Шта пад сиријског председника Асада значи за свет

Сирија се налази у средишту Блиског истока, а пад Асадовог режима преобликоваће равнотежу моћи у региону и ширем свету.

Многе земље, међу њима Русија, Турска, Иран, Саудијска Арабија и САД, интервенисале су за 14 година рата, баш као и снаге из Либана.

Шта онда ово значи за све њих сада?

• Уздрмана Асадовим изненадним падом, Сирија се налази на прекретници
• Пад режима Башара ал-Асада у Сирији после скоро 25 година, Русија му пружа уточиште
• Башар ал-Асад: Од офталмолога у Лондону до ауторитарног председника Сирије

Русија

Русија је кључни савезник Башара ал-Асада, а државни медији су саопштили да су он и његова породица стигли у Москву и да су добили азил из „хуманитарних разлога&qуот;.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је председник Владимир Путин лично донео ту одлуку.

Русија је саопштила да су њене војне базе у земљи „у стању високе приправности&qуот;, али је неименовани извор из Кремља за руске медије изјавио да побуњеници гарантују њихову безбедност.

Русија се директно уплела у сукоб у Сирији 2015. године, кад је извршила прве ваздушне нападе на области под контролом опозиције.

Њено учешће доживљено је као један од главних разлога зашто је Асад успео да поврати контролу над већим делом земље од побуњеничких снага између 2015. и 2016. године.

Москва сада захтева ванредно заседање Савета безбедности УН да би се разговарало о томе шта ће се даље дешавати.

Уредник ББЦ-ја за Русију Стив Розенберг је рекао: „Русија се највише брине за судбину две своје војне базе - ваздухопловне базе Хмеимим и поморске базе у Тартусу, обе на обали - а обе су последњих година омогућавале Москви упориште на источном Медитерану.

„Иако је Москва девет година пружала подршку Башару ал-Асаду и слала му војну помоћ да би га подупрла и одржала на власти, сад кад је он оборен, Русија покушава да отвори дијалог са новим вођством у Сирији.

„Русија сада истиче да је све време желела политичко разрешење ове кризе.

„Оно што је ту занимљиво је да су све донедавно руски медији оно што сада зову 'наоружаном опозицијом у Сирији' називали 'терористима'. Та реч је нестала из овдашњег извештавања и сада се они називају 'наоружаном опозицијом' или 'опозицијом'.&qуот;

Погледајте видео: Успон и пад Башара ал-Асада

Иран

Иран, који је такође пружао подршку Асадовом режиму, рекао је да очекује да ће се његови „пријатељски&qуот; односи са Сиријом наставити.

Иран је пружао значајну војну подршку Асадовим снагама и обучио једну од главних паравојних снага које су се бориле против оружаних опозиционих група на врхунцу сиријског рата.

Међутим, ББЦ-јев дописник за Блиски исток Хуго Бачега каже: „Иран је сад доживео да је његов утицај претрпео значајан ударац.

„Сирија под Асадом била је део везе између Иранаца и Хезболаха, милиције и политичког покрета који Иран подржава у Либану. Била је кључна за пребацивање оружја и муниције овој групи.

„И сам Хезболах је значајно ослабљен након рата са Израелом. У најнасилнијој фази грађанског рата у Сирији, Иран је слао саветнике у земљу, а Хезболах је слао борце да помогну Асаду да угуши опозицију.

„Иран је такође доживео да се Хути у Јемену нађу на мети ваздушних напада. Све ове фракције, плус милиције у Ираку и Хамас у Гази, чине оно што Техеран назива Осовином отпора, која је сада тешко оштећена.

„Ова нова слика биће слављена у Израелу, где се Иран доживљава као егзистенцијална претња.&qуот;

САД и Запад

ББЦ-јев дописник за безбедност Френк Гарднер каже да су „наде биле велике на Западу за Асада - младог офталмолога школованог у Великој Британији - у време кад је наследио председнички положај у Сирији 2000. године.

„Биће дашак свежег ваздуха, говорили су људи, после три деценије репресивне, аутократске владавине његовог покојног оца Хафеза, упамћеног највише по томе што је 1982. године наредио масакр више од 10.000 грађана Хаме.

„Као и у случају млађих арапских владара који су преузели власт исте године - краља Абдулаха Другог у Јордану и краља Мухамеда Шестог у Мароку - за Башара се говорило да је модерниста жељан да уведе Сирију у дигитално доба.

„Разочарање Запада започело је 2001. године, кад је сиријски председник одбио да подели осуду британског премијера Тонија Блера свих терористичких група.

„'Ви их зовете терористима, ми их зовемо борцима за слободу', рекао је Башар ал-Асад за наоружане палестинске групе које је угостила његова земља.

„Убрзо се показало да Асад није реформиста, а кад су његови људи тражили промену, њихове захтеве је дочекао мецима, буре-бомбама, сарин гасом и тортуром на индустријском нивоу.&qуот;

Амерички председник Џозеф Бајден каже да се Сирија суочава са тренутком „историјске прилике&qуот;, али Америку такође брине могући вакуум моћи.

Сједињене Америчке Државе подржавају неке од побуњеничких група од почетка сиријског рата.

Али оне тренутно углавном подржавају Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Курдима које контролишу сиријски северозапад.

Данијел Шапиро, виши званичник Пентагона, рекао је да ће америчке снаге остати у источној Сирији да би се бориле против такозване Исламске државе, која би, како је рекао, могла искористити „хаотичне и динамичке околности&qуот; да појача властите операције.

• Ко су побуњеници у Сирији
• Ко је вођа сиријских побуњеника Абу Мухамед ал-Џавлани
• Рат у Сирији: Ко се бори против кога

Турска

ББЦ-јев дописник са Блиског истока Хуго Бачега каже да „многи људи верују да ова офанзива не би била могућа без благослова Турске&qуот;.

„Већ неко време је председник Ердоган притискао Асада да учествује у преговорима за проналажење дипломатског решења за сукоб који би омогућио повратак сиријских избеглица. Најмање три милиона њих налазе се у Турској, и то је осетљиво питање за ову земљу. Али је Асад то одбио.

„Турска, која подржава неке од побуњеника у Сирији, негирала је да подржава ХТС, исламистичку групу која је повела побуну.&qуот;

Турска је, међутим, подржала неке институције које владају областима под побуњеничком контролом на северу Сирије, а сада каже да ће „појачати&qуот; напоре да помогне да се осигура мирна и стабилна будућност Сирије у надолазећим данима.

Министар спољних послова Хакан Фидан каже да то подразумева тражење начина да се спроведе репатријација Сиријаца који су побегли током грађанског рата.

Либан

Подршка Асадовој влади била је једна од главних линија раздора између различитих политичких група у Либану, каже ББЦ-јева арапска дописница Карин Торби.

Многи сматрају да је Сирија дуго времена држала Либан под окупацијом, пре него што су се Асадове снаге повукле из земље 2005. године.

И зато неке политичке фракције које се противе сиријској влади доживљавају његов пад као позитиван исход.

Али политичке групације у земљи које су подржавале Асада доживљавају ово као забрињавајући развој догађаја.

Изнад свега, пад владе Башара ал-Асада доживљава се као једна од последњих капи које су дотукле Хезболах.

„Сирија, која је била Хезболахова кичма и главна рута снабдевања, сада је одсечена&qуот;, додаје она.

„Ово је још један ударац, и не само тренутан, за могућност групе да се опорави.&qуот;

Али члан Хезболаховог политичког блока у парламенту рекао је да „покрет отпора&qуот; против Израела неће бити погођен овим.

„Ништа што се дешава у Сирији, иако је опасно, не може да нас ослаби&qуот;, каже Хасан Фадлалах.

Влада забринутост и да би могло доћи до новог прилива избеглица из Сирије у Либан, углавном Сиријаца из шиитских заједница, од којих су многи већ прешли у Либан.

„Ово је само по себи показатељ како су се ствари потпуно окренуле наглавачке. Знамо да су шиити некада прелазили из Либана у Сирију док је била под Асадом&qуот;, каже Карин Торби.

„Људи који пристижу у Либан говоре за ББЦ да се још нису суочили ни са каквим реперкусијама од фракција које су преузеле контролу над земљом. Али су отишли из страха да би могло доћи до појединачних чинова освета против њих.&qуот;

Израел

Израелски премијер Бењамин Нетањаху је после пада Асадовог режима наредио војсци да „преузме контролу&qуот; над тампон зоном између Голанске висоравни под окупацијом Израела и Сирије.

Он је рекао да је споразум о прекиду борби са Сиријом, којим је 1974. године успостављена демилитаризована зона, „пропао&qуот;.

Израел је заузео Голан од Сирије у завршним фазама Шестодневног рата из 1967. године и једнострано га анектирао 1981. године.

Међународна заједница није признала тај потез, мада је САД то учинила једнострано 2019. године.

Израелски министар спољних послова Гидеон Сар окарактерисао је војно преузимање тампон зоне као „ограничени и привремени корак&qуот; ради осигуравања безбедности Израела.

ББЦ-јева дописница за Блиски исток Јоланда Нел, у Јерусалиму, рекла је да је „он потврдио да је Израел напао осумњичена складишта хемијског оружја и ракета у Сирији, рекавши да је то учињено да би се спречило да падну у руке екстремистичких фракција&qуот;.

„Медијски извештаји сугеришу да је било десетине израелских ваздушних напада у последњих неколико дана, међу њима и на локацију у Дамаску за коју се каже да су је ирански научници користили за израду ракета.&qуот;

Друге земље на Блиском истоку

ББЦ-јев регионални уредник за Блиски исток Себастијан Ашер извештава да „званичник Саудијске Арабије каже како краљевство комуницира са свим регионалним играчима да би покушало да спречи хаос у Сирији.&qуот;

„Краљ Абдулах из Јордана, који се граничи са Сиријом, послао је сличну поруку, позвавши на избегавање даљег сукоба. Као меру предострожности, његова земља је затворила границе са Сиријом.

„Виши дипломатски званичник у Уједињеним Арапским Емиратима Анвар Гаргаш рекао је да његову земљу највише брину екстремизам и тероризам и окривио Асада што није искористио сламку спаса коју су му нудиле разне арапске земље.&qуот;

Погледајте видео: Потрага за несталим затвореницима у Сирији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.10.2024)