Pernato iznenađenje: Otkud sove u centru Pančeva
Zimovanje sova u centrima naseljenih mesta nije novost u Srbiji, jer su takve pojave registrovane na više od 600 lokacija, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Umesto novogodišnje jelke okićene blještavim lampionima, Pančevce ovog decembra sa tri breze na šetalištu u strogom centru grada pozdravljaju pernati sivo-braon ukrasi.
Marija Jovanović, 33-godišnja meštanka ovog južnobanatskog grada nadomak Beograda, zapazila ih je tokom šetnje sa drugaricom.
„Skrenula mi je pažnju da pogledam u krošnje i prvo sam videla jednu sovu, pa drugu i na kraju izbrojala petnaestak", sa radošću prepričava preduzetnica za BBC na srpskom.
„Nikada nisam videla toliko sova na jednom mestu i to baš u centru grada, u glavnoj ulici.
„Baš su me obradovale, iako nisam razumela otkud one u gradu, ali morala sam odmah da javim drugarima i da podelim oduševljenje sa njima", opisuje Jovanović prijatno iznenađenje.
https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1866384353686847640
Sove utine, poznate i kao male ušare, poput ovih koje oduševljavaju Pančevce, nisu tako retke gošće u urbanim sredinama u Srbiji.
„Pojava masovnog okupljanja sova u centru gradova ili sela zove se zimovanje", kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Zimovalište" u Pančevu nije novo, udruženje ga prati već 20 godina, a u Srbiji ih ima na više od 600 lokacija, dodaje on.
„Nema većeg grada u kojem ih nema, često borave u parkovima, dvorištima škola, mesnih zajednica, domova zdravlja, a u Vojvodini je posebno lako pratiti sove, gde su naselja bolje organizovana i urbanistički struktuirana", objašnjava Ružić.
- Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
- Pet zanimljivosti o rodama u Srbiji: Gde žive i zašto ne mogu bez čoveka
- Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama
Zašto sove borave u centru grada?
Zimovanje sova utina je uobičajena pojava.
Ove divlje životinje već od avgusta počinju da prelaze u centar naselja, dok masovniji dolazak sova nastupa u oktobru.
„Ta velika brojnost traje oko pet meseci, da bi krajem februara već počele da napuštaju centar gradova, u martu već počnu da polažu jaja i u maju dobijaju mladunce, ako su vremenski uslovi normalni", objašnjava Milan Ružić.
Sova u gradovima ima tokom cele godine, ali su manje vidljive dok ne dođe zima i vegetacija se proredi, a hrane u okolnim atarima ostane vrlo malo, napominje.
„Posebno je tipično za Vojvodinu da nema prirodnih četinara koje sove baš vole jer se u njima zimi lakše sakriju, pa onda dolaze u naselja u kojima se četinari sade organizovano.
„Naša naselja su i ostrva toplote, po nekoliko stepeni su toplija nego okolna sredina, što divljim životinjama mnogo znači i lakše im je da prezime, visoke zgrade ih štite od vetra zimi, a u gradu nema ni predatora poput sova buljina, jastrebova, surih orlova i krstaša, koji su prirodni neprijatelji utina", priča Ružić.
Paradoksalno, opasnost od čoveka po male ušare je i manja tamo gde ima više ljudi.
„U centru gradova nikad ili retko šetaju ljudi sa lovačkim puškama i love ptice, dok u prirodi ljudi idu u lov na fazane ili zečeve, a dešava se da se vrate i sa punim džakom sova, iako je to zabranjeno", tvrdi Ružić.
Kikinda: Svetska prestonica sova utina
Grad na severu Banata, iako mnogima van Srbije nije poznat, drži jedan svetski rekord.
U Kikindi je 2009. godine izbrojano 743 utine, što je najveći broj ove vrste sova zabeležen u jednom naseljenom mestu bilo gde u svetu.
Među ornitolozima banatski grad je „svetski poznat" i kao primer dobre prakse, kaže Ružić.
„Kikinda je i jedini grad u svetu koji je proglasio ceo uži centar zaštićenim staništem jedne tako značajne vrste.
„Tamo nema praznične dekoracije na drveću, ljudi poštuju sove i ne uznemiravaju ih, stvarno su dobri domaćini", smatra stručnjak.
Opširniju priču BBC-ja na srpskom o utinama u Kikindi pročitajte OVDE.
Kako da sačuvamo sove u gradovima?
Ne možemo mnogo da pomognemo, ali možemo da se potrudimo da ne odmažemo.
„Sovama ne treba da dajemo ni hranu, ni vodu, jer one moraju da love plen i tu se cela priča završava, čak i vodu dobijaju iz plena.
„Nema načina da sova uzme hranu koju joj čovek ponudi, a svaki pokušaj bi se završio tako što bi tu hranu pojele mačke, pacovi, vrane ili druge životinje u gradovima", objašnjava Ružić.
Upotreba pirotehnike, koja je u gradovima česta tokom zimskih meseci i prazničnih dana, jedan je od načina da oteramo sove iz gradova.
„To je značajno zagađenje i uznemiravanje i za ljude, a za divlje životinje je katastrofalno.
„Sove se tom prilikom naglo uplaše, počinju nekontrolisano da lete, udaraju u prozore i strašno se povređuju, neke čak i uginu", kaže Ružić.
Betoniranje zelenih površina i seča drveća u gradovima takođe odmažu očuvanju sova.
„Važno je i da naučimo da cenimo gradsko zelenilo, jer u Srbiji stalno gubimo zelene površine na uštrb zgrada, tržnih centara, poslovnih objekata.
„Valjalo bi da se dozovemo pameti i ne uništavamo prirodu jer nam je potrebna", poručuje Ružić.
- Redak primerak dvopolne ptice očarao ornitološki svet
- Kako je Džipsi, retka ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve
- Najstarija poznata ptica u divljini položila jaje sa 74 godine
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.10.2024)
Tramp: Amerika spremna da okupira Gazu i pretvori je u „bliskoistočnu rivijeru"
