Да ли је паметно бити веган под старе дане?

Колики део оброка би требало да чини храна неживотињског порекла одувек је било крупно питање.

Једни гласно заговарају предности искључиво веганске исхране, док јој други приступају с опрезом.

Постоје и аргументи да ли је веганство уопште здраво за људе свих годишта, нарочито оне старије генерације.

• ББЦ експеримент: Вегани и вегетаријанци - чија исхрана мање штети природи
• Да ли су следбеници џаинизма заправо први вегани
• Вегетаријанцима и веганима чешће прети мождани удар

Скорашње, контроверзно истраживање објављено у часопису БМЦ Медисин истакло је потенцијалне предности које би веганска исхрана могла да има на биолошко годиште, ефикасно успоравајући процес старења.

Као и многе сличне студије које прате утицај различитих врста исхране, неки експерти позивају на опрез према овим налазима будући да је истраживање засновано на малом узорку и било је ограниченог трајања, али је студија била сасвим довољно да оживи ову расправу.

Забринутост за старије вегане

Неки, као што је стручњак за нутрицију професор Том Сандерс са Краљевског колеџа у Лондону, довео је у питање ове налазе и упозорио да веганска исхрана може да буде заправо лоша по особе у поодмаклим годинама, погоршавајући ризике са којима се они суочавају.

„Старији вегани делују као да су склонији губитку мишића, смањењу густине костију и неуролошким поремећајима који врше значајан утицај на квалитет живота“, каже он.

„Постоји тенденција код старијих вегана да пређу у категорију потхрањених. Такође, они имају већи ризик од фрактуре костију. Низак унос калцијума и протеина (који се природно налазе у млечним и месним производима) врло вероватно су разлог за то“, казао је он за ББЦ.

Низак унос гвожђа и цинка може такође да буде проблем код искључиво веганске исхране, упозорио је професор Сандерс, мада је рекао да то може бити ублажено упражњавањем пахуљица и махунарки, заједно са много воћа и поврћа.

Професор Сандерс је такође поручио онима који желе да упореде здравствене предности веганске исхране са другим врстама да не постоје очигледни здравствени исходи за било који конкретан избор.

„Остајем при чињеници да се свеукупно здравље вегана и сваштоједа не разликује у значајнијој мери“, каже он.

Докторка Њамбура Мбуру, овлашчена специјалисткиња Великој Британији која води властиту консултантску агенцију за нутрицију Инсулеан, једнако је скептична према предностима по здравље искључиво веганске исхране, називајући је „нутритивно инфериорном“ на њеном онлајн блогу.

Уместо тога, каже она, кључ је у равнотежи.

„Биљна и животињска храна имају различиту концентрацију микронутријената и због тога треба да се доживљавају као комплементарни, уместо као конкурентски извори хранљивости“, пише она.

Предности веганске исхране

Доктор Алан Дезмонд је овлашћени гастроентеролог из Велике Британије који држи предавања и објављује нашироко о предностима веганске исхране.

Он сматра да старије особе треба подстицати на прелазак на исхрану лишену хране животињског порекла и да је предности те исхране тешко игнорисати.

„Здрава исхрана заснована на храни биљног порекла нуди огромне предности за било које годиште. Може да смањи ризик од срчаних болести, дијабетеса типа 2 и неколико канцера, који су кључни проблеми како старимо. Никад није превише рано нити превише касно да почне да се размишља о преласку на исхрану биљног порекла“, каже он.

Али доктор Дезмонд упозорава да они у поодмаклим годинама који следе исхрану лишену меса и млечних производа морају да „воде рачуна о кључним нутријентима“.

„Свако ко жели да остане здрав мора да једе разноврсну биљну храну богату протеинима као што су махунарке, тофу и житарице. Такође је врло важно узимати суплементе витамина Б12 и учествовати у вежбама дизања тежине како би се одржало здравље костију и мишићна маса.“

Витамин Б12 је важна ствар.

Он се може наћи искључиво у производима животињског порекла и кључни је састојак у исхрани сваштоједа који експерти најчешће наводе као недостајући у веганском стилу живота.

• Веганство у Србији: Више од исхране
• Један у милион: Шестогодишњак који обожава поврће, не једе месо и има вегански канал на Јутјубу

То је због утицаја на тело и ум недостатка Б12 – чији симптоми укључују умор, слабост мишића, депресију и конфузију.

Ови симптоми су обично израженији и опаснији код старијих људи.

Истраживачи једне студије такође су повезали низак ниво витамина Б12 са повећаним ризиком од можданог удара.

Холин је још један кључни нутријент који се може наћи у великим количинама у јајима, млеку и говедини.

Многи експерти кажу да они који се држе веганске исхране морају да се осигурају да не занемарују холин пошто он помаже у трансферу сигнала између нервних ћелија и повезан је са добрим функционисањем бубрега.

Холин је такође кључан за труднице имајући у виду његову важност за развој мозга код фетуса, кажу експерти.

Срећом, он може да се нађе у храни као што је броколи, прокељ, кикирики и печурке.

„Случајни вегани“

Доктор Дезмонд такође истиче етичке предности веганске исхране.

„Смањење зависности од животињских производа може да смањи ваш карбонски отисак, сачува природне ресурсе и допринесе одрживијем и саосећајнијем свету“, каже он.

Међутим, вегантсво код старијих људи можда није увек питање избора заснованог на етичким вредностима или забринутости за здравље.

Експерте, нарочито у САД и Великој Британији, све више и више брине раст „ненамерних вегана“ међу старијим становништвом – оних који показују симптоме онога што се колоквијално назива синдромом „чаја и тоста“.

Старији пацијенти завршавају у болницама са недостатком гвожђа и другим здравственим проблемима због њихове ограничене и исхране са мало калорија.

То није нужно због било каквих етичких дилема око конзумирања меса и млечних производа већ због недостатка мотивације да припремају храну док живе сами једном кад им партнер умре и деца се одселе, високих трошкова нутритивно богатог меса и рибе или релативне потешкоће да се физички стигне до пијаце или продавница за куповину меса, рибе или млечних производа.

Исхране постају искључиве зато што су приморане на то.

То уме да буде врзино коло.

Овај синдром, кажу неки експерти, делимично је резултат не само економских фактора, већ и изолације и усамљености и јављањем депресије (која је, заузврат, погоршана недостајућим хранљивим састојцима у исхрани, као што је витамин Б12).

Ово има озбиљне последице по физичко здравље и крхкост људи како старе.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.14.2024)