Темпирани тренутак, срећа или таленат – шта чини милијардера

Шта је заједничко за италијанску комунисткињу студенткињу пантомиме, малишана са добрим оком за лопту и комичара који збија шале ни о чему?

Сви су они касније постали чланови једног веома одабраног светског клуба.

Мијуча Прада, Тајгер Вудс и Џери Сајнфелд су међу 2.800 људи на нашој планети који су милијардери у америчким доларима.

Али тај списак супер-богатих је веома интернационалан.

Према америчкој медијској фирми Форбс, која прати богатство најимућнијих на свету, Сједињене Америчке Државе имају 813 милијардера, Кина (заједно са Хонг Конгом) је друга са 473, а Индија трећа са 200.

• Милијардери - добро или лоше за заједницу
• Богати су највећи кривци за климатске промене, показује истраживање
• Ко су најбогатије жене на свету

Величину тих богатстава је тешко појмити.

Милијарда је огромна бројка – да бисмо вам дали неку представу, рећи ћемо само да је милион секунди 11 дана, али да је милијарду секунди 32 године.

А за неке, само постојање милијардера је опсцено.

Осамдесет један од најбогатијих људи на свету – отприлике један аутобус људи – заједнички има веће богатство него најсиромашнијих четири милијарде људи на свету.

У извештају из 2023. године о неравноправности, Оксфам је закључио: „Сваки милијардер је грешка у вођењу политике. Само постојање милијардера у порасту и рекордних зарада, док већина људи једва излази на крај са штедњом и кризом трошкова живота, доказ је економског система који не успева да служи човечанству.“

Та неравноправност довела је до позива у многим земљама за порез на апсолутно богатство уместо на приходе.

У САД, демократска сенаторка Елизабет Ворен предложила је порез од два одсто на имовину већу од 50 милиона и три одсто на имовину већу од милијарду долара.

Али други тврде да могућност стицања великог богатства инспирише креације и иновације које унапређују животе милиона људи.

Амерички економиста Мајкл Стрејн тврди да нам је потребно више милијардера, а не мање, и позива се на Нобеловца Вилијама Нордхауса, који је открио да око 2 одсто поврата од технолошких иновација одлази оснивачима и изумитељима – док остатак иде друштву у целини.

Стрејн назива милијардере „углавном самосталним иноваторима који су променили начин на који живимо“.

Он наводи примере као што су Бил Гејтс и Стив Балмер, који су унели револуцију у персоналне компјутере, легендарни инвеститор Ворен Бафет, Џеф Безос, који је окренуо малопродају наглавачке, и Илон Маск који је потресао аутомобилску индустрију и свемирску трговину.

„Нико од њих није ‘неуспех вођења политике’“, закључује он.

„Уместо да желимо да они не постоје, требало би да будемо узбуђени што су ту са нама.“

Многи милијардери такође донирају огромне суме у добротворне сврхе.

Гејтс и Бафет су осмислили „Завет давања“ – обећање да ће за живота поклонити више од половине свог богатства.

Репер, бизнис могул и милијардер Џеј-З, иако није потписао ово обавезивање, понудио је ову језгровиту одбрану свог богатства: „Не могу да помогнем сиромашнима ако сам један од њих. И зато сам се обогатио и вратио то богатство назад. За мене је то двоструки добитак.“

• Успон шведских супер-богаташа
• Певачица Тејлор Свифт први пут на листи најбогатијих људи света
• Манса Муса, најбогатији човек свих времена

Милијардери се обично не обогате у вакууму.

Њихов успех нам говори нешто и о нама самима.

Тешко је постати веома, веома богат уколико не пружате нешто што је људима стварно потребно, што желе или у чему уживају.

Било да је то минималистичка стилизација Праде, филмови о Ратовима звезда или ТикТок, милијардери о којима говоримо променили су свет у већој или мањој мери – а приче како су то постигли су запањујуће.

На пример, оснивачи Гугла су покушали да продају рану верзију њиховог претраживача за милион долара, али није било заинтересованих купаца.

Гугл данас вреди 2,3 билиона долара, а суоснивач Сергеј Брин је лично вредан 135 милијарде долара – што је отприлике БДП Марока.

Марија Бјанки је била учлањена у Комунистичку партију шездесетих у Италији и студирала је пантомиму у позоришној школи пре него што је променила име у Мијуча Прада.

Прва индијска самостална милијардерка Киран Мазумдар-Шо започела је кувајући пиво пре него што је налетела на родну пристрасност и пребацила се на фармацеутску индустрију, поставши највећи азијски произвођач инсулина.

Родитељи Џерија Сајнфелда обоје су били сирочићи, а његов отац га никад није загрлио.

То је можда један од разлога зашто су он и Лери Дејвид имали правило за властите ликове у хит комедији Сајнфелд: „Нема грљења и нема учења лекција.“

Појединачни успеси ових милијардера често причају причу о ширим историјским, политичким или технолошким трендовима.

Технолошки предузетник Џек Ма, суоснивач Алибаба групе, имао је користи од две моћне и истовремене силе – рођења онлајн малопродаје и раста Кине као економске силе и масовног утицаја.

Чак Фини, човек који је измислио дјути-фри шопинг (и који се одрекао читавог свог богатства) узјахао је талас излазног јапанског туризма после Другог светског рата.

Има прича код којих је срећа одиграла велику улогу.

Оснивач Мајкрософта Бил Гејтс је сасвим случајно ишао у једну од врло ретких школа у САД крајем шездесетих која је имала компјутер.

С друге стране, певачица и пословна жена Ријана пробила се захваљујући непланираној аудицији са продуцентом који је случајно био на одмору у Барбадосу.

А сада мало да видимо какву су улогу одиграли родитељи.

Читава породица Тејлор Свифт преселила се из Пенсилваније у Нешвил да би унапредила каријеру њихове ћерке тинејџерског узраста, док је мајка Мајкла Џордана предложила да он „саслуша шта Најк има да му каже“ пре него што потпише уговор са Адидасом или Конверсом – утрвши тако пут најуноснијем споразуму о спортском рекламирању у историји.

Постоје неки тренуци „покретних врата“ у овим причама – ситни догађаји који, уз накнадну памет, показују да су променили животе и богатства ових милијардера.

Али кад се та врата отворе, ви морате да прођете кроз њих, а ако постоји један заједнички садржалац, то је енергија, мотивација и посвећеност које су ови људи унели у властите конкретне дисциплине.

Плус је ту њихова жеља да наставе да гурају даље, кад би многи други на њиховом месту већ одавно одустали.

Моја колегиница водитељка подкаста Мој добри лош милијардер Зинг Тсјенг и ја се увек шалимо да кад бисмо добили, на пример, 10 милиона долара, више нас не бисте видели – остале би само две столице које се обрћу у месту као доказ да сам ја отишао на пецање, а да је она отишла на још један музички фестивал.

Изгледа да људи попут нас никада неће остварити велики успех, али смо ми на смену били фасцинирани, шармирани, потресени, запањени и престрашени онима који јесу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.15.2024)