Пад француске владе: „Морамо поново да изградимо Француску", каже Макрон

Влада француског премијера Мишела Барнијеа је пала пошто је већина посланика у националном парламенту гласала за њену смену.

Француски председник Емануел Макрон за то криви „екстремну десницу и екстремну левицу, које су се удружиле удружиле у антирепублички фронт&qуот;, додајући да „не желе да граде, већ да растављају&qуот;.

„Морамо поново да изградимо државу у тачкама где је рањива&qуот;, рекао је француски председник у обраћању нацији 5. децембра.

Захвалио се одлазећем премијеру на посвећености, додавши да је Барније „био спреман да се ухвати у коштац са изазовима, са којима други нису&qуот;.

Мандатар за састав владе биће проглашен „у наредних неколико дана&qуот;, рекао је Макрон.

Ово је први пут од 1962. године да француску владу разрешавају дужности посланици гласањем о неповерењу, што је подржао 331 посланик, што је знатно више од 289, минимума потребног за смену.

• Макрон представио нову, десничарску владу
• Неочекиван обрт: Левица у Француској освојила већину, десница поражена
• Француски бирачи рекли 'не' десници. Поново

Гласање о неповерењу догодило се пошто је Барније искористио посебна овлашћења и одобрио закон о буџету без консултовања парламента, а Макрон каже да ће приоритет нове владе бити буџет за 2025.

До актуелне ситуације, рекао је Макрон, довела је његова одлука да распише ванредне изборе у јулу, што је резултовало скупштином где ниједна коалиција нема већину.

Мандатар за састав владе биће проглашен „у наредних неколико дана&qуот;, рекао је француски председник, а до тада, Барнијеова влада ће радити у техничком мандату.

Макрон је додао да нових избора неће бити, а француски устав прописује да нови парламентарни избори не могу да буду расписани уколико је прошло мање од годину дана од претходних.

Такође је обећао да ће остати председник до 2027, када му истиче петогодишњи мандат.

„Била је част&qуот; служити земљи као премијер, казао је Барније уочи гласања и позвао парламентарне странке да покушају да превазиђу несугласице и раде у општем интересу.

„Дошли смо до тренутка интереса и одговорности, морамо да се суочимо са сопственим дугом.

„Није ми било задовољство да предлажем тешке мере&qуот;, рекао је он, алудирајући на доношење буџета које је довело до гласања о неповерењу влади.

Барнијеову владу у парламенту је подржавало око трећине посланика, а неповерење су изгласали чланови најбројнијих коалиција окупљених око левичарског Новог народног фронта (НФП) и десничарског Националног окупљања, које предводи Марин Ле Пен.

Начин на који је донет буџет приморао је њену странку да гласа заједно са политичким противницима левичарске оријентације, рекла је Ле Пен у скупштинском обраћању.

„Буџет који сте прогурали је технократски и не бави се вртоглавим повећањем безбедносних ризика и криминала са којима се земља суочава&qуот;, рекла је.

„Имиграција, куповна моћ и безбедност&qуот; су три основна захтева Националног окупљања, „али ви сте нам дали само мрвице&qуот;, обратила се одлазећем премијеру.

На превремено расписаним парламентарним изборима у јулу ове године, највећу подршку добио је Нови народни фронт (НФП), савез више левичарских партија, који је надмашио резултате партије председника Емануела Макрона и крајње деснице.

Из НФП-а били су незадовољни због Макроновог померања ка десном центру политичког спектра бирањем Барнијеа за премијера, а обећали су и да неће подржати његову владу.

То је значило да је Барније у досадашњем току мандата морао да се ослања на подршку Националног окупљања како би његова влада опстала.

Искористио је члан француског Устава, који му омогућава да усвоји текст закона без гласања, чиме може да се усвоји и будżет за наредну годину, јер је и Национално окупљање било против.

„Мислим да нам француски народ неће опростити што стављамо интересе партије испред будућности земље.

„Сада сви треба да преузму личну одговорност, а ја сам своју преузео“, казао је Барније у уторак, образлажући пред посланицима потез који је повукао.

Макрон је у септембру Барнијеу поверио мандат да састави владу Француске, али ће сада морати да потражи новог мандатара.

Француска би могла да добије владу са већинском подршком у парламенту, што није вероватно због несугласица у скупштини, или технократску владу, која би водила земљу до наредних избора који би могли да се организују тек наредног лета.

Главни мотори Европе штуцају

Катја Адлер, ББЦ уредница за Европу

То што је Француска у политичком и економском превирању није крупан разлог за забринутост само за француске грађане.

Ово су времена дубоке глобалне нестабилности.

Француска и Немачка се сматрају идеолошким и политичким мотором Европске уније, али, благо речено, тај мотор штуца.

Док политичка превирања трају у Француској, Немачку очекују ванредни парламентарни избори у фебруару после распада коалиције која је чинила досадашњу владу, а ефекти се осећају у целој ЕУ.

Како ће Европа одржати обећање да ће остати чврсто уз Украјину, ако Доналд Трамп, који ће ускоро поново постати амерички председник, смањи или чак потпуно обустави пошиљке војне помоћи Кијеву?

Како би његово нагомилано незадовољство америчким трговинским дефицитом са Европом и (недовољним) европским трошењем на одбрану могло да експлодира у политичкој реалности?

Све више делује да ЕУ не држи конце у сопственим рукама услед успона аутократских лидера који гаје симпатије према Русији, попут оних у Мађарској, Словачкој и Румунији, док су власти у Берлину и Паризу имају додатне проблеме.

Крај политичке кризе у Француској се не незире.

Председник Емануел Макрон ће именовати новог премијера, али ће парламент остати подељен на три политичка блока који се међусобно не подносе и спремни су да коче потребне реформе и нови буџет које предложе политички противници.

Француска привреда је после немачке највећа у еврозони, а буџетски дефицит ове земље нарастао је изнад границе прихватљиве у ЕУ, што погађа и становнике других европских земаља.

Немачка је такође у проблему: некада растући извоз је толико опао, чак и без најављених тарифа новоизабраног председника САД Доналда Трампа, да постоји ризик да у економску депресију повуче и друге земље централне и источне Европе, у којима немачке фирме имају фабрике.

Макрон за то време покушава да се представи као изоловано острво мирноће.

Док је премијер пред гласање о неповерењу влади упозорио на економску нестабилност и апеловао на посланике да усвоје буџет којим ће се остварити уштеде, Макрон каже да је француска економија „јака“ и да „људе не треба плашити“.

„Француска је богата, снажна земља, која је спровела много промена и стоји испред њих, има стабилне институције и стабилан поредак“, сматра Макрон.

Макрон је говорио из Саудијске Арабије, где је завршавао тродневну посету пре него што је полетео назад за Париз пред само гласање у парламенту.

И Макрон је на удару, јер је тренутна ситуација у парламенту последица ванредних избора које расписао лета 2024. године, на којим је његова партија Препород лоше прошла.

По француском закону, најмање годину дана не могу да се распишу парламентарни избори, што би могло да значи да нови буџет неће бити усвојен до касног пролећа или лета наредне године, чак и да нови избори доведу до јасније политичке ситуације, на шта не указују испитивања јавног мњења.

Политички противници председника Макрона све чешће траже његову оставку и тврде да би то било решење за политичку нестабилност, али он одговара да је поврење добио на изборима и захтеве да се распишу превремени избори назива „политичком фикцијом“.

Интерес да захтева превремени одлазак Макрона има Марин Ле Пен, предводница крајње десног Националног окупљања, која је више пута била кандидаткиња на председничким изборима.

Она је тренутно под истрагом због наводне проневере јавних средстава из фондова Европске уније, што је порекла, али уколико се докаже да је крива, могло би да јој буде забрањено обављање јавних функција на пет година, што би је елиминисало из председничке трке 2027. године.

Ако Макрон сада поднесе оставку, председнички избори у Француској морали би да се распишу 30 дана после његове одлуке, а пресуда о оптужбама на рачун Ле Пен се очекује у марту.

Она се нада да би пре тога могла да се кандидује на изборима и победи.

Прочитајте и ово

• Четири разлога зашто су Французи гласали за Национално окупљање Марин Ле Пен
• Ко је француска политичарка Марин Ле Пен
• Посета Емануела Макрона: Пет ствари за које је Француска заинтересована у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.05.2024)