O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako

Posle tragedija u Novom Sadu i Jablanici, sve je više tvrdnji da su žrtve stradale zbog korupcije, što vlasti negiraju.

BBC News pre 58 minuta | Slobodan Maričić i Slađan

Protesti u Novom Sadu — Jedan od slogana protesta posle pada nadstrešnice 1. novembra u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje povređeno, glasi „ruke su vam krvave"

Četvrtog oktobra 2024. ljudi u Bosni i Hercegovini u neverici su, uz jutarnju kafu, odmahivali glavom, posmatrajući prizore razornih poplava u Jablanici, gradiću na jugu zemlje, i obližnjim mestima, koje su odnele 27 žrtava.

Četiri nedelje kasnije, Novosađani su u šoku gledali tone šuta ispred tek rekonstruisane Železničke stanice, gde je u obrušavanju nadstrešnice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

U nizu protesta koji su usledili, i demonstranti i opozicione partije optužuju vlasti u Srbiji i Bosni za tragedije izazvane, kako tvrde, sveprisutnom korupcijom u infrastrukturnim projektima.

„Korupcija ubija" postao je i jedan od slogana skupova koji se od 1. novembra održavaju širom Srbije.

Vlasti optužbe negiraju, a tužilaštvo u Srbiji je pokrenulo istragu za teško delo protiv opšte sigurnosti - finansijski kriminal i pitanje korupcije se ne pominju.

Uhapšeno je 13 ljudi, među kojima i ministar građevinarstva Goran Vesić, kome je posle nekoliko dana ukinut pritvor.

Istraga je u toku i u Bosni i Hercegovini, gde do sada niko nije uhapšen.

Stručnjaci godinama upozoravaju na visok nivo korupcije i u Srbiji i u BiH, najlošije pozicionirane u regionu, pokazuju podaci godišnjeg izveštaja međunarodne nevladine organizacije Transparentnost.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je 2012. godine na vlast došla na talasu teme o borbi protiv korupcije, ali je 2023. stepen u Srbiji bio najnepovoljniji u poslednjoj deceniji, ukazuju.

Srbija je 104. od 180 zemalja po Indeksu percepcije korupcije, koji ova organizacija meri svake godine – pretekle su je Albanija, Gambija, Kazahstan i Zambija.

Bosna i Hercegovina je na 108. mestu.

Poplave u Jablanici — Posledica poplava u Jablanici

Kako 'korupcija ubija'?

Na najrazličitije načine.

Korupcija ne podrazumeva isključivo uzimanje ili davanje novca, kaže Goran Dragović, advokat iz Sarajeva, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Predstavlja širi pojam i ima mnogo specifičnih pojavnih oblika", naglašava.

„Trgovina uticajem i nekompetentnost u bilo kojoj sferi delovanja od javnog interesa, predstavljaju jednako veliki problem kao i činjenica da je neki službenik za 'uslugu' dobio 50 konvertibilnih maraka (oko 3.000 dinara)", objašnjava Dragović koji se često bavi predmetima korupcije.

Zajednička spona svim oblicima korupcije je lični interes, ali on ne mora da bude finansijski - može se odnositi na dobijanje pozicija, prednosti, ili bilo koje druge koristi.

A potencijalno može dovesti do smrtnih slučajeva.

„To da korupcija ubija je tačno", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti za BBC na srpskom.

„Ono što po pravilu izostaje, čak i kada se posle smrtnog ishoda jave sumnje o korupciji, jeste istraga."

Često se i zbog sitne koristi prouzrokuje ogromna šteta, upozorava, poput situacije da „na primer, policajac uzme mito kako bi pustio nekog ko vozi prebrzo ili pod uticajem alkohola i droge, a taj posle izazove nesreću sa smrtnim posledicama."

„Ili kada državni organi ne obave provere, inspekcije i kontrole, već investitoru progledaju kroz prste, pa se objekti grade bez adekvatnih dozvola", upozorava on.

Čak 83 odsto svih smrtnih slučajeva zbog urušavanja zgrada u poslednjih 30 godina dogodilo se u zemljama sa visokom stopom korupcije, pokazuje istraživanje časopisa Priroda (Nature) iz 2011. godine.

Korupcija u graditeljstvu je u istragama označena kao jedan od vodećih uzroka velikog broja žrtava zemljotresa na Haitiju 2010. i u Turskoj 2023. godine.

U procesu za smrt 72 osobe u urušavanju hotela u istočnoj Turskoj, optuženo je 11 ljudi i prete im kazne do 22 godine zatvora.

Na Haitiju je zemljotres odneo više od 100.000, a u Turskoj više od 50.000 života.

U požaru u Grenfel kuli u Londonu 2017. godine poginulo je 72 ljudi, a višegodišnja istraga je utvrdila da su vlasti „ignorisale ili zanemarile" bezbednost, a proizvođač materijala korišćenih u izgradnji „namerno sakrio" rizik od vatre.

„Posledice korupcije možemo videti i kada nasilnik ubije suprugu, iako su protiv njega već postojale prijave, ali nadležni nisu ništa uradili", kaže Nenadić.

I kada nestručna osoba zbog kupovine diplome završi na odgovornoj poziciji postoji veliki rizik, ukazuje Nenadić.

„Korupcija je vrlo bitan segment kod poslovanja sa državom i dobijanja ugovora za nabavku dobara, usluga i radova, jer se raspolaže ogromnim javnim sredstvima, milijardama evra", kaže Nenadić.

Jedna od posledica nije samo gubitak javnog novca, koji je mogao biti iskorišćen u bolje svrhe, pa je veza između korupcije i smrti posredna, već može biti i direktan uzročnik, dodaje.

Nenadić kao primer navodi nabavku „nekvalitetne opreme", ili lošu gradnju puteva, koji posledično uzrokuju saobraćajne nesreće.

Procenjuje se da se oko milijardu dolara godišnje iznosi iz siromašnih zemalja, zbog čega 3,4 miliona ljudi strada od korupcije svake godine, navodi se u izveštaju organizacije za borbu protiv siromaštva One iz 2014. godine.

Moguće je i da se usled koruptivnih uticaja određeni propis ili zakon promeni ili prilagodi specifičnim interesima, a ne javnosti, ukazuje Nenadić.

„Kao najtežu posledicu raširenog koruptivnog delovanja vidim podrivanje poverenja građana u vlast i državu", smatra advokat Dragović.

Problem predstavlja i činjenica da se „ne može unapred regulisati gde će se korupcija javiti, kao ni predvideti kada će doći do tragedije", upozorava Nenadić.

„Jedino rešenje je da svaki put kad se sumnja da državni organi nisu uradili šta je do njih – usledi istraga", ističe Nenadić.

Slučaj Novi Sad

Na protestima u Srbiji se već nedeljama zahteva odgovornost za smrt 15 ljudi, a na većini skupova se čuje isti slogan – „Korupcija ubija".

Opozicija traži ostavke gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i premijera Srbije Miloša Vučevića, predsednika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice.

Obnova stanice, izgrađene 1964. godine, a posle obnove otvorene dva puta – 2021. i u julu 2024. okosnica je jednog od najvažnijih vladinih infrastrukturnih projekata, brze linije od Beograda do Budimpešte.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić renovirano zdanje otvorio je zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Samo nekoliko sati po padu nadstrešnice, predstavnici vlasti su tvrdili da ona nije bila renovirana, što su pojedini stručnjaci kasnije opovrgli.

Prvi se oglasio Zoran Đajić, koji je dve i po godine radio kao konsultant za kamen prilikom rekonstrukcije stanice, pa je, kako kaže, „dobro upoznat sa celim sistemom".

„Zbog toga kako je organizovano gradilište, po vrsti odgovornosti, kvalitetu i kvalifikacijama ljudi koji su ga vodili, zato što se radilo ko kako hoće i šta hoće, pa se to sve fakturisalo i naplaćivalo, dogodilo se to što se dogodilo", kaže Đajić u razgovoru za BBC na srpskom.

„To je klasičan primer kako korupcija ubija... Ona je ubila tih 15 ljudi, to je jasno".

Optužbe o korupciji vlasti negiraju - predsednik Vučić je izjavio da u slučaju Novog Sada „nema korupcije, već da je reč o greškama struke".

Đajić je kao konsultant učestvovao na izradi projekta restauracije stanice, prema kojem je predviđena cena bila „nešto manja od tri miliona evra."

„Međutim, u takvim slučajevima mi ne možemo da predvidimo šta nas zaista čeka – predvideli smo da na jednoj poziciji treba da zamenimo 15 odsto kamena, a morali smo 50 odsto.

„Zbog toga prilikom radova na velikim objektima cena može da poraste i za 70 odsto, ali ne može sa tri miliona na 16 miliona... Tih 10 miliona razlike su čista korupcija."

Cifru od 16 miliona saopštio je ministar Vesić.

Sva dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom je u tužilaštvu, a njeno objavljivanje bi ugrozilo istragu, izjavio je početkom decembra premijer Vučević.

Međutim, Vlada Srbije je 12. decembra, u skladu sa najavom predsednika Vučića, počela da objavljuje sva dokumenta oko rekonstrukcije.

Jedan od zahteva protesta je bio da se svi dokumenti učine javnim.

Pored Vesića, uhapšene su i članica njegovog kabineta zadužena za železnicu Anita Dimoski, dosadašnja direktorka javnog preduzeća „Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković, i njen prethodnik Nebojša Šurlan.

Pored njih, uhapšeno je još osam ljudi zbog sumnje za „teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova" i mahom je reč o zaposlenima u firmama zaduženim za projektovanje i nadzor nad rekonstrukcijom.

Predsednik Vučić kaže da je tužilaštvo „nadrealno brzo" uradilo istragu i da su ostavke ministara „dokaz napretka srpskog društva".

Uz Vesića, ostavku je podneo i Tomislav Momirović, Vesićev prethodnik u resoru građevinarstva, u vreme rekonstrukcije, a potom ministar unutrašnje i spoljne trgovine.

Predstavnici opozicije tražili su i da reaguje Tužilaštvo za organizovani kriminal, iz kog su se oglasili da neće postupati u tom predmetu.

Slučaj Jablanica

Danima nije bilo preciznih podataka o konačnom broju žrtava u Jablanici.

„U Donjoj Jablanici je haos. Ima more mrtvih. Zabranjen je ulaz civilima", rekao je neposredno posle tragedije BBC novinaru jedan od prvih volontera koji je ušao u razoreno naselje.

Nije mogao ni da zamisli da će broj mrtvih biti dvocifren.

Upravo je to probudilo sumnju među građanima, koji su se pitali kako je negde stradala jedna osoba, negde pet, a na jednom mestu 18?

Zvaničnog odgovora i dalje nema, ali ima sumnji.

Specijalista sudske medicine Dražen Damjanjuk je po vlastitoj želji u Donju Jablanicu otišao dva dana posle prvih obdukcija.

„To što sam zatekao je, blago rečeno, kataklizmatičan prizor", priseća se.

Sve je izgledalo kao posledica snažnog zemljotresa, a ne poplava.

„To je bilo jezivo, klasična grobna tišina. Baš sam se naježio kad sam stigao."

U prvim danima posle nesreće uradio je 11 obdukcija, a kasnije, kako su pronalažena nova tela, još dve.

„Uzrok smrti je bio u 80 odsto slučajeva gušenja muljem, peskom, kamenčićima, a u 20 odsto su mehaničke povrede koje su nastale dejstvom stena, zidova, kuća, plafona i slično", kaže za BBC na srpskom.

„Gušenje traje dva, tri minuta, što je umiranje u mukama, ali ostali su umrli trenutno."

Poplave — Donja Jablanica puna kamena posle poplava

Dva meseca posle nesreće, Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona, jednog od deset u sastavu entiteta Federacije BiH, još nije izašlo sa konkretnim informacijama o krivici za smrt meštana.

Imajući u vidu obim i složenost predmeta, još traju predistražne radnje i provere, istakli su iz tužilaštva u saopštenju od 12. decembra.

Međutim, kako su naveli, uviđajem na mestu tragedije i obdukcijom tela stradalih, utvrđeno je da je „smrt kod većine nastupila gušenjem zemljom i sličnim sadržajem".

U toku je, dodaju, analiza poslovne dokumentacije kantonalnog Ministarstva privrede i firme Sani, u čijem sastavu je navodno bio kamenolom iznad Donje Jablanice, koji se tokom poplava sručio na domove.

Saslušan je „određen broj svedoka", navodi se u saopštenju.

Naređena su i „brojna veštačenja i prikupljanja podataka, kao i 3D skeniranje terena", sa ciljem „utvrđivanja količine pokrenute zemljane mase" i njenog uticaja na tragediju.

Broj mrtvih ne bi bio toliki da se na selo „nije sručilo brdo i zbrisalo ga sa lica zemlje", rekao je Nermin Nikšić, premijer Federacije BiH, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.

„U Donjoj Jablanici ne bi bilo žrtava da nije bilo kamenoloma", rekao je on.

Meštani su posle nesreće ukazivali da je kamenolom radio bez dozvola, što je tvrdio i premijer, kao i predstavnici lokalnih vlasti i vlasti Hercegovačko-neretvanskog kantona.

„Nikada nije izdata nikakva dokumentacija o koncesiji i odobrenju za eksploataciju. To treba prepustiti pravosudnim institucijama da istraže.

„Žrtve su isključivo posledica obrušavanja tog kamenoloma", tvrdi Nikšić.

Iako se od kamenoloma ograđuju svi na vlasti, dokumenti u koje je uvid imao Radio slobodna Evropa (RSE), pokazuje da je počeo da radi 2002, kao i da je „po svemu sudeći do 2008. imao dozvolu Federacije Bosne i Hercegovine".

Kamenolom je na državnom zemljištu kojim raspolaže preduzeće u većinskom vlasništvu kantonalne vlade, dok su njegov rad opštinske vlasti 2006. kvalifikovale kao „javni interes opštine", dodaju

Posle poplava u Jablanici kantonalna Vlada je saopštila da je inspekcija proteklih godina više puta bila u kontroli kamenoloma, da je 2009. zabranila njegov rad, a da je poslednji inspekcijski nalog bio pre tri godine, kada nije bilo „vidljivih znakova izvođenja radova".

BBC novinari do trenutka objavljivanja teksta nisu dobili odgovore od čelnika firme Sani, koji se do sada nisu oglašavali u medijima.

Količina kamena koja se sručila na Donju Jablanicu mogla je biti samo iz kamenoloma, ubeđen je Damjanjuk.

„Mislim da su svi ubijeni zbog te nesretne korupcije, siguran sam u to.

„To je, što se mene tiče, tačno 300 odsto", kaže za BBC.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.13.2024)