Може ли биљка са мирисом нане да замени индустријски тоалет папир

Милион стабала широм света се посече сваке године да би се направио тоалет папир. Да ли је одрживије узгајати сопствени?

У Меруу, граду у источној Кенији, бујна, лисната биљка њише се на пољима.

Бенџамин Мутембеи који живи у Меруу узгаја Плецтрантхус барбатус, вишегодишњу, лиснату биљку индиго плавих или плаво љубичастих цветова, али не за исхрану, вец́ је користи као тоалет папир.

Ову биљку је почео да узгаја 1985. године.

„За њу сам сазнао од мог деде и од тада је користим.

„Мекана је и лепог мириса&qуот;, каже он.

Плецтрантхус барбатус је лисната биљка која може да нарасте до два метра, а листови су отприлике величине листа индустријског тоалет папира, мекани су и имају мирис нане и лимуна.

Ова биљка успева на топлим тропским температурама и делимичној сунчевој светлости и узгаја се широм Африке, где се понекад користи за означавање границе између поседа.

• Шта су биљке рудари и како помажу очувању планете
• Како је југ Италије помоћу соларних панела спасао историјско воће од изумирања

„То су већ дуго афричке марамице, а сви у мом домац́инству користе ову биљку.

„Савремене тоалетне ролне купујем само када су сви листови почупани&qуот;, каже Мутембеи.

Биљка Плецтрантхус барбатус пружа Мутембеију исплативу замену за тоалет папир који би морао да купује.

Као и многи други производи и тоалет папир је поскупео широм Африке, углавном због високе цене увозних сировина, као што је целулоза која је неопходна за производњу тоалет ролни.

Трошкови сировина сада чине 75-80 одсто коначних трошкова папирних производа у Кенији, показују подаци Удружења произвођача Кеније.

Тоалетни папир направљен од целулозе тренутно се највише производи у свету.

„Обично се тоалет папир прави од 70 до 80 одсто кратких влакана тврдог дрвета и 20 до 30 одсто дугих влакана тврдог дрвета&qуот;, каже Роналдс Гонзалес, професор на Одсеку за биоматеријале на Државном универзитету Северне Каролине у Сједињеним Државама (САД).

Према истраживању о утицају на животну средину које је спровела консултантска куц́а Едге, око милион стабала се посече широм света сваке године за потребе прављења тоалет папира.

Индустрија целулозе и папира је највец́и светски потрошач дрвета из природних шума и отприлике 35 одсто посечених стабала користи за производњу папира.

Последице тога су крчење шума, губитак биодиверзитета, ерозија тла, изумирање врста, и широко распрострањено нарушавање екосистема, наводи се о тоалет папиру у најновијем извештају британске непрофитне издавачке организација Етхицал Цонсумер која објављује информације о друштвеним, етичким и еколошким активностима предузећа.

Мартин Одиамбо, стручњак за биљке у Националном музеју Кеније чија специјалност је лековито биље, сматра да већ постоје решење за утицај на животну средину сече дрвец́а за потребе прављења тоалет папир.

„Плецтрантхус барбатус је афрички тоалет папир.

„Многи млади људи данас не знају за ову биљку, али она има потенцијал да буде еколошки прихватљива замена за тоалет папир&qуот;, каже он.

Не постоје званични подаци о томе колико тачно људи користи ову биљку као тоалетни папир у Кенији; међутим, широко се узгаја у различитим деловима Африке и користи се у многим сеоским подручјима где је лако доступна, каже Одиамбо.

Плецтрантхус барбатус нарасте до пуне висине за месец до два од садње резнице, а сама резница кошта око 50 кенијских шилинга (0,37 америчких долара).

„Листови су по величини слични листу индустријског тоалет папира, што их чини погодним за употребу у савременим тоалетима са испирањем као и компостним тоалетима&qуот;, каже Одиамбо.

Људи из целе Кеније присуствују Одиамбоовим предавањима о употреби биљке Плецтрантхус барбатус и купују резнице из његове ботаничке баште у Националном музеју Кеније у престоници Најробију.

„Мој разред сада има више од 600 људи.

„Они су одушевљени да науче како да користе биљку и често траже резнице и саднице да их понесу у њихове градове&qуот;, каже он.

Могућности биљке се истражује и у другим земљама.

Погледајте видео о овој биљки

Робин Гринфилд, еколошки активиста који води непрофитну организацију која се залаже за одрживи живот на Флориди, користи лишц́е биљке Плецтрантхус барбатус вец́ пет година.

Гринфилд води иницијативу „узгајај сопствени тоалет папир&qуот; и гаји више од 100 биљака Плецтрантхус барбатус у његовом расаднику на Флориди.

Он дели резнице бесплатно или за добровољне прилоге, подстичуц́и људе да узгајају сопствени тоалет папир.

Каже да је до сада поделио резнице стотинама људи.

„Многи људи повезују коришц́ење биљке као тоалет папира са сиромаштвом&qуот;, каже Гринфилд, иако истиче да се и индустријски тоалет папир прави од биљака.

Гринфилд каже да људи који користе ову биљку имају позитивна искуства.

„Сваком ко се двоуми да проба ову биљку, рекао бих да занемаре мишљење других и да једноставно кажу: 'Ја ц́у бити оно шта јесам, а то може да значи и да бришем задњицу неким стварно меканим лишц́ме које узгајам'&qуот;, каже он.

Али колико је реално да ова биљка почне шире да се користи?

Могућности производње на велико још нису истражене.

Уместо тога, компаније као што је ВЕПА, један од највец́их произвођача тоалетног папира у Европи, на друге начине смањују утицај индустријског тоалет папира на животну средину.

ВЕПА је развила нову методу користец́и рециклирани картон за производњу тоалет папира, која не подразумева бељење влакана, каже портпарол компаније.

Обично се целулоза избељује пре него што се претвори у папир, при чему се хлорисана једињења ослобађају у животну средину.

Ова једињења могу да реагују са материјалима на бази угљеника стварајуц́и диоксине који су веома токсичне хемикалије које се повезују са раком и другим здравственим ризицима, наводи се у извештају непрофитног Савета за заштиту природних ресурса.

Недостатак је што системи за отпадне воде и одлагање, посебно у Европи, нису пројектовани да третирају ову врсту папира, јер кроз систем могу да се испирају само растворљиви предмети, каже портпарол.

Гринфиелд каже да су зато потребни компостни, или суви тоалети.

„Користим компостни тоалет.

„Листови се врац́ају у земљу и доприносе производњи хране.

„То је систем затворене петље, и мислим да би коришц́ење ових листова могло да нас доведе до разговора о еколошким предностима компостирања (биолошке разлагење органских материја)&qуот;.

Такође постоје ограничења у погледа места и земаља где биљка Плецтрантхус барбатус може да се узгаја, каже Венди Еплквист, научна сарадница у Ботаничкој башти у америчкој држави Мисурију.

У Јужној Африци, на пример, биљка Плецтрантхус барбатус се сматра инвазивном врстом, а узгој и продаја су забрањени.

Инвазивне врсте коштају светску економију више од 423 милијарде долара годишње и главни су узрок губитка биодиверзитета.

Еплквист указује да би узгој биљке у контролисаном окружењу, унутар одређеног подручја, и прац́ење њеног раста да може да се ограничи ширење у постојец́ем екосистему, могло да допринесе ублажавању ризика по животну средину.

Ипак, можда највец́и изазов за ширу употребу ове биљке као тоалетног папира је како ће то прихватити људи.

Али Одиамбо, који ради у његовом расаднику у Најробију, врло је оптимистисчан.

„Знам да неки људи мисле да је употреба лишц́а као тоалетног папира корак уназад, али ако се схвате предности ове биљке, верујем да би она могла да постане следец́а зелена алтернатива&qуот;, каже Одиамбо.

„Узгајам је у мом расаднику и делим је заједницама широм Кеније, а људи су задивљени колико је практична.

„Ако будемо отворени за нове ствари и наставимо да промовишемо ову биљку, могли бисмо да је масовно производимо за широку употребу&qуот;.

Овај садржај је сачињен средствима Фондације Била и Мелинде Гејтс.

Погледајте видео: Од пластике до прелепог намештаја

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.11.2024)