Ванредно стање у Јужној Кореји: Коцка која се председнику обила о главу

Једно од најкрупнијих питања на свачијој памети у Сеулу у среду је: шта је уопште мислио председник?

У касновечерњем обраћању које је бацило јужнокорејски парламент у хаос и ставило на пробу посвећеност земље демократији, председник Јун Сук Јеол објавио је да уводи ванредно стање.

Мање од 24 часа касније, његова политичка будућност виси о концу, са протестима на улицама и покренутим поступком његовог опозива.

Шта се, дакле, десило?

• Јужна Кореја: Ванредно стање трајало само пар сати, тражи се одлазак председника
• Живот у јужнокорејском селу на пар метара од границе са Северном Корејом
• Скупоцена ташна прве даме Јужне Кореје тресе владајућу странку

Ванредно стање је последњи пут уведено у Јужној Кореји 1979. године, покренуто атентатом на тадашњег војног владара у државном удару.

Данашња Јужна Кореја је, међутим, далеко од тога и репресивних година које су уследиле.

То је стабилна, напредна демократија, а опет је Јун тврдио да уводи војну власт да би спасао земљу од мрачних сила.

Назвао је Народну скупштину под контролом опозиције „јазбином криминалаца“ која жели да „паралише“ рад владе.

Неколико сати касније, био је присиљен да одустане од тог наума док су се бесни демонстранти и посланици окупљали испред Народне скупштине - посланици су на крају успели да се пробију унутра и да гласају против те наредбе.

Његова шокантна објава заправо је била покушај да се дочепа моћи која му је постојано измицала из шака откако је постао председник 2022. године на изборима са најмањом разликом гласова у јужнокорејској историји.

А једва да је прошло месец дана од тада без неке контроверзе.

Крајем 2022. године, био је критикован због реакције његове владе на језиви стампедо у маси током прославе Ноћи вештица, у ком је страдало 159 младих људи у Сеулу.

Потом су уследили позиви за истрагу његове жене након што је ухваћена како прима Диорову торбицу на поклон, што је био скандал који се никада није превише удаљавао из новина.

У априлу ове године, његова странка је била поражена на парламентарним изборима, оставивши га у положају „ћопавог патка“ - одлазећег политичара без подршке.

Само ове недеље упустио се у политичку борбу са опозиционим посланицима око буџета земље.

Чак и пре него што је поручио Јужнокорејцима да им одузима њихова права, његова подршка у народу налазила се испод 20 одсто.

Има неких наговештаја у Јуновом обраћању о томе шта је он заправо мислио.

Оно што одмах постаје очигледно је да је био незадовољан парламентом под контролом опозиције.

У његовом обраћању у уторак увече, назвао је такву скупштину „чудовиштем које уништава либерално демократски систем“.

Помињање претње од Северне Кореје и „антидржавних“ снага сугерише да се такође надао да ће стећи подршку оне врсте десничарских конзервативаца у Јужној Кореји који либералне политичаре називају „комунистима“.

Али председник је погрешно проценио властиту земљу и њену политику.

Његова објава била је језиви подсетник на период који многи у Јужној Кореји желе што пре да забораве.

На телевизији сте могли да видите водитеље како се тресу од страха.

Године 1980, кад су продемократски активисти, многи од њих студенти, изашли на улице града Гвангџуа да би протестовали против ванредног стања, војска је одговорила насиљем и погинуло је двестотинак људи.

Иако је ванредно стање трајало три године - од 1979. до 1981. године - војна владавина била је на снази деценијама пре тога, а наставила се све до 1987. године.

А у тим годинама Јужна Кореја је препуна сумњи на све и свашта, кад су антивладини активисти били називани комунистичким шпијунима, хапшени или убијани.

А опет је у предизборној кампањи Јун хвалио ауторитарног генерала Чун Дуа Хвана и рекао да је он добро водио владу - ако се изузме његово гушење продемократских активиста.

Касније је био присиљен да се извини и да каже да „свакако није бранио нити хвалио Чунову владу“.

Али то даје известан увид у председникове ставове шта представља моћ.

У јужнокорејским политичким круговима су месецима колале гласине да Јун разматра увођење ванредног стања.

У септембру су лидери опозиције већ најавили то као могућност.

Већина је то одбацила као превише екстремну опцију.

Али он је можда био највише мотивисан нечим другим: страхом од кривичног гоњења.

Парк Геун Хје, прва жена на власти у земљи, била је затворена након што је проглашена кривом за злоупотребу моћи и корупцију.

Њен претходник Ли Мјунг Бак нашао се под истрагом по оптужби да је учествовао у манипулацији ценама на берзи.

Осуђен је 2020. године на 17 година затвора за мито и корупцију.

Други бивши председник, Рох Му Хјун, одузео је себи живот 2009. године док је био под истрагом за наводно примање милиона у миту.

У Јужној Кореји су тужиоци малтене постали политичко средство борбе - претња којом слободно маше опозиција.

То би могло делимично да објасни зашто је председник Јун предузео тако драстичне кораке.

Који год да су му били мотиви, Јунова каријера ће имати проблема да се опорави од овога.

Он се такође суочава са позивима на оставку, а неки локални медији су јавили да чланови његове властите странке Снаге народа расправљају о томе да га избаце из партије.

Јужна Кореја је стабилна демократија, али је и бучна.

И одбила је да прихвати још једну ауторитарну диктатуру.

Председник Јун ће се сада суочити са судом парламента и народа након што су успели да се одбране од најозбиљније претње по демократију у земљи још од осамдесетих.

Шта ће се десити?

Опозициона Демократска странка покренула је захтев за Јунов опозив.

Парламент ће морати да гласа до суботе да ли ће то и учинити.

Поступак опозива релативно је једноставан у Јужној Кореји.

Да би успео, потребна је подршка више од две трећине Народне скупштине која броји 300 чланова - најмање 200 гласова.

Кад опозив буде био одобрен, одржава се саслушање пред Уставним судом - деветочланим већем које надзире гране јужнокорејске владе.

Ако шест чланова суда гласа за подршку опозиву, председник се смењује са дужности.

Ако се то буде догодило, то неће бити први пут да је јужнокорејски председник опозван.

Године 2016, тадашњи председник Парк Геун Хје опозван је након што је био оптужен да је помогао пријатељу да почини изнуду.

Године 2004, још један председник, Рох Му Хјун, такође је био опозван и суспендован на два месеца.

Уставни суд га је касније вратио на дужност.

Јунова исхитрена дела запањила су земљу, која себе доживљава као напредну, савремену демократију која је направила велики помак од њених диктаторских дана.

Многи доживљавају овонедељне догађаје као највећи изазов том демократском друштву деценијама уназад.

Експерти сматрају да би они могли да буду штетнији по репутацију Јужне Кореје као демократије још и више него немири од 6. јануара у САД.

„Јуново проглашење ванредног стања деловало је истовремено као прекорачење законских оквира и политичка грешка у корацима, непотребан ризик по привреду и безбедност Јужне Кореје“, рекао је експерт Леиф-Ерик Исли са Универзитета Евха у Сеулу.

„Звучао је као политичар сатеран у ћошак, који прави очајничке потезе у светлу све већих скандала, институционалне опструкције и позива на опозив, што ће се све сада највероватније само појачати.“

• Јужна Кореја забранила виралну песму којом се велича Ким Џонг Ун
• Зашто расту напетости између Северне и Јужне Кореје

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.04.2024)