Шта је Голанска висораван и шта Израел тамо ради

Израелске снаге су заузеле демилитаризовану тампон зону на Голанској висоравни и одређени број положаја на сиријској територији.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавио је да је наредио Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ) да уђу у тампон зону и „заузму околне положаје&qуот;.

Рекао је да је то привремена мера за обезбеђивање Израела од напада побуњеничких снага у Сирији након пада тамошњег режима Башара ал-Асада.

Овај потез осудило је неколико арапских држава.

• Шта пад сиријског председника Асада значи за свет
• У мапама: Како је текла офанзива сиријских побуњеника
• Пад режима Башара ал-Асада у Сирији после скоро 25 година, Русија му пружа уточиште

Шта је Голанска висораван и ко је контролише?

Голанска висораван је стеновити плато у југозападној Сирији, који се простире ка североисточном Израелу.

Налази се под израелском војном окупацијом.

Током Шестодневног рата из 1967. године, Сирија је напала Израел преко ове висоравни, али је Израел узвратио и заузео око 1.200 квадратних километара области.

Сирија је покушала да поврати Голанску висораван током Блискоисточног (Јом-Кипурског) рата 1973. године, али у томе није успела.

Обе земље су потписале примирје 1974. године, према којем су се њихове снаге требале повући на обе стране 80 километара дугог појаса земље познатог као „Област раздвајања&qуот; на висоравни, а јединица УН-а звана Снаге за посматрање повлачења од тада се налази тамо да би надзирала поштовање договора.

Израел је 1981. године анектирао област Голанске висоравни под властитом контролом, а досељеници су почели тамо да граде насеља.

Израелски суверенитет над овом облашћу није међународно признат, али је 2019. године администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа раскрстила са вишедеценијском америчком политиком и признала га.

Сирија каже да не пристаје на мировни договор са Израелом уколико се он не повуче са читавог Голана.

У новембру 2024. године Израел је примио притужбу Сирије и УН-а због копања ровова дуж своје стране Области раздвајања, који су на неким местима прелазили у тампон зону.

Зашто је Голанска висораван важна?

Сирија је редовно користила артиљерију да би гранатирала читав северни Израел између 1948. и 1967. године док је контролисала Голанску висораван.

За Израел, главни град Сирије Дамаск – око 60 километара на север – јасно је видљив са висоравни, заједно са већим делом јужне Сирије.

Контролисање области пружа Израелу одлично осматрачко место за праћење покрета сиријске војске.

Успон до висоравни такође даје Израелу природну тампон зону против било каквих војних напада од Сирије (каквих је било у рату 1973. године).

Голанска висораван је кључни извор воде у региону, који је генерално сув.

Кишница са висоравни улива се у реку Јордан, што околно земљиште чини довољно плодним да омогући узгој винограда и воћњака, и да пружи пашњаке за стоку.

Једна од главних препрека за било какав мировни договор између Сирије и Израела у прошлости био је сиријски захтев да се Израел до краја повуче на своје границе од пре 1967. године.

То би Сирији дало контролу над источном обалом Галилејског мора (познатог и као Кинеретско море међу Израелцима и Тиберијадско језеро међу Арапима) и лишило Израел важног извора свеже воде.

Израел каже да би граница требало да се налази даље на исток.

Јавно мњење у Израелу генерално подржава задржавање Голанске висоравни, пошто људи мисле да је сувише важна, у стратешком смислу, да би била враћена.

Ко живи на Голанској висоравни?

У Голанској области сада има више од 30 израелских насеља, која су дом за, процењује се, око 20.000 људи.

Израелци су почели да их граде скоро одмах након окончања сукоба из 1967. године.

Насеља се сматрају илегалним према међународном праву, мада Израел то оспорава.

Досељеници живе крај неких 20.000 Сиријаца – већине из заједнице Друза, која није побегла кад је заузет Голан.

Сирија тврди да јој је та земља одувек припадала и зарекла се да ће повратити територију, док Израел тврди да је висораван кључна за његову одбрану и да ће остати заувек у његовим рукама.

Шта је Израел недавно предузео на Голанској висоравни?

Трупе ИДФ-а заузеле су демилитаризовану тампон зону на Голанској висоравни након што су трупе сиријске војске напустиле положаје због надирања побуњеничких снага.

Команданти ИДФ-а такође признају да трупе оперишу преко демилитаризоване тампон зоне на Голанској висоравни.

Нетањаху је рекао да његове снаге успостављају „привремени одбрамбени положај све док не буде био постигнут одговарајући споразум&qуот;.

„Ако будемо могли да успоставимо добросуседске односе и мирољубиве односе са новим снагама у Сирији, то је онда наша жеља. Али ако у томе не будемо успели, урадићемо све што је у нашој моћи да одбранимо државу Израел и границе Израела&qуот;, рекао је он.

Сиријски медијски извештаји тврдили су да су Израелци доспели на око 25 километара од Дамаска, али су израелски војни извори негирали да је њихов продор стигао толико далеко.

Израелски потез је листом осуђен у саопштењима неколико арапских земаља.

Египатско Министарство спољних послова описало је то као „окупацију сиријске територије и флагрантно кршење Споразума о повлачењу из 1974. године&qуот;.

Нетањаху је рекао да је предузео кораке да обезбеди израелске границе зато што је, након што су побуњеничке снаге заузеле Сирију, споразум из 1974. године постао „ништаван&qуот;.

„Израел каже да жели да спречи било какав напад са сиријске стране као што је напад Хамаса од 7. октобра&qуот;, каже професор Жилбер Ашкар са Универзитета СОАС у Лондону.

„Ово је прилика за напредовање и спречавање да се друге снаге приближе граници окупиране зоне.&qуот;

Многи аналитичари су скептични према израелском оправдању овог потеза.

„Сирија није рекла да се неће придржавати споразума&qуот;, каже професор Јоси Мекелберг из Четам Хауса, лондонске експертске групе за међународне односе.

„Ово је превентивни корак Израела да би осигурао властиту безбедност, али не постоји цасус белли [оправдање за војну акцију].&qуот;

Х.А, Хељер, из лондонске експертске групе Краљевски институт уједињених служби, каже да је вероватноћа да сиријске побуњеничке групе покушају да поврате Голанску висораван на кратке стазе минимална.

„Они ће бити сувише заузети унутрашњим проблемима да би размишљали о отварању новог сукоба са Израелом&qуот;, каже он.

Професор Мекелберг каже да ово израелско задирање на сиријску територију може да затрује односе са будућим владама: „Израел оперише тако што покушава да се избори са најгорим сценаријима, али то може бити веома контрапродуктивно. То није начин да се од новог режима направе пријатељи.&qуот;

Погледајте успон и пад Башара ал-Асада

• Башар ал-Асад: Од офталмолога у Лондону до ауторитарног председника Сирије
• Ко је вођа сиријских побуњеника Абу Мухамед ал-Џавлани
• Надам се да ц́е Асад платити, каже мајка тинејџера чија смрт је потпирила сиријску револуцију 2011.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.14.2024)