Tempirani trenutak, sreća ili talenat – šta čini milijardera

Šta je zajedničko za italijansku komunistkinju studentkinju pantomime, mališana sa dobrim okom za loptu i komičara koji zbija šale ni o čemu?

Svi su oni kasnije postali članovi jednog veoma odabranog svetskog kluba.

Mijuča Prada, Tajger Vuds i Džeri Sajnfeld su među 2.800 ljudi na našoj planeti koji su milijarderi u američkim dolarima.

Ali taj spisak super-bogatih je veoma internacionalan.

Prema američkoj medijskoj firmi Forbs, koja prati bogatstvo najimućnijih na svetu, Sjedinjene Američke Države imaju 813 milijardera, Kina (zajedno sa Hong Kongom) je druga sa 473, a Indija treća sa 200.

• Milijarderi - dobro ili loše za zajednicu
• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
• Ko su najbogatije žene na svetu

Veličinu tih bogatstava je teško pojmiti.

Milijarda je ogromna brojka – da bismo vam dali neku predstavu, reći ćemo samo da je milion sekundi 11 dana, ali da je milijardu sekundi 32 godine.

A za neke, samo postojanje milijardera je opsceno.

Osamdeset jedan od najbogatijih ljudi na svetu – otprilike jedan autobus ljudi – zajednički ima veće bogatstvo nego najsiromašnijih četiri milijarde ljudi na svetu.

U izveštaju iz 2023. godine o neravnopravnosti, Oksfam je zaključio: „Svaki milijarder je greška u vođenju politike. Samo postojanje milijardera u porastu i rekordnih zarada, dok većina ljudi jedva izlazi na kraj sa štednjom i krizom troškova života, dokaz je ekonomskog sistema koji ne uspeva da služi čovečanstvu.“

Ta neravnopravnost dovela je do poziva u mnogim zemljama za porez na apsolutno bogatstvo umesto na prihode.

U SAD, demokratska senatorka Elizabet Voren predložila je porez od dva odsto na imovinu veću od 50 miliona i tri odsto na imovinu veću od milijardu dolara.

Ali drugi tvrde da mogućnost sticanja velikog bogatstva inspiriše kreacije i inovacije koje unapređuju živote miliona ljudi.

Američki ekonomista Majkl Strejn tvrdi da nam je potrebno više milijardera, a ne manje, i poziva se na Nobelovca Vilijama Nordhausa, koji je otkrio da oko 2 odsto povrata od tehnoloških inovacija odlazi osnivačima i izumiteljima – dok ostatak ide društvu u celini.

Strejn naziva milijardere „uglavnom samostalnim inovatorima koji su promenili način na koji živimo“.

On navodi primere kao što su Bil Gejts i Stiv Balmer, koji su uneli revoluciju u personalne kompjutere, legendarni investitor Voren Bafet, Džef Bezos, koji je okrenuo maloprodaju naglavačke, i Ilon Mask koji je potresao automobilsku industriju i svemirsku trgovinu.

„Niko od njih nije ‘neuspeh vođenja politike’“, zaključuje on.

„Umesto da želimo da oni ne postoje, trebalo bi da budemo uzbuđeni što su tu sa nama.“

Mnogi milijarderi takođe doniraju ogromne sume u dobrotvorne svrhe.

Gejts i Bafet su osmislili „Zavet davanja“ – obećanje da će za života pokloniti više od polovine svog bogatstva.

Reper, biznis mogul i milijarder Džej-Z, iako nije potpisao ovo obavezivanje, ponudio je ovu jezgrovitu odbranu svog bogatstva: „Ne mogu da pomognem siromašnima ako sam jedan od njih. I zato sam se obogatio i vratio to bogatstvo nazad. Za mene je to dvostruki dobitak.“

• Uspon švedskih super-bogataša
• Pevačica Tejlor Svift prvi put na listi najbogatijih ljudi sveta
• Mansa Musa, najbogatiji čovek svih vremena

Milijarderi se obično ne obogate u vakuumu.

Njihov uspeh nam govori nešto i o nama samima.

Teško je postati veoma, veoma bogat ukoliko ne pružate nešto što je ljudima stvarno potrebno, što žele ili u čemu uživaju.

Bilo da je to minimalistička stilizacija Prade, filmovi o Ratovima zvezda ili TikTok, milijarderi o kojima govorimo promenili su svet u većoj ili manjoj meri – a priče kako su to postigli su zapanjujuće.

Na primer, osnivači Gugla su pokušali da prodaju ranu verziju njihovog pretraživača za milion dolara, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Gugl danas vredi 2,3 biliona dolara, a suosnivač Sergej Brin je lično vredan 135 milijarde dolara – što je otprilike BDP Maroka.

Marija Bjanki je bila učlanjena u Komunističku partiju šezdesetih u Italiji i studirala je pantomimu u pozorišnoj školi pre nego što je promenila ime u Mijuča Prada.

Prva indijska samostalna milijarderka Kiran Mazumdar-Šo započela je kuvajući pivo pre nego što je naletela na rodnu pristrasnost i prebacila se na farmaceutsku industriju, postavši najveći azijski proizvođač insulina.

Roditelji Džerija Sajnfelda oboje su bili siročići, a njegov otac ga nikad nije zagrlio.

To je možda jedan od razloga zašto su on i Leri Dejvid imali pravilo za vlastite likove u hit komediji Sajnfeld: „Nema grljenja i nema učenja lekcija.“

Pojedinačni uspesi ovih milijardera često pričaju priču o širim istorijskim, političkim ili tehnološkim trendovima.

Tehnološki preduzetnik Džek Ma, suosnivač Alibaba grupe, imao je koristi od dve moćne i istovremene sile – rođenja onlajn maloprodaje i rasta Kine kao ekonomske sile i masovnog uticaja.

Čak Fini, čovek koji je izmislio djuti-fri šoping (i koji se odrekao čitavog svog bogatstva) uzjahao je talas izlaznog japanskog turizma posle Drugog svetskog rata.

Ima priča kod kojih je sreća odigrala veliku ulogu.

Osnivač Majkrosofta Bil Gejts je sasvim slučajno išao u jednu od vrlo retkih škola u SAD krajem šezdesetih koja je imala kompjuter.

S druge strane, pevačica i poslovna žena Rijana probila se zahvaljujući neplaniranoj audiciji sa producentom koji je slučajno bio na odmoru u Barbadosu.

A sada malo da vidimo kakvu su ulogu odigrali roditelji.

Čitava porodica Tejlor Svift preselila se iz Pensilvanije u Nešvil da bi unapredila karijeru njihove ćerke tinejdžerskog uzrasta, dok je majka Majkla Džordana predložila da on „sasluša šta Najk ima da mu kaže“ pre nego što potpiše ugovor sa Adidasom ili Konversom – utrvši tako put najunosnijem sporazumu o sportskom reklamiranju u istoriji.

Postoje neki trenuci „pokretnih vrata“ u ovim pričama – sitni događaji koji, uz naknadnu pamet, pokazuju da su promenili živote i bogatstva ovih milijardera.

Ali kad se ta vrata otvore, vi morate da prođete kroz njih, a ako postoji jedan zajednički sadržalac, to je energija, motivacija i posvećenost koje su ovi ljudi uneli u vlastite konkretne discipline.

Plus je tu njihova želja da nastave da guraju dalje, kad bi mnogi drugi na njihovom mestu već odavno odustali.

Moja koleginica voditeljka podkasta Moj dobri loš milijarder Zing Tsjeng i ja se uvek šalimo da kad bismo dobili, na primer, 10 miliona dolara, više nas ne biste videli – ostale bi samo dve stolice koje se obrću u mestu kao dokaz da sam ja otišao na pecanje, a da je ona otišla na još jedan muzički festival.

Izgleda da ljudi poput nas nikada neće ostvariti veliki uspeh, ali smo mi na smenu bili fascinirani, šarmirani, potreseni, zapanjeni i prestrašeni onima koji jesu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.15.2024)