Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu

Jedno od najkrupnijih pitanja na svačijoj pameti u Seulu u sredu je: šta je uopšte mislio predsednik?

U kasnovečernjem obraćanju koje je bacilo južnokorejski parlament u haos i stavilo na probu posvećenost zemlje demokratiji, predsednik Jun Suk Jeol objavio je da uvodi vanredno stanje.

Manje od 24 časa kasnije, njegova politička budućnost visi o koncu, sa protestima na ulicama i pokrenutim postupkom njegovog opoziva.

Šta se, dakle, desilo?

• Južna Koreja: Vanredno stanje trajalo samo par sati, traži se odlazak predsednika
• Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom
• Skupocena tašna prve dame Južne Koreje trese vladajuću stranku

Vanredno stanje je poslednji put uvedeno u Južnoj Koreji 1979. godine, pokrenuto atentatom na tadašnjeg vojnog vladara u državnom udaru.

Današnja Južna Koreja je, međutim, daleko od toga i represivnih godina koje su usledile.

To je stabilna, napredna demokratija, a opet je Jun tvrdio da uvodi vojnu vlast da bi spasao zemlju od mračnih sila.

Nazvao je Narodnu skupštinu pod kontrolom opozicije „jazbinom kriminalaca“ koja želi da „parališe“ rad vlade.

Nekoliko sati kasnije, bio je prisiljen da odustane od tog nauma dok su se besni demonstranti i poslanici okupljali ispred Narodne skupštine - poslanici su na kraju uspeli da se probiju unutra i da glasaju protiv te naredbe.

Njegova šokantna objava zapravo je bila pokušaj da se dočepa moći koja mu je postojano izmicala iz šaka otkako je postao predsednik 2022. godine na izborima sa najmanjom razlikom glasova u južnokorejskoj istoriji.

A jedva da je prošlo mesec dana od tada bez neke kontroverze.

Krajem 2022. godine, bio je kritikovan zbog reakcije njegove vlade na jezivi stampedo u masi tokom proslave Noći veštica, u kom je stradalo 159 mladih ljudi u Seulu.

Potom su usledili pozivi za istragu njegove žene nakon što je uhvaćena kako prima Diorovu torbicu na poklon, što je bio skandal koji se nikada nije previše udaljavao iz novina.

U aprilu ove godine, njegova stranka je bila poražena na parlamentarnim izborima, ostavivši ga u položaju „ćopavog patka“ - odlazećeg političara bez podrške.

Samo ove nedelje upustio se u političku borbu sa opozicionim poslanicima oko budžeta zemlje.

Čak i pre nego što je poručio Južnokorejcima da im oduzima njihova prava, njegova podrška u narodu nalazila se ispod 20 odsto.

Ima nekih nagoveštaja u Junovom obraćanju o tome šta je on zapravo mislio.

Ono što odmah postaje očigledno je da je bio nezadovoljan parlamentom pod kontrolom opozicije.

U njegovom obraćanju u utorak uveče, nazvao je takvu skupštinu „čudovištem koje uništava liberalno demokratski sistem“.

Pominjanje pretnje od Severne Koreje i „antidržavnih“ snaga sugeriše da se takođe nadao da će steći podršku one vrste desničarskih konzervativaca u Južnoj Koreji koji liberalne političare nazivaju „komunistima“.

Ali predsednik je pogrešno procenio vlastitu zemlju i njenu politiku.

Njegova objava bila je jezivi podsetnik na period koji mnogi u Južnoj Koreji žele što pre da zaborave.

Na televiziji ste mogli da vidite voditelje kako se tresu od straha.

Godine 1980, kad su prodemokratski aktivisti, mnogi od njih studenti, izašli na ulice grada Gvangdžua da bi protestovali protiv vanrednog stanja, vojska je odgovorila nasiljem i poginulo je dvestotinak ljudi.

Iako je vanredno stanje trajalo tri godine - od 1979. do 1981. godine - vojna vladavina bila je na snazi decenijama pre toga, a nastavila se sve do 1987. godine.

A u tim godinama Južna Koreja je prepuna sumnji na sve i svašta, kad su antivladini aktivisti bili nazivani komunističkim špijunima, hapšeni ili ubijani.

A opet je u predizbornoj kampanji Jun hvalio autoritarnog generala Čun Dua Hvana i rekao da je on dobro vodio vladu - ako se izuzme njegovo gušenje prodemokratskih aktivista.

Kasnije je bio prisiljen da se izvini i da kaže da „svakako nije branio niti hvalio Čunovu vladu“.

Ali to daje izvestan uvid u predsednikove stavove šta predstavlja moć.

U južnokorejskim političkim krugovima su mesecima kolale glasine da Jun razmatra uvođenje vanrednog stanja.

U septembru su lideri opozicije već najavili to kao mogućnost.

Većina je to odbacila kao previše ekstremnu opciju.

Ali on je možda bio najviše motivisan nečim drugim: strahom od krivičnog gonjenja.

Park Geun Hje, prva žena na vlasti u zemlji, bila je zatvorena nakon što je proglašena krivom za zloupotrebu moći i korupciju.

Njen prethodnik Li Mjung Bak našao se pod istragom po optužbi da je učestvovao u manipulaciji cenama na berzi.

Osuđen je 2020. godine na 17 godina zatvora za mito i korupciju.

Drugi bivši predsednik, Roh Mu Hjun, oduzeo je sebi život 2009. godine dok je bio pod istragom za navodno primanje miliona u mitu.

U Južnoj Koreji su tužioci maltene postali političko sredstvo borbe - pretnja kojom slobodno maše opozicija.

To bi moglo delimično da objasni zašto je predsednik Jun preduzeo tako drastične korake.

Koji god da su mu bili motivi, Junova karijera će imati problema da se oporavi od ovoga.

On se takođe suočava sa pozivima na ostavku, a neki lokalni mediji su javili da članovi njegove vlastite stranke Snage naroda raspravljaju o tome da ga izbace iz partije.

Južna Koreja je stabilna demokratija, ali je i bučna.

I odbila je da prihvati još jednu autoritarnu diktaturu.

Predsednik Jun će se sada suočiti sa sudom parlamenta i naroda nakon što su uspeli da se odbrane od najozbiljnije pretnje po demokratiju u zemlji još od osamdesetih.

Šta će se desiti?

Opoziciona Demokratska stranka pokrenula je zahtev za Junov opoziv.

Parlament će morati da glasa do subote da li će to i učiniti.

Postupak opoziva relativno je jednostavan u Južnoj Koreji.

Da bi uspeo, potrebna je podrška više od dve trećine Narodne skupštine koja broji 300 članova - najmanje 200 glasova.

Kad opoziv bude bio odobren, održava se saslušanje pred Ustavnim sudom - devetočlanim većem koje nadzire grane južnokorejske vlade.

Ako šest članova suda glasa za podršku opozivu, predsednik se smenjuje sa dužnosti.

Ako se to bude dogodilo, to neće biti prvi put da je južnokorejski predsednik opozvan.

Godine 2016, tadašnji predsednik Park Geun Hje opozvan je nakon što je bio optužen da je pomogao prijatelju da počini iznudu.

Godine 2004, još jedan predsednik, Roh Mu Hjun, takođe je bio opozvan i suspendovan na dva meseca.

Ustavni sud ga je kasnije vratio na dužnost.

Junova ishitrena dela zapanjila su zemlju, koja sebe doživljava kao naprednu, savremenu demokratiju koja je napravila veliki pomak od njenih diktatorskih dana.

Mnogi doživljavaju ovonedeljne događaje kao najveći izazov tom demokratskom društvu decenijama unazad.

Eksperti smatraju da bi oni mogli da budu štetniji po reputaciju Južne Koreje kao demokratije još i više nego nemiri od 6. januara u SAD.

„Junovo proglašenje vanrednog stanja delovalo je istovremeno kao prekoračenje zakonskih okvira i politička greška u koracima, nepotreban rizik po privredu i bezbednost Južne Koreje“, rekao je ekspert Leif-Erik Isli sa Univerziteta Evha u Seulu.

„Zvučao je kao političar sateran u ćošak, koji pravi očajničke poteze u svetlu sve većih skandala, institucionalne opstrukcije i poziva na opoziv, što će se sve sada najverovatnije samo pojačati.“

• Južna Koreja zabranila viralnu pesmu kojom se veliča Kim Džong Un
• Zašto rastu napetosti između Severne i Južne Koreje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.04.2024)