Немачки медији: Немачка и Србија хоће литијум, из различитих разлога

И Немачка и Србија су заинтересоване за литијум, али из различитих разлога, пише данас Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) додајући да је за немачку аутомобилску индустрију литијум кључан за електрична возила, док се Србија нада економском чуду.

"За немачку аутомобилску индустрију тај метал је кључан за електрична возила. Предвиђа се да ће потражња у Европи до 2050. да порасте 35 пута. Србија би делимично могла да задовољи тај растући апетит за литијумом", пише немачки лист у извештају о јучерашњем сусрету Шолца и Вучића у немачком Фрајбергу.

Како преноси Дојче веле (Деутсцхе Велле - ДВ), ФАЗ наводи да је Европска унија (ЕУ) овог лета склопила споразум са Србијом као део стратегије за смањење зависности од азијских добављача.

Тренутно ЕУ и Немачка литијум углавном увозе из Аустралије, Чилеа и Кине.

ФАЗ додаје да се "Вучић нада економском чуду у својој земљи захваљујући експлоатацији литијума". "Међутим, планови су наишли на снажан отпор у друштву: еколошки активисти страхују од уништавања природе, док се националисти противе експлоатацији српске земље", пише новинарка Франкфуртер алгемајне цајтунга која је извештавала из Фрајберга.

Шолц је још крајем августа био у Фрајбергу и истакао да је тај пројекат од највећег приоритета, а 10. децембра је "у присуству Вучића више пута поновио да притом морају бити поштовани највиши стандарди заштите животне средине", пише франкфуртски лист.

"Вучиц́ ће пак, и поред свих разлика, вероватно отпутовати кући с поруком противницима ископавања литијума: 'Видите, и Немачка копа литијум, па то не може бити толико лоше'. Шолцу би таква порука одговарала, јер он ’не жели само српски литијум’, ради се и о покушају да се Србија јаче веже за ЕУ", пише лист и наводи да, конкретно, Кина тренутно покушава да добије приступ литијуму у Србији.

"У суштини, ради се томе у ком правцу иде Србија: ка Русији и Кини или ка Западу. Србија је склопила сопствени споразум о слободној трговини са Кином и наставља да одбија санкције ЕУ против Русије", додаје лист.

"Али, пошто притисак на Србију сам по себи изгледа не доводи до приближавања ЕУ, Шолц је сада блажи према Србији и њеном председнику. Док су он и ЕУ пре извесног времена јасно критиковали ауторитарне тенденције у Србији и истицали да мора да призна Косово као државу да би постала чланица ЕУ, Шолц се сада у јавности уздржава од критика. Он је јуче једноставно подсетио да су добри односи у суседству важни, дакле укључујући и са Косовом. Вучиц́ у својој изјави не помиње Косово, али каже да његова земља хоће да се реформише у духу ЕУ", пише ФАЗ.

Франкфуртски лист подсећа да је, током посете Београду овог лета, Шолц "захвалио Богу" што један од најтраженијих ресурса на свету лежи у Србији.

"Тада му је подршку пружила и Франциска Брантнер, парламентарна државна секретарка у немачком Министарству привреде, а сада председница странке Зелених. Порука би могла да гласи: Да се Кина умешала у Србију, локалном становништву сигурно не би било боље", наводи лист.

Колико је Шолцу важан литијум показује и његов темпо, пише ауторка и наводи да је "Уставни суд Србије 11. јула поништио ранију одлуку Вучиц́а да заустави производњу литијума, а канцелар је био у Београду већ 19. јула".

Франкфуртер алгемајне цајтунг на крају пише да је "промена тона према Србији додатно олакшана чињеницом да Србија преко земаља-чланица ЕУ шаље муницију Украјини". "На крају посете Фрајбергу, и Шолц и Вучић опростили су се традиционалним рударским поздравом: Срећно!", додаје се.

Немачки јавни сервис МДР преноси да је "фокус био на аспекту еколошке одрживости експлоатације". Наводи се и то да је Рударска академија Фрајберг развила иновативну технологију познату као ЦООЛ, те да ће она бити искоришћена у заједничком немачко-српском пројекту.

"Тај процес омогућава експлоатацију литијума искључиво уз обновљиве изворе енергије, без фосилних горива и емисија ЦО2. Након неколико додатних корака, добијени сирови производ, тзв. литијум-карбонат, таквог је квалитета да се може директно користити за производњу батерија без додатног прочишћавања", додаје се.

"Оно што бисмо могли да радимо у Цинвалду, можемо применити и у Србији. Процес је тренутно у фази имплементације, успешно је тестиран на скали од 200 литара, а сада шпанска компанија планира изградњу пилот постројења", објаснио је за МДР директор Института за техничку хемију Мартин Бертау.

Специфичност овог процеса, према Бертауу, лежи у његовој свеобухватности. "Не фокусирамо се само на хемијску прераду или експлоатацију литијума, већ и на искоришћење остатака, што је централни проблем данашњице. Обично бацамо нешто што је некада коштало новац, а онда додатно плаћамо да га се решимо. Времена када смо то могли себи да приуштимо су прошла", рекао је.

Технички универзитет у Фрајбергу доказао је да процес функционише. "Дакле, крећемо", изјавио је Мартин Бертау. Он изражава жељу да се сазнања универзитета примене и у експлоатацији литијума у Србији - "на еколошки прихватљив начин, без угрожавања заштићених природних подручја или туристичких региона", преноси немачки јавни сервис.

И други медији на немачком, на пример, Ханделсблат из Хамбурга који је фокусиран на економску-политику, али и НТВ, магазин Штерн и швајцарски јавни сервис СРФ, пишу о сусрету немачког канцелара Олафа Шолца и председника Србије Александра Вучића у Фрајбергу, поводом рударења литијума у оближњем Цинвалду.

Наводе да се тај метал налази у рудним пољима Фрајберга, али и да је то налазиште на немачко-чешкој граници знатно мање од оног у Србији, преноси ДВ.

(Бета, 11.12.2024)