk Jeol postao je predsednik Južne Koreje 2022. godine na najneizvesnijim predsedničkim izborima od 1987., pošto je imao samo 0,7 procentnih poena više od Lija Jae-mjunga, kandidata Demokratske partije.

Ljudi su polagali „velike nade" u Juna kada je izabran, rekao je Don S Lee, vanredni profesor državne uprave na Univerzitetu Sungkiunkvan.

„Oni koji su glasali za njega verovali su da će nova vlada slediti vrednosti kao što su principi, transparentnost i efikasnost".

Jun Suk Jeol zagovara i oštar stav prema Severnoj Koreji, a komunističkog suseda je naveo i kao razlog uvođenje vanrednog stanja, iako je od samog početka bilo očigledno da je njegova odluka bila manje zbog pretnji sa Severa, a više zbog problema sa kojima suočava u zemlj.

I pre kontroverzne odluke, popularnost Juna Suka Jeola je bila u padu, posebno nakon poraza njegove stranke na parlamentarnim izborima u aprilu, što je protumačeno i kao mišljenje birača o njegovom mandatu.

Jun Suk Jeol je bio pod pritiskom i zbog njegove supruge, koja je optužena za prihvatanje skupocenih poklona i manipulisanje akcijama.

Zbog toga se predsednik javno izvinio u oktobru u televizijskom obraćanju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.07.2024)